СРБИНУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ: За излазак на ГЛАСАЊЕ не воли НИ СУНЦЕ, НИ КИШУ, НИ ЗИМУ, НИ ЛЕТО!

Зима, лето, сунце, киша, топло, хладно… Не постоји доказ да лепо или ружно време повећава или смањује излазност на дан избора у Србији јер су Срби по досадашњим анализама потпуно непредвидљиви. Некада им смета што је киша, некада што је сунчано, а некада ни им ни идеалне пролећне временске прилике такође сметају.

ВЕЛИКИ ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ: Вучић први пут о приватном животу, личним плановима и амбицијама

Срђан Богосављевић из Стратеџик маркетинга каже да је утицај временских прилика на гласаче уобичајена ствар у свету, али не и у Србији, где је статистички гледано тешко доказати шта мотивише или демотивише нашег бирача

Бошко Обрадовић ИЗМИШЉА да је позван на тв дуел са Вучићем да би себе представио као политичку ЖРТВУ

- Србија има много чешће изборе у односу на остале земље и зато можемо да кажемо да имамо релевантну статистику о оваквим стварима. Имали смо око 20 избора од 2000. године по разним основама и тешко је рећи да ли временске прилике заиста утичу на број изашлих гласача – прича Богосављевић.

Било мале излазности и на лепо време, а велике на ружно...

Светска статистика каже да лоше временске прилике могу да смање излазност од пет до седам одсто. Међутим, у Србији је баш највећа излазност забележена на парламентарним изборима 2007. године (преко 60 одсто) када је напољу падао пљусак скоро цео дан.

- Можда време може да има неки минималан утицај, али не пресудан. Иако је у свету пракса да киша и ружно време смање излазност, код нас се на пример много коментарисала мања излазност када је 2012. године Томислав Николић победио Бориса Тадића, а када је био идеално сунчан дан – додаје Богосављевић.

Ово су познати научници који су подржали листу "Александар Вучић - Зато што волимо Београд" (ФОТО)

У Србији је мала излазност забележена и на парламентарним изборима 2014. године (53 одсто) када је такође било лепо пролећно време. Политички аналитичар Милан Николић сматра да Србе много више мотивишу друштвене прилике него време.

- Када су тешке и драматичне друштвене прилике временске прилике мање утичу на излазност и обратно. Када сматрају да је неко лош или добар, људи ће изаћи на изборе из различитих мотива. Када је 2000. године било гласање против Милошевића, тада ништа не би зауставило људе да изађу на биралишта – тврди Николић.

Он додаје да је тешко унапред предвидети понашање Срба на дан избора.

- Ако људи изборни циклус виде као „сјаше Курта да узјаше Мурта“ онда немају мотив да изађу и не занима их ни како год да је напољу. Тада сигурно може да утиче време. Тада размишљају „ионако мој глас ништа неће променити, зашто да се уопште вучем по киши и зими“… Исто тако на лепо време људи могу отићи на излет, у госте, а после да их мрзи јер су уморни да оду до гласачког места – закључује Николић.

Странке лошим временом правдају слабе резултате

Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а сматра да су приче о лошој излазности због неповољних временских прилика само изговор за странке и кандидате који нису успели да довољно мотивишу своје бираче.

- Утицај времена је минималан. Код нас се показало да нема правила. Све се на крају своди на мотивисаност бирача. Ако се бирачи убеде да су битни избори, да могу да утичу на курс државне политике, онда ће излазност бити већа и обратно. Кијамет напољу може на пример да смањи излазност, али сигурно не у толикој мери да би то пресудило крајњи исход гласања - закључује Вуковић.