AMBASADOR PALESTINE: Arapsko proleće će trajati još 2-3 godine, ali bez Sirije nam sledi MRAČNO DOBA
Ambasador Palestine u Srbiji je u intervjuu za naš portal otkrio šta bi bilo idealno rešenje i za Palestinu i za Izrael, kao od kog faktora zavisi trajanje Arapskog proleća i budućnost celog Bliskog istoka.
Ambasador Palestine u Srbiji, Mohamed Nabhan se razlikuje od većine drugih diplomata u našoj zemlji. Naime, on u Beogradu živi od 1974. godine, završio je Fakultet političkih nauka na Beogradskom univerzitetu i naučio srpski jezik. Zbog decenija koje je proveo u našoj zemlji, ambasador Nabhan je jedan od onih koji Srbiju nazivaju prijateljem. Sa njim smo razgovarali o sličnosti našeg naroda i Palestinaca, ali i o palestinsko-izraleskom sukobu, Siriji i "Arapskom proleću".
Kumstvo sa Srbima
- Naime, jednog prijatelja iz Srbije sam upoznao sa Tanjom, koleginicom sa studija. Susret se odigrao u jednom zemunskom restoranu. Prijatelj me pozvao jedan dan i zamolio je da pozovem Tanju i dovedem je u taj isti restoran, što sam i učinio. Tada je nju zaprosio, a mene pitao da im budem kum.
- Za vreme Jugoslavije, počeli su da se intenzivno razvijaju odnosi sa zemljama Bliskog istoka. Palestinci su masovno dolazili u Jugoslaviju na školovanje, kao i ja. Tada sam studirao političke i naučio srpski jezik. Više hiljada Palestinaca je završilo školovanje u bivšoj Jugoslaviji i danas zauzimaju visoke pozicije u našoj političkoj i ekonomskoj strukturi. Poznati su kao veoma dobri stručnjaci u svojoj branši. Kad kažeš da si završio studije u Jugoslaviji, to se veoma poštovalo. Znalo se da ako ne učiš, nikad nećeš položiti.
-Imam vrlo dobra prijateljstva iz tog perioda. Ljudi su bili otvoreniji. Bio je drugačiji sistem. Primali su nas kao svoje. Živeli smo po kućama, porodicama, domovima. Dosta njih se i venčalo ovde.
Susret sa starim prijateljem
-Studirao sam političke nauke i bio u studentskom domu "Četvrti april" tih sedamdesetih godina, a tada je sa mnom u domu bio i sadašnji ambasador Kine. Posle mnogo godina smo se ponovo sreli u Srbiji i naravno, prepoznali se iz tog studentskog perioda.
-Palestina je nažalost poznata po sukobima i nemirima, ali to je jedna strana priče. Ono što povezuje ove dve zemlje ljudima nije poznato. Ta priča počinje negde u 11. veku u odnosima religioznih ljudi. Palestina je kolevka hrišćanstva. Isus Hristos je dobio zadatak da širi svoju veru u Nazaretu i provodio život u regionu koji se danas zove Palestina.
Obeležio je sva mesta u toj zemlji svojom misijom, porukama, raznim pričama koje jesu i nisu ubeležene u Bibliji.
Palestina je posebna i zbog drugih vera – jevrejstvo i islam su se odvijali, takođe, na tom prostoru. Kad koračate ovom zemljom je kao da čitate Bibliju, ili Stari zavet, ili Kuran, jer su sve priče u tim knjigama sličneAmbasador Palestine u Beograd, Mohamed Nabhan
Ljudi iz Srbije su počeli da posećuju Palestinu od davnina i mnogo ljudi je boravilo tamo.
-To je, naravno, Sveti Sava. On je došao u Palestinu i boravio u manastiru istočno od Vitlejema. Postojala je legenda po kojoj je nekad u tom manastiru živeo čovek koji se, takođe, zvao Sava. A Sava je arapsko ime. Samo što mi izgovaramo Saba. Mnogi Palestinci se danas zovu Saba.
