Bolest za koju nema potpune terapije: Šta Srbija može da učini za obolele od multiplog mijeloma?
Septembar je mesec posvećen podizanju svesti o hematološkim malignim bolestima, te Udruženje obolelih od multiplog mijeloma Srbije organizuje predavanje putem zoom platforme u četvrtak 24. septembra.
Multipli mijelom je maligno oboljenje plazmocita, ćelija kostne srži koje su odgovorne za ljudski imunitet i odbranu od virusnih infekcija.
Kod multiplog mijeloma se nekontrolisano umnožavaju maligni plazmociti, stvaraju velike količine nefunkcionalnih imunoglobulina, što dovodi do anemije, oštećenja bubrežne funkcije, infekcija, oštećenja kostiju i preloma i hroničnog bola. Karakteristike i komplikacije ove bolesti negativno utiču na kvalitet života obolelih, njihovo emotivno i socijalno funkcionisanje.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut, u Srbiji se godišnje prosečno dijagnostikuje 200 bolesnika sa multiplim mijelomom. Procena je da se godišnje leči oko 600 bolesnika sa multiplim mijelomom u raznim stadijumima bolesti.
Dr Vukomanović razrešava dileme: Otkrio kakve simptome koronavirus izaziva kod dece u Srbiji
MUŠKO I ŽENSKO SRCE DRUGAČIJE OBOLJEVA: Srpski kardiolozi upozoravaju da obavezno obratite pažnju na SLEDEĆE UZROKE!
KAKO NAS JE U 21. VEKU POKORIO MALENI VIRUS? Za neke bolesti medicina NEMA LEK, koliki su ljudski dometi sada?
Udruženje obolelih od multiplog mijeloma pozvali su obolele, ali i članove njihovih porodica, da se priključe konferenciji 24. septembra, gde mogu postaviti pitanja lekarima koja ih muče.
Na sastanku će govoriti prof. dr Jelena Bila sa Klinike za hematologiju, prof. Predrag Ðurđević iz KC Kragujevac, Snežana Bošnjak, naučni savetnik sa Instituta za onkologiju.
Iz Udruženja obolelih od multiplog mijeloma Srbije ukazuju da se pojavom novih lekova slika obolelih od multiplog mijeloma, tok i prognoza ove bolesti su promenjeni poslednjih 20 godina.
-Visoka efikasnost, dobra podnošljivost i dostupnost novih lekova imali su za rezultat višestruko produženje života obolelih od mijeloma, značajno poboljšanje kvaliteta života, uspostavljanje radne sposobnosti, kao i postizanje mogućnosti izlečenja kod približno 15 odsto bolesnika- kažu u Udruženju.
Ukazuju da 30 odsto bolesnika ima visoko rizični oblik bolesti i da za njih u ovom trenutku ne postoji odgovarajuća terapija o trošku RFZO.
