ЧИЈА ЈЕ ШОПСКА САЛАТА? Срби мисле да је њихова
Док многи Срби верују да је Шопска салата њихово аутентично јело, Бугари и Македонци такође полажу право на овај гастрономски специјалитет.
Шопска салата, популарно јело које се често налази на трпезама широм Балкана, постала је предмет расправа о томе којој земљи заиста припада.
Шопска салата је једноставно јело направљено од свежих састојака као што су парадајз, краставац, паприка, лук, и наравно, сир који се најчешће користи - бели сир или фета. Ово јело је савршен пример како једноставни састојци могу да створе изванредан укус. Иако рецепт може да варира од региона до региона, основна идеја остаје иста.
Историја Шопске салате је, међутим, замагљена и контроверзна. Бугари тврде да је ово јело изворно њихово и да потиче из региона Шоплук, подручја које се простире између Бугарске, Србије и Северне Македоније. Према бугарским изворима, Шопска салата је настала 1950-их година као део кампање за промовисање бугарске кухиње туристима.
Шопска салата је добила име по Шопима, који су живели на територији западне Бугарске, југоисточне Србије и Северне Македоније. Салата се састоји од парадајза, краставаца, сирове или печене паприке, црног лука, першуна, соли, сока од лимуна или сирћа, уља и масног сланог сира. Њој слична је српска салата, која изоставља сир, према Википедији.
С друге стране, Срби верују да је Шопска салата одавно укорењена у њиховој кухињи и да су је конзумирали много пре него што је постала популарна у Бугарској. У Србији, ово јело се често служи као предјело или уз месо са роштиља, а многи Срби сећају се да су њихове баке правиле Шопску салату од најранијих дана.
Без обзира на то ко је први направио Шопску салату, ово јело је постало симбол балканске кухиње и пријатељства међу народима. Љубитељи Шопске салате, било да су из Србије, Бугарске, Македоније или било ког другог дела Балкана, могу да уживају у њеном свежем и освежавајућем укусу, док се расправе о пореклу настављају.
Једно је сигурно: Шопска салата је постала неизоставан део културног и кулинарског наслеђа Балкана, и свака земља може с поносом да је зове својом. У овом случају, подела права може се посматрати као још један начин на који се културни утицаји преплићу и обогаћују гастрономску сцену Балкана.