Abas optužio Izrael da podstiče “verski rat”
Legenda kaže da je taj prvi Sava, jedan od Isusovih učenika, govorio da će štap pasti pred izvesnim čovekom koji će doći. Taj čovek bi bio njegov štićenik. Kad je srpski Sava došao, štap je pao. Istu priču biste danas čuli ako biste otišli u taj manastir.
-Mar Saba. A to znači Sveti Sava. I tu je srpski Sava živeo tri godine, kao i u regionu koji je posećivao. Učio je arapski jezik, a to malo ljudi ovde zna. Čitao je manastirske knjige na aramejskom jeziku. Arapski je nastao od tog jezika. Dakle, to su bili počeci odnosa Srbije i Palestine. Kasnije, srpski kraljevi su kupovali konake u Palestini, pre svega u Jerusalimu.
-Imaju ruski kulturni centar. I to su ga izgradili Srbi, preko ruskih preduzeća. To isto rade i u Vitlejemu. Rusi su za vreme careva u ratovima sa Turskom dobili koncesije u Palestini. U Jerusalimu, Vitlejemu, Jerihonu i drugim gradovima. Rusi su tada na tim posedima podigli crkve i konake. Sadašnji režim Rusije je modernizovao ove centre. U Vitlejemu postoji moderni kulturni centar sa bioskopom koji je obišao i Medvedev.
-I jedni i drugi su veoma ponosni. Pomalo tvrdoglavi. Nikom ne daju da im nešto uzme bez dozvole. Oni nisu mnogobrojni narodi. Napaćeni, nepravično tretirani tokom istorije. Oduzeta im je zemlja. I kod jednih i drugih ima izbeglica. Bez obzira što nisu geografski povezani, slično razmišljaju. Imaju zajedničke prijatelje, a skoro i zajedničke protivnike.
Ulica Srbija u Palestini
-U Jerihonu su gradonačelnik i opštinsko veće odlučili da daju jednoj ulici, u kojoj ja stanujem, naziv Ulica Srbije. Pošto je Jerihon pobratimljen sa Kragujevcem, gradonačelnik Kragujevca će doći na otvaranje. Pripremljena je i svečana tabla na kojoj je natpis na arapskom i na srpskom.
-Stalno se vrši pritisak na Srbiju. Sa svih strana. "Ne čini to, nije to dobro, uradi to ovako" i tako dalje. Isto tako je i Palestincima. Uvek se neko nađe da ti kaže šta da uradiš. A ti misliš drugačije, znaš šta je za tebe najbolje. Ali ne možeš da uradiš tako zbog međunarodnih zidina. Nije lako biti zaista slobodan. To traži cenu.
-Uzajamno smo se pomagali u vezi tog pitanja. Mi takođe tražimo da se realizuju rezolucije Saveta bezbednosti koje se odnose na Palestinu. Ne možeš da tražiš za sebe, a za druge ne. Međunarodni legitimitet mora da važi podjednako za sve. Pošto to tražimo za našu zemlju, moramo tražiti i za Srbiju. Srbi nikada nisu prekinuli odnos sa Kosovom, dok su Jevreji prekinuli sa Palestinom jer su otišli. Mnogi su promenili veru da ne bi plaćali porez u nekoj novoj državi. Skoro su radili DNK Jevreja i Palestinaca i došli do zaključka da je velika podudarnost - 97% od 100% je isto, i sad ko može da kaže – ovo je musliman, ovo Jevrejin... Vera ne čini narod. To želim da kažem. Ono što čini narod je ujedinjenje na zajedničkom tlu i razvijanje tradicije, jezika, kulture. To čini narod.
Ako želimo biti pravedni, oni tu teritoriju moraju napustiti. Godine 1993. smo napravili ugovor Oslovski ugovor koji ima dva dokumenta. Jedan govori da njih priznamo od '67. godine i oni nas priznaju kao narod koji postoji i koji ima legitimitet. Drugi govori o stvaranju palestinske autonomije na zapadnoj obali, u Gazi i istočnom Jerusalimu, kao o geografskoj i političkoj celini. Ta autonomija privremeno traje do 1999. godine.
