Данас је велики празник, славимо Галактиона и Епистиму: Према старим обичајима, верује се да је на данашњи дан могуће открити ко нам је сродна душа

Преподобномученик Галактион и Епистима били су из града Едесе у Феникији, данашње подручје Либана, Израела и Сирије. Потицали су из незнабожачких породица.

У време када се Галактион замомчио, мајка му је умрла, а отац је младићу изабрао жену – девицу Епистиму. Галактион никако није желео ни брак ни световни живот, па је Епистиму посаветовао да се крсти, а затим истовремено са њим и замонаши.

Повукли су се на планину Пуплион, Галактион је отишао у мушки, а Епистима у женски манастир. Телесну љубав код њих заменила је духовна љубав, јака као смрт. Галактионова духовна љубав према Епистими била је толика да он није желео да је види световним очима, јер за духовну љубав није потребно ни тело ни сусрет.

Обоје су били дубоко поштовани и вољени у својим манастирима, и нису се срели све до пред смрт. Наиме, наступио је велики прогон хришћана, те су њих двоје ухваћени и изведени пред суд.

Галактиона су брутално шибали, док је Епистима горко плакала, због чега је и она кажњена шибањем. Крвници су им потом одсекли све удове, а на крају и главе. Монах из Евтолијевог манастира успео је да прикупи њихове остатке и часно их сахрани 253. године.

Ова два хришћанска мученика данас се сматрају заштитницима свих врста љубави – братске, сестринске, пријатељске, телесне и духовне. Као што је њихов живот показао, права љубав увек побеђује, чак и у највећим недаћама, и ништа је не може угасити ако је истинска и чиста.

Према старим обичајима, верује се да је на данашњи дан могуће открити ко нам је сродна душа. Пре спавања, каже традиција, треба изговорити ову молитву, и особа коју будете сањали биће вам суђена:

Мученици Твоји, Господе, у страдању су примили непропадљиви венац од Тебе, Бога нашега, јер су, уз Твоју помоћ, победили мучитеље и разбили дрскост демона. Њиховим молитвама спаси душе наше.