Danas je veliki praznik, slavimo Galaktiona i Epistimu: Prema starim običajima, veruje se da je na današnji dan moguće otkriti ko nam je srodna duša

Prepodobnomučenik Galaktion i Epistima bili su iz grada Edese u Fenikiji, današnje područje Libana, Izraela i Sirije. Poticali su iz neznabožačkih porodica.

U vreme kada se Galaktion zamomčio, majka mu je umrla, a otac je mladiću izabrao ženu – devicu Epistimu. Galaktion nikako nije želeo ni brak ni svetovni život, pa je Epistimu posavetovao da se krsti, a zatim istovremeno sa njim i zamonaši.

Povukli su se na planinu Puplion, Galaktion je otišao u muški, a Epistima u ženski manastir. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav, jaka kao smrt. Galaktionova duhovna ljubav prema Epistimi bila je tolika da on nije želeo da je vidi svetovnim očima, jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo ni susret.

Oboje su bili duboko poštovani i voljeni u svojim manastirima, i nisu se sreli sve do pred smrt. Naime, nastupio je veliki progon hrišćana, te su njih dvoje uhvaćeni i izvedeni pred sud.

Galaktiona su brutalno šibali, dok je Epistima gorko plakala, zbog čega je i ona kažnjena šibanjem. Krvnici su im potom odsekli sve udove, a na kraju i glave. Monah iz Evtolijevog manastira uspeo je da prikupi njihove ostatke i časno ih sahrani 253. godine.

Ova dva hrišćanska mučenika danas se smatraju zaštitnicima svih vrsta ljubavi – bratske, sestrinske, prijateljske, telesne i duhovne. Kao što je njihov život pokazao, prava ljubav uvek pobedjuje, čak i u najvećim nedaćama, i ništa je ne može ugasiti ako je istinska i čista.

Prema starim običajima, veruje se da je na današnji dan moguće otkriti ko nam je srodna duša. Pre spavanja, kaže tradicija, treba izgovoriti ovu molitvu, i osoba koju budete sanjali biće vam suđena:

Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju su primili nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega, jer su, uz Tvoju pomoć, pobedili mučitelje i razbili drskost demona. Njihovim molitvama spasi duše naše.