Болест за коју нема потпуне терапије: Шта Србија може да учини за оболеле од мултиплог мијелома?
Септембар је месец посвећен подизању свести о хематолошким малигним болестима, те Удружење оболелих од мултиплог мијелома Србије организује предавање путем зоом платформе у четвртак 24. септембра.
Мултипли мијелом је малигно обољење плазмоцита, ћелија костне сржи које су одговорне за људски имунитет и одбрану од вирусних инфекција.
Код мултиплог мијелома се неконтролисано умножавају малигни плазмоцити, стварају велике количине нефункционалних имуноглобулина, што доводи до анемије, оштећења бубрежне функције, инфекција, оштећења костију и прелома и хроничног бола. Карактеристике и компликације ове болести негативно утичу на квалитет живота оболелих, њихово емотивно и социјално функционисање.
Према подацима Института за јавно здравље Батут, у Србији се годишње просечно дијагностикује 200 болесника са мултиплим мијеломом. Процена је да се годишње лечи око 600 болесника са мултиплим мијеломом у разним стадијумима болести.
Др Вукомановић разрешава дилеме: Открио какве симптоме коронавирус изазива код деце у Србији
МУШКО И ЖЕНСКО СРЦЕ ДРУГАЧИЈЕ ОБОЉЕВА: Српски кардиолози упозоравају да обавезно обратите пажњу на СЛЕДЕЋЕ УЗРОКЕ!
КАКО НАС ЈЕ У 21. ВЕКУ ПОКОРИО МАЛЕНИ ВИРУС? За неке болести медицина НЕМА ЛЕК, колики су људски домети сада?
Удружење оболелих од мултиплог мијелома позвали су оболеле, али и чланове њихових породица, да се прикључе конференцији 24. септембра, где могу поставити питања лекарима која их муче.
На састанку ће говорити проф. др Јелена Била са Клинике за хематологију, проф. Предраг Ђурђевић из КЦ Крагујевац, Снежана Бошњак, научни саветник са Института за онкологију.
Из Удружења оболелих од мултиплог мијелома Србије указују да се појавом нових лекова слика оболелих од мултиплог мијелома, ток и прогноза ове болести су промењени последњих 20 година.
-Висока ефикасност, добра подношљивост и доступност нових лекова имали су за резултат вишеструко продужење живота оболелих од мијелома, значајно побољшање квалитета живота, успостављање радне способности, као и постизање могућности излечења код приближно 15 одсто болесника- кажу у Удружењу.
Указују да 30 одсто болесника има високо ризични облик болести и да за њих у овом тренутку не постоји одговарајућа терапија о трошку РФЗО.