LJUDI BEZ DUŠE: Izraelski graničar gurnuo Palestinca u invalidskim kolicima (VIDEO)
-Oni su ubili čoveka koji je sa nama potpisao Oslovski dogovor, bivšeg premijera Izraela Isaka Rabina, zamenio ga je Benjamin Netanijahu i počeli su da sprečavaju te sporazume koji smo postigli do sad.
U međuvremenu su dolazili Amerikanci i Evropljani i vraćali nas za pregovarački sto i tako to traje 23 godine. I svaki put dođemo do mrtve tačke. Ovo je sedma vlada sa kojom pregovaramo. Postoji rešenje, pregovarali smo oko svake tačke i zareza, ali oni stalno traže više vremena, a onda se promeni vlada i sve krećemo ispočetka.
Sada kada je celi Bliski istok u plamenu rata, očigledno je da se radi o ogromnom planu da se destabilizuje taj region. Zbog toga imamo ogroban broj izbeglica, migranata, koji beže u Evropu.
-Mi smo učinili sve da naši ljudi ne idu iz zemlje. Među ovim migrantima, nećete naći Palestince. Ova garnitura koja je sad na vlasti sa predsednikom Abasom, uradila je dve bitne stvari. Prvo bezbednost, a drugo hrana. I to ne samo za Palestince, nego i za Izraelce. Uvek ima pojedinaca koji uzmu nož i nekome zabodu u leđa, ali to su mladi ljudi koji ne vide ispravno stvar. To su ekstremisti, koji bivaju surovo kažnjeni.
-Oni još uvek ne vide da pored njih živi jedan narod, koji treba poštovati. Izrealci nas i dalje gledaju kroz prizmu bezbednosti, kroz cev puške. Mi od njih ne tražimo ništa, samo da napuste zemlju koju su okupirali.
Oni od nas traže da mi njih priznamo kao Jevrejsku državu, a samo u Izraelu živi skoro 2 miliona Palestinaca, i još milion Pravoslavaca, koji su došli iz Rusije. Od 8 miliona imaju 3 miliona nejevreja. Kada su proglasili svoju državu 1948. godine, oni su Americi poslali dokument da svet prizna "Jewish state", ali im je tadašnji predsednik precrtao "jewish" rukom jer je to nemoguće. Zna se gde se traži promena imena, u UN.
ZGAZILI NA BICIKL, A ONDA SU JOJ PRIŠLI SA PUŠKOM: Ovako su policajci maltretirali devojčicu (VIDEO)
-Ja sam uvek za države. Jako je opasno praviti države po meri sekte ili vere. Zato mi nismo prihvatili Jevrejsku državu. Ali možemo da prihvatimo da živimo zajedno, ukupna površina Palestine je 27.000 km, a mi tražimo samo 6.000 km, iako po međunarodnim rezolucijama 181, iz 1948. godine, pripada nam 45 posto, Izraelu 46, a ostatak pripada Jerusalimu kao međunarodnoj regiji. Međutim, oni su okupirali svoje i još 20 posto naše teritorije. Mi hoćemo da živimo u miru i saradnji sa njima. Čitav život se odvija sa njima, samo godišnje imamo razmenu od 4 milijarde dolara sa Izraelcima.
UNIJA PALESTINE I JORDANA: Šansa za mir na Bliskom istoku ili izraelska podvala?
Drugo rešenje je da budemo ista država, da li će se zvati Izrael ili Palestina, nije važno. Ali to nije dobro za njih, jer bi ubrzo postali manjina. Zato, završite vi našu državu, dajte vi nama našu i da živimo svi u miru.
