Da li se poskupljenje kafe odražava na njen kvalitet? Jednostavni kućni eksperimenti za proveru kvaliteta
U poslednje vreme, ljubitelji kafe širom sveta suočavaju se sa značajnim poskupljenjem svog omiljenog napitka.
Zbog različitih globalnih izazova – od klimatskih promena, preko problema sa transportom, do velike potražnje koja premašuje ponudu, od kraja 2023. godine, nabavne cene arabike porasle su za čak 72%, dok su cene robuste skočile za neverovatnih 227%. Ovi procenti ne utiču samo na cenu u kafićima ili marketima. Samim tim što je tržište kafe globalno ugroženo, jednako je ugrožen rad i malih i velikih proizvođača, koji, kako bi opstali i uspeli da snabdeju domaće tržište kafom, moraju da pribegavaju korekciji cena.
Pitanje je da li ove globalne promene i povećana potražnja za kafom, koja je nadmašila ponudu, utiču i na kvalitet omiljenog napitka, da li se sada više koriste surogati ili je kvalitet, ipak, ostao nepromenjen. Hajde da istražimo.
Šta zapravo pijemo?
Kvalitet kafe zavisi od mnogih faktora, uključujući vrstu zrna (arabika ili robusta), način uzgoja, skladištenje i, na kraju, prženje. Nažalost, rast cena u nabavci ponekad može rezultirati smanjenjem kvaliteta. Da bi proizvođači održali konkurentnost na tržištu, u nekim slučajevima pribegava se dodavanju surogata – kao što su naut, ječam, cikorija, žir ili grašaka – koji obično ne prate onaj pun, bogat ukus prave kafe. Kod velikih proizvođača to nije slučaj jer im je kvalitet kafe prioritet i postulat od kog ne smeju da odstupaju.
Surogate nije lako prepoznati bez određenog znanja ili istraživanja, ali postoji nekoliko jednostavnih kućnih eksperimenata koje možete isprobati kako biste procenili kvalitet svoje omiljene šoljice.
Da li ste znali da postoji jednostavan eksperimenti, koji će vam otkriti kakav je kvalitet kafe koju pijete i koji možete sprovesti i u kućnim uslovima?
Eksperiment sa jodom:
Za identifikaciju surogata u kafi (kao što su ječam, raž, pšenica, ječmeni slad, smokva, rogač, naut, soja) koristi se takozvana jodna reakcija, odnosno, hemijski poznat podatak da jod i skrob daju kompleks izrazito plave boje. Za ovaj postupak su potrebni: kafa, džezva, šolja, čaša, kašičica za mešanje, sirće, voda, povidon jod.
Priprema:
Zakuvati kafu, sipati je u šolju i skloniti penu, a potom ostaviti da se kafa ohladi i talog slegne. Tri supene kašike kafe sipati u čašu napunjenu sa 150-200 ml hladne vodom i promešati. Dodati 4 kafene kašičice sirćeta i promešati, a potom uz mešanje dodati i povidon jod. Ukoliko je surogat prisutan, dobijeni rastvor u čaši će pomodreti. Kada surogat nije prisutan, koliko god da dodate povidon joda, rastvor će ostati braon boje.
Ovi jednostavni kućni eksperimenti pomažu vam da proverite šta zapravo pijete, bez obzira na cenu, osiguravajući da vaša kafa ostane ukusna i autentična – baš onakva kakvu volite.
Pravi odabir kafe možete napraviti još u marketu, tako što ćete obratite pažnju na etikete i proizvođače. Kvalitetna kafa najčešće dolazi u pakovanjima sa jasno naznačenim poreklom i procentualnim udelom arabