SRBINU SE NE MOŽE UGODITI: Za izlazak na GLASANJE ne voli NI SUNCE, NI KIŠU, NI ZIMU, NI LETO!
Istraživali smo da li je mit ili istina da Srbi u zavisnosti od lepog ili ružnog vremena u manjem ili većem broju izađu na birališta
Zima, leto, sunce, kiša, toplo, hladno… Ne postoji dokaz da lepo ili ružno vreme povećava ili smanjuje izlaznost na dan izbora u Srbiji jer su Srbi po dosadašnjim analizama potpuno nepredvidljivi. Nekada im smeta što je kiša, nekada što je sunčano, a nekada ni im ni idealne prolećne vremenske prilike takođe smetaju.
VELIKI INTERVJU PREDSEDNIKA SRBIJE: Vučić prvi put o privatnom životu, ličnim planovima i ambicijama
Srđan Bogosavljević iz Stratedžik marketinga kaže da je uticaj vremenskih prilika na glasače uobičajena stvar u svetu, ali ne i u Srbiji, gde je statistički gledano teško dokazati šta motiviše ili demotiviše našeg birača
- Srbija ima mnogo češće izbore u odnosu na ostale zemlje i zato možemo da kažemo da imamo relevantnu statistiku o ovakvim stvarima. Imali smo oko 20 izbora od 2000. godine po raznim osnovama i teško je reći da li vremenske prilike zaista utiču na broj izašlih glasača – priča Bogosavljević.
Bilo male izlaznosti i na lepo vreme, a velike na ružno...
Svetska statistika kaže da loše vremenske prilike mogu da smanje izlaznost od pet do sedam odsto. Međutim, u Srbiji je baš najveća izlaznost zabeležena na parlamentarnim izborima 2007. godine (preko 60 odsto) kada je napolju padao pljusak skoro ceo dan.
- Možda vreme može da ima neki minimalan uticaj, ali ne presudan. Iako je u svetu praksa da kiša i ružno vreme smanje izlaznost, kod nas se na primer mnogo komentarisala manja izlaznost kada je 2012. godine Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića, a kada je bio idealno sunčan dan – dodaje Bogosavljević.
Ovo su poznati naučnici koji su podržali listu "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd" (FOTO)
U Srbiji je mala izlaznost zabeležena i na parlamentarnim izborima 2014. godine (53 odsto) kada je takođe bilo lepo prolećno vreme. Politički analitičar Milan Nikolić smatra da Srbe mnogo više motivišu društvene prilike nego vreme.
- Kada su teške i dramatične društvene prilike vremenske prilike manje utiču na izlaznost i obratno. Kada smatraju da je neko loš ili dobar, ljudi će izaći na izbore iz različitih motiva. Kada je 2000. godine bilo glasanje protiv Miloševića, tada ništa ne bi zaustavilo ljude da izađu na birališta – tvrdi Nikolić.
On dodaje da je teško unapred predvideti ponašanje Srba na dan izbora.
- Ako ljudi izborni ciklus vide kao „sjaše Kurta da uzjaše Murta“ onda nemaju motiv da izađu i ne zanima ih ni kako god da je napolju. Tada sigurno može da utiče vreme. Tada razmišljaju „ionako moj glas ništa neće promeniti, zašto da se uopšte vučem po kiši i zimi“… Isto tako na lepo vreme ljudi mogu otići na izlet, u goste, a posle da ih mrzi jer su umorni da odu do glasačkog mesta – zaključuje Nikolić.
Stranke lošim vremenom pravdaju slabe rezultate
Đorđe Vuković iz CESID-a smatra da su priče o lošoj izlaznosti zbog nepovoljnih vremenskih prilika samo izgovor za stranke i kandidate koji nisu uspeli da dovoljno motivišu svoje birače.
- Uticaj vremena je minimalan. Kod nas se pokazalo da nema pravila. Sve se na kraju svodi na motivisanost birača. Ako se birači ubede da su bitni izbori, da mogu da utiču na kurs državne politike, onda će izlaznost biti veća i obratno. Kijamet napolju može na primer da smanji izlaznost, ali sigurno ne u tolikoj meri da bi to presudilo krajnji ishod glasanja - zaključuje Vuković.