-U Palestini i Izraelu je sve tako pomešano. Nazaret je pomešan, Jerusalim je pomešan. Ako nisu pomešani, onda su Izraelci odmah pored njih, komšije. Ja živim u Ramali i Jerihonu. U Ramali postoji jevrejsko naselje. Da je situacija normalna, mogli smo da idemo jedni drugima na večere. Ali to su naoružani ljudi. I problem je što, ako krše zakon, Palestinci im ne mogu ništa. I pored te represarije, mi gajimo prema njima dobrosusedstvo. Kupujemo iz Srbije bukvu, pravimo od toga nameštaj i prodajemo njima. Zajedno proizvodimo povrće u zimskim mesecima i prodajemo Srbiji.
-Sirija je bila zemlja u kojoj su se najviše poštovale verske i nacionalne razlike. Jedinstvena zemlja u tom regionu, progresivna što se tiče unutrašnjeg uređenja. U Siriji je svako mogao da živi. Postojala je jednakost između ljudi, bez obzira na pripadnost. Jedina zemlja na svetu u kojoj su Sirijci i dalje govorili starim aramejskim jezikom. Jedina zemlja u tom regionu koja nije bila dužna nikome. Bila je u razvijena proizvodnja, Alep je bio centar industrije Bliskog istoka. U Alepu si mogao da nađeš bilo koju mašinu iz celog sveta. Alep je bio mešavina Jevreja, muslimana, hrišćana.
NAJEŽIĆETE SE: Ovo je bio jedan od najlepših gradova na svetu, a danas je uništen (VIDEO)
Ja navijam za državu, bez obzira ko je na vlasti. Može biti i Despot Despotović, što bi vi rekli, kasnije će doći neko bolji. Ja ne navijam za Asada, ali navijam za sirijsku državu i nadam se da će da se čuva i da će sve ove religiozne formacije, koje nazivaju sebe opozicijom nestati. Kako mogu da budu opozicija, kada su klali i mučili ljude. To nije opozicija, to su nenormalni ljudi. Nadam se da će ta država kad tad da se vrati. U protivnom Bliski istok ulazi u veoma mračnu eru i ne bih voleo da moja deca živa u takvom svetu.
-Ovo što rade velike sile u Siriji, Iraku i Jemenu, je posledica postojanja velike količine prirodnih bogatstava pre svega gasa i nafte, oko kojih se oni međusobno bore. To je i naša nezgoda, jer preko puta pojasa Gaze, nalaze se ogromna nalazišta prirodnog gasa. Za ove ljude koji tu žive vekovima, to je njihovo vlasništvo.
ERDOGAN URLA NA ZAPADNE "SAVEZNIKE": Ko je zaista planirao da UNIŠTI turskog predsednika?
-Trajaće još dve tri godine, dok se ne smiri Sirija.
Mi smo sad uspeli da sačuvamo nas i njih (Palestince i Izraelce) pet godina od onog što se dešava na našim granicama. Ulažemo mnogo napora da bismo sačuvali bezbednost. Ali zidovi ne mogu nikoga da spasu. Grade se zidovi sa kamerama i senzorima, ali jedan dečak sa merdevinama ili dizalicom to može da preskoči.
PET GODINA od "Arapskog proleća": Kome je SMRKLO, a kome SVANULO?
Bez obzira na sve mere koje pravite, to nema budućnost. Bolje da se svi smirimo, i da razgovaramo o miru. Mi smo napravili veliki napredak u smislu bezbednosti.
Rat na Bliskom istoku su izazvale velike sile. Rusija bi tu, zajedno sa Amerikancima, dosta mogla da pomogne. Rusi imaju tamo režim u Siriji. Treba da se dogovore i da eliminišu terorističke grupe i da Sirija, uz pomoć Rusije, povrati kontrolu nad svojom teritorijom.
-Mislim da je Srbija na dobrom putu, vodite mudru politiku i nadam se da će vam za nekoliko godina biti bolje. Nije lako Srbiji, ali vi imate školovanu omladinu i ono što je veoma važno, Srbija ima veoma dobar geografski položaj i svako ko hoće da posluje na Balkanu, ne može bez Srbije.