Vojkan je čovek velikog srca: Svakodnevno pomaže ljudima i životnjama, a plan za budućnost je NEVEROVATAN (FOTO)
Beograđanin Vojkan Krstić je po struci građevinac, a po opredeljnju veliki humanitarac. Poznat je po svojim delima, nesebičnoj pomoći Srbima u svim delovima naše zemlje, ali i van njegovih granica.
U glavnom gradu njegovo ime je zvučno i retko ko za njega nije čuo. Mnogim porodicama je pomogao obezbedivši im krov nad glavom, hranu i druge potrepštine za život, a neretko zaposlivši jednog člana porodice kod sebe u firmi. Lista je onoga što je učinio je preduga, a on skroman, kao i svi tihi heroji Beograda.
- Hvala vam na komplimentu ali smatram da ne postoje veliki i mali humanitarci, jer je humanost neodvojivi deo ljudi a u mom slučaju to je deo mene i moje svakodnevice. Pored toga što je najrazvijeniji grad, Beograd je naša prestonica. Lično sam iskusio i dobru i lošu stranu života, nemaštinu i bogatsvo, osećaj bespomoćnosti kada ne znate kako da rešite problem. Zato pored pomoći, posebno radim na motivisanju mladih i uspešnih ljudi, privrednika, sportista, da im skrenem pažnju koliko je važno drugome pomoći, koliko je značajno moći videti druge i učiniti nešto nesebično za druge. Probuditi humanost u drugima, pored same pomoći onima kojima je najpotrebnije, tim vrednostima poklanjam posebnu pažnju. Jer, najjači smo složni.
Za sebe kaže da je narodski čovek, a da je u Beogradu upravo čovek naujugroženiji i to ne zbog materijalnih stvari.
- Budući da sam čovek koji svoj radni dan provodi na terenu, u šali kažem da sam narodski čovek, a sam čovek je upravo i najugroženiji. Onaj koga niko ne vidi. Onaj koga su se svi odrekli, zaboravili. Onaj koji za savremeni svet ne postoji. Bilo da je u pitanju (najčešće) materijalna egzistencija, ili se radi o ljudskoj podršci, nastojim da prepoznam onog kome bi moja pomoć doprinela da njegova promena na bolje postane trajna.
Prisustvovao je različitim situacijama kada su bili ugroženi ljudi i životinje, ali nikada ne stavlja sebe u prvi plan. Koliko srce ima ovaj čovek govori i podatak da iz sopsvenog džepa izdvaja određenu sumu novca za novorođene bebe u beogradskom naselju Kumodraž, ali to nije sve.
- Znate, svaka od tih priča najteža je za onog ko je preživljava. Na tom putu video sam mnoga tužna lica, ljude kojima je muka slomila duh, zbog koje su izgubili veru. Na ličnom primeru sam iskusio da nije sve u novcu i za mene je najtužnije kada ni novac ne može da pomogne. Ipak, ako se okrenemo lepim temama, za mene najveći utisak i najlepši dar veći broj dece i jako me raduje sto vidim pozitivne utiske akcije koju sam inicirao u Kumodražu, da svaka novorođena beba od mene lično dobije 12.000 dinara + poklon pelene, benkice itd. bespovratne pomoći. Nastojaću da akciju u narednom periodu proširim na sve delove najbolje beogradske opštine Voždovac.
Jedan je od retkih koji je poznat i po pružanju pomoći životinjama i koji se toliko zalaže da i njima pruži pomoć, te na pitanje šta je uticalo na to da ih bukvalno ne odvajate od ljudi odgovara:
- Mark Tven je rekao da ako nahraniš gladnog psa, neće te ugristi. To je osnovna razlika između psa i čoveka i ja duboko verujem u to. Zato nastojim da, koliko je u mojoj moći, pomognem životinjama u surovim uslovima zime, bez hrane i prenoćošta, opet nadajući se da će moja akcija podstaći i druge ljude poput mene da malo više obrate pažnju na svet oko sebe.
Planovi za budućnost su mu veliki, a fokus je kao i uvek na pomaganju onima kojima je to potrebno.
- Ljudi sa kojima sam danonoćno radio na evakuaciji najugroženijih u poplavama 2014. godine, insistirali su da preuzmem upravljanje Spasilačkim centrom Srbije, kao nevladinom organizacijom, sačinjenom od amatera i profesionalaca, koji su tu da u ekspresno brzom roku pomognu u vanrednim situacijama, uz saglasnost i kao podrška već standardizovanim jedinicama. U narednom periodu, pored humantarnog rada, posvetiću se jačanju kapaciteta Spasilačkog centra Srbije, obukama i treninzima, kao i motivisanju ljudi da čineći dobro drugima učine time nešto dobro i za sebe.