Војкан је човек великог срца: Свакодневно помаже људима и животњама, а план за будућност је НЕВЕРОВАТАН (ФОТО)

У главном граду његово име је звучно и ретко ко за њега није чуо. Многим породицама је помогао обезбедивши им кров над главом, храну и друге потрепштине за живот, а неретко запосливши једног члана породице код себе у фирми. Листа је онога што је учинио је предуга, а он скроман, као и сви тихи хероји Београда.

- Хвала вам на комплименту али сматрам да не постоје велики и мали хуманитарци, јер је хуманост неодвојиви део људи а у мом случају то је део мене и моје свакодневице. Поред тога што је најразвијенији град, Београд је наша престоница. Лично сам искусио и добру и лошу страну живота, немаштину и богатсво, осећај беспомоћности када не знате како да решите проблем. Зато поред помоћи, посебно радим на мотивисању младих и успешних људи, привредника, спортиста, да им скренем пажњу колико је важно другоме помоћи, колико је значајно моћи видети друге и учинити нешто несебично за друге. Пробудити хуманост у другима, поред саме помоћи онима којима је најпотребније, тим вредностима поклањам посебну пажњу. Јер, најјачи смо сложни.

За себе каже да је народски човек, а да је у Београду управо човек наујугроженији и то не због материјалних ствари.

- Будући да сам човек који свој радни дан проводи на терену, у шали кажем да сам народски човек, а сам човек је управо и најугроженији. Онај кога нико не види. Онај кога су се сви одрекли, заборавили. Онај који за савремени свет не постоји. Било да је у питању (најчешће) материјална егзистенција, или се ради о људској подршци, настојим да препознам оног коме би моја помоћ допринела да његова промена на боље постане трајна.

Присуствовао је различитим ситуацијама када су били угрожени људи и животиње, али никада не ставља себе у први план. Колико срце има овај човек говори и податак да из сопсвеног џепа издваја одређену суму новца за новорођене бебе у београдском насељу Кумодраж, али то није све.

- Знате, свака од тих прича најтежа је за оног ко је преживљава. На том путу видео сам многа тужна лица, људе којима је мука сломила дух, због које су изгубили веру. На личном примеру сам искусио да није све у новцу и за мене је најтужније када ни новац не може да помогне. Ипак, ако се окренемо лепим темама, за мене највећи утисак и најлепши дар већи број деце и јако ме радује сто видим позитивне утиске акције коју сам иницирао у Кумодражу, да свака новорођена беба од мене лично добије 12.000 динара поклон пелене, бенкице итд. бесповратне помоћи. Настојаћу да акцију у наредном периоду проширим на све делове најбоље београдске општине Вождовац.

Један је од ретких који је познат и по пружању помоћи животињама и који се толико залаже да и њима пружи помоћ, те на питање шта је утицало на то да их буквално не одвајате од људи одговара:

- Марк Твен је рекао да ако нахраниш гладног пса, неће те угристи. То је основна разлика између пса и човека и ја дубоко верујем у то. Зато настојим да, колико је у мојој моћи, помогнем животињама у суровим условима зиме, без хране и преноћошта, опет надајући се да ће моја акција подстаћи и друге људе попут мене да мало више обрате пажњу на свет око себе.

Планови за будућност су му велики, а фокус је као и увек на помагању онима којима је то потребно.

- Људи са којима сам даноноћно радио на евакуацији најугроженијих у поплавама 2014. године, инсистирали су да преузмем управљање Спасилачким центром Србије, као невладином организацијом, сачињеном од аматера и професионалаца, који су ту да у експресно брзом року помогну у ванредним ситуацијама, уз сагласност и као подршка већ стандардизованим јединицама. У наредном периоду, поред хумантарног рада, посветићу се јачању капацитета Спасилачког центра Србије, обукама и тренинзима, као и мотивисању људи да чинећи добро другима учине тиме нешто добро и за себе.