АМБАСАДОР ПАЛЕСТИНЕ: Арапско пролеће ће трајати још 2-3 године, али без Сирије нам следи МРАЧНО ДОБА
Амбасадор Палестине у Србији је у интервјуу за наш портал открио шта би било идеално решење и за Палестину и за Израел, као од ког фактора зависи трајање Арапског пролећа и будућност целог Блиског истока.
Амбасадор Палестине у Србији, Мохамед Набхан се разликује од већине других дипломата у нашој земљи. Наиме, он у Београду живи од 1974. године, завршио је Факултет политичких наука на Београдском универзитету и научио српски језик. Због деценија које је провео у нашој земљи, амбасадор Набхан је један од оних који Србију називају пријатељем. Са њим смо разговарали о сличности нашег народа и Палестинаца, али и о палестинско-изралеском сукобу, Сирији и "Арапском пролећу".
Кумство са Србима
- Наиме, једног пријатеља из Србије сам упознао са Тањом, колегиницом са студија. Сусрет се одиграо у једном земунском ресторану. Пријатељ ме позвао један дан и замолио је да позовем Тању и доведем је у тај исти ресторан, што сам и учинио. Тада је њу запросио, а мене питао да им будем кум.
- За време Југославије, почели су да се интензивно развијају односи са земљама Блиског истока. Палестинци су масовно долазили у Југославију на школовање, као и ја. Тада сам студирао политичке и научио српски језик. Више хиљада Палестинаца је завршило школовање у бившој Југославији и данас заузимају високе позиције у нашој политичкој и економској структури. Познати су као веома добри стручњаци у својој бранши. Кад кажеш да си завршио студије у Југославији, то се веома поштовало. Знало се да ако не учиш, никад нећеш положити.
-Имам врло добра пријатељства из тог периода. Људи су били отворенији. Био је другачији систем. Примали су нас као своје. Живели смо по кућама, породицама, домовима. Доста њих се и венчало овде.
Сусрет са старим пријатељем
-Студирао сам политичке науке и био у студентском дому "Четврти април" тих седамдесетих година, а тада је са мном у дому био и садашњи амбасадор Кине. После много година смо се поново срели у Србији и наравно, препознали се из тог студентског периода.
-Палестина је нажалост позната по сукобима и немирима, али то је једна страна приче. Оно што повезује ове две земље људима није познато. Та прича почиње негде у 11. веку у односима религиозних људи. Палестина је колевка хришћанства. Исус Христос је добио задатак да шири своју веру у Назарету и проводио живот у региону који се данас зове Палестина.
Обележио је сва места у тој земљи својом мисијом, порукама, разним причама које јесу и нису убележене у Библији.
Палестина је посебна и због других вера – јеврејство и ислам су се одвијали, такође, на том простору. Кад корачате овом земљом је као да читате Библију, или Стари завет, или Куран, јер су све приче у тим књигама сличнеАмбасадор Палестине у Београд, Мохамед Набхан
Људи из Србије су почели да посећују Палестину од давнина и много људи је боравило тамо.
-То је, наравно, Свети Сава. Он је дошао у Палестину и боравио у манастиру источно од Витлејема. Постојала је легенда по којој је некад у том манастиру живео човек који се, такође, звао Сава. А Сава је арапско име. Само што ми изговарамо Саба. Многи Палестинци се данас зову Саба.
Абас оптужио Израел да подстиче “верски рат”
Легенда каже да је тај први Сава, један од Исусових ученика, говорио да ће штап пасти пред извесним човеком који ће доћи. Тај човек би био његов штићеник. Кад је српски Сава дошао, штап је пао. Исту причу бисте данас чули ако бисте отишли у тај манастир.
-Мар Саба. А то значи Свети Сава. И ту је српски Сава живео три године, као и у региону који је посећивао. Учио је арапски језик, а то мало људи овде зна. Читао је манастирске књиге на арамејском језику. Арапски је настао од тог језика. Дакле, то су били почеци односа Србије и Палестине. Касније, српски краљеви су куповали конаке у Палестини, пре свега у Јерусалиму.
-Имају руски културни центар. И то су га изградили Срби, преко руских предузећа. То исто раде и у Витлејему. Руси су за време царева у ратовима са Турском добили концесије у Палестини. У Јерусалиму, Витлејему, Јерихону и другим градовима. Руси су тада на тим поседима подигли цркве и конаке. Садашњи режим Русије је модернизовао ове центре. У Витлејему постоји модерни културни центар са биоскопом који је обишао и Медведев.
