ČIJA JE ŠOPSKA SALATA? Srbi misle da je njihova
Dok mnogi Srbi veruju da je Šopska salata njihovo autentično jelo, Bugari i Makedonci takođe polažu pravo na ovaj gastronomski specijalitet.
Šopska salata, popularno jelo koje se često nalazi na trpezama širom Balkana, postala je predmet rasprava o tome kojoj zemlji zaista pripada.
Šopska salata je jednostavno jelo napravljeno od svežih sastojaka kao što su paradajz, krastavac, paprika, luk, i naravno, sir koji se najčešće koristi - beli sir ili feta. Ovo jelo je savršen primer kako jednostavni sastojci mogu da stvore izvanredan ukus. Iako recept može da varira od regiona do regiona, osnovna ideja ostaje ista.
Istorija Šopske salate je, međutim, zamagljena i kontroverzna. Bugari tvrde da je ovo jelo izvorno njihovo i da potiče iz regiona Šopluk, područja koje se prostire između Bugarske, Srbije i Severne Makedonije. Prema bugarskim izvorima, Šopska salata je nastala 1950-ih godina kao deo kampanje za promovisanje bugarske kuhinje turistima.
Šopska salata je dobila ime po Šopima, koji su živeli na teritoriji zapadne Bugarske, jugoistočne Srbije i Severne Makedonije. Salata se sastoji od paradajza, krastavaca, sirove ili pečene paprike, crnog luka, peršuna, soli, soka od limuna ili sirća, ulja i masnog slanog sira. Njoj slična je srpska salata, koja izostavlja sir, prema Vikipediji.
S druge strane, Srbi veruju da je Šopska salata odavno ukorenjena u njihovoj kuhinji i da su je konzumirali mnogo pre nego što je postala popularna u Bugarskoj. U Srbiji, ovo jelo se često služi kao predjelo ili uz meso sa roštilja, a mnogi Srbi sećaju se da su njihove bake pravile Šopsku salatu od najranijih dana.
Bez obzira na to ko je prvi napravio Šopsku salatu, ovo jelo je postalo simbol balkanske kuhinje i prijateljstva među narodima. Ljubitelji Šopske salate, bilo da su iz Srbije, Bugarske, Makedonije ili bilo kog drugog dela Balkana, mogu da uživaju u njenom svežem i osvežavajućem ukusu, dok se rasprave o poreklu nastavljaju.
Jedno je sigurno: Šopska salata je postala neizostavan deo kulturnog i kulinarskog nasleđa Balkana, i svaka zemlja može s ponosom da je zove svojom. U ovom slučaju, podela prava može se posmatrati kao još jedan način na koji se kulturni uticaji prepliću i obogaćuju gastronomsku scenu Balkana.