-И једни и други су веома поносни. Помало тврдоглави. Ником не дају да им нешто узме без дозволе. Они нису многобројни народи. Напаћени, неправично третирани током историје. Одузета им је земља. И код једних и других има избеглица. Без обзира што нису географски повезани, слично размишљају. Имају заједничке пријатеље, а скоро и заједничке противнике.
Улица Србија у Палестини
-У Јерихону су градоначелник и општинско веће одлучили да дају једној улици, у којој ја станујем, назив Улица Србије. Пошто је Јерихон побратимљен са Крагујевцем, градоначелник Крагујевца ће доћи на отварање. Припремљена је и свечана табла на којој је натпис на арапском и на српском.
-Стално се врши притисак на Србију. Са свих страна. "Не чини то, није то добро, уради то овако" и тако даље. Исто тако је и Палестинцима. Увек се неко нађе да ти каже шта да урадиш. А ти мислиш другачије, знаш шта је за тебе најбоље. Али не можеш да урадиш тако због међународних зидина. Није лако бити заиста слободан. То тражи цену.
-Узајамно смо се помагали у вези тог питања. Ми такође тражимо да се реализују резолуције Савета безбедности које се односе на Палестину. Не можеш да тражиш за себе, а за друге не. Међународни легитимитет мора да важи подједнако за све. Пошто то тражимо за нашу земљу, морамо тражити и за Србију. Срби никада нису прекинули однос са Косовом, док су Јевреји прекинули са Палестином јер су отишли. Многи су променили веру да не би плаћали порез у некој новој држави. Скоро су радили ДНК Јевреја и Палестинаца и дошли до закључка да је велика подударност - 97% од 100% је исто, и сад ко може да каже – ово је муслиман, ово Јеврејин... Вера не чини народ. То желим да кажем. Оно што чини народ је уједињење на заједничком тлу и развијање традиције, језика, културе. То чини народ.
Ако желимо бити праведни, они ту територију морају напустити. Године 1993. смо направили уговор Ословски уговор који има два документа. Један говори да њих признамо од '67. године и они нас признају као народ који постоји и који има легитимитет. Други говори о стварању палестинске аутономије на западној обали, у Гази и источном Јерусалиму, као о географској и политичкој целини. Та аутономија привремено траје до 1999. године.
ЉУДИ БЕЗ ДУШЕ: Израелски граничар гурнуо Палестинца у инвалидским колицима (ВИДЕО)
-Они су убили човека који је са нама потписао Ословски договор, бившег премијера Израела Исака Рабина, заменио га је Бењамин Нетанијаху и почели су да спречавају те споразуме који смо постигли до сад.
У међувремену су долазили Американци и Европљани и враћали нас за преговарачки сто и тако то траје 23 године. И сваки пут дођемо до мртве тачке. Ово је седма влада са којом преговарамо. Постоји решење, преговарали смо око сваке тачке и зареза, али они стално траже више времена, а онда се промени влада и све крећемо испочетка.
Сада када је цели Блиски исток у пламену рата, очигледно је да се ради о огромном плану да се дестабилизује тај регион. Због тога имамо огробан број избеглица, миграната, који беже у Европу.
-Ми смо учинили све да наши људи не иду из земље. Међу овим мигрантима, нећете наћи Палестинце. Ова гарнитура која је сад на власти са председником Абасом, урадила је две битне ствари. Прво безбедност, а друго храна. И то не само за Палестинце, него и за Израелце. Увек има појединаца који узму нож и некоме забоду у леђа, али то су млади људи који не виде исправно ствар. То су екстремисти, који бивају сурово кажњени.
-Они још увек не виде да поред њих живи један народ, који треба поштовати. Изреалци нас и даље гледају кроз призму безбедности, кроз цев пушке. Ми од њих не тражимо ништа, само да напусте земљу коју су окупирали.
Они од нас траже да ми њих признамо као Јеврејску државу, а само у Израелу живи скоро 2 милиона Палестинаца, и још милион Православаца, који су дошли из Русије. Од 8 милиона имају 3 милиона нејевреја. Када су прогласили своју државу 1948. године, они су Америци послали документ да свет призна "Jewish стате", али им је тадашњи председник прецртао "jewish" руком јер је то немогуће. Зна се где се тражи промена имена, у УН.
ЗГАЗИЛИ НА БИЦИКЛ, А ОНДА СУ ЈОЈ ПРИШЛИ СА ПУШКОМ: Овако су полицајци малтретирали девојчицу (ВИДЕО)
-Ја сам увек за државе. Јако је опасно правити државе по мери секте или вере. Зато ми нисмо прихватили Јеврејску државу. Али можемо да прихватимо да живимо заједно, укупна површина Палестине је 27.000 км, а ми тражимо само 6.000 км, иако по међународним резолуцијама 181, из 1948. године, припада нам 45 посто, Израелу 46, а остатак припада Јерусалиму као међународној регији. Међутим, они су окупирали своје и још 20 посто наше територије. Ми хоћемо да живимо у миру и сарадњи са њима. Читав живот се одвија са њима, само годишње имамо размену од 4 милијарде долара са Израелцима.
УНИЈА ПАЛЕСТИНЕ И ЈОРДАНА: Шанса за мир на Блиском истоку или израелска подвала?
Друго решење је да будемо иста држава, да ли ће се звати Израел или Палестина, није важно. Али то није добро за њих, јер би убрзо постали мањина. Зато, завршите ви нашу државу, дајте ви нама нашу и да живимо сви у миру.
-У Палестини и Израелу је све тако помешано. Назарет је помешан, Јерусалим је помешан. Ако нису помешани, онда су Израелци одмах поред њих, комшије. Ја живим у Рамали и Јерихону. У Рамали постоји јеврејско насеље. Да је ситуација нормална, могли смо да идемо једни другима на вечере. Али то су наоружани људи. И проблем је што, ако крше закон, Палестинци им не могу ништа. И поред те репресарије, ми гајимо према њима добросуседство. Купујемо из Србије букву, правимо од тога намештај и продајемо њима. Заједно производимо поврће у зимским месецима и продајемо Србији.
-Сирија је била земља у којој су се највише поштовале верске и националне разлике. Јединствена земља у том региону, прогресивна што се тиче унутрашњег уређења. У Сирији је свако могао да живи. Постојала је једнакост између људи, без обзира на припадност. Једина земља на свету у којој су Сиријци и даље говорили старим арамејским језиком. Једина земља у том региону која није била дужна никоме. Била је у развијена производња, Алеп је био центар индустрије Блиског истока. У Алепу си могао да нађеш било коју машину из целог света. Алеп је био мешавина Јевреја, муслимана, хришћана.
НАЈЕЖИЋЕТЕ СЕ: Ово је био један од најлепших градова на свету, а данас је уништен (ВИДЕО)
Ја навијам за државу, без обзира ко је на власти. Може бити и Деспот Деспотовић, што би ви рекли, касније ће доћи неко бољи. Ја не навијам за Асада, али навијам за сиријску државу и надам се да ће да се чува и да ће све ове религиозне формације, које називају себе опозицијом нестати. Како могу да буду опозиција, када су клали и мучили људе. То није опозиција, то су ненормални људи. Надам се да ће та држава кад тад да се врати. У противном Блиски исток улази у веома мрачну еру и не бих волео да моја деца жива у таквом свету.
-Ово што раде велике силе у Сирији, Ираку и Јемену, је последица постојања велике количине природних богатстава пре свега гаса и нафте, око којих се они међусобно боре. То је и наша незгода, јер преко пута појаса Газе, налазе се огромна налазишта природног гаса. За ове људе који ту живе вековима, то је њихово власништво.
ЕРДОГАН УРЛА НА ЗАПАДНЕ "САВЕЗНИКЕ": Ко је заиста планирао да УНИШТИ турског председника?
-Трајаће још две три године, док се не смири Сирија.
Ми смо сад успели да сачувамо нас и њих (Палестинце и Израелце) пет година од оног што се дешава на нашим границама. Улажемо много напора да бисмо сачували безбедност. Али зидови не могу никога да спасу. Граде се зидови са камерама и сензорима, али један дечак са мердевинама или дизалицом то може да прескочи.
ПЕТ ГОДИНА од "Арапског пролећа": Коме је СМРКЛО, а коме СВАНУЛО?
Без обзира на све мере које правите, то нема будућност. Боље да се сви смиримо, и да разговарамо о миру. Ми смо направили велики напредак у смислу безбедности.
Рат на Блиском истоку су изазвале велике силе. Русија би ту, заједно са Американцима, доста могла да помогне. Руси имају тамо режим у Сирији. Треба да се договоре и да елиминишу терористичке групе и да Сирија, уз помоћ Русије, поврати контролу над својом територијом.
-Мислим да је Србија на добром путу, водите мудру политику и надам се да ће вам за неколико година бити боље. Није лако Србији, али ви имате школовану омладину и оно што је веома важно, Србија има веома добар географски положај и свако ко хоће да послује на Балкану, не може без Србије.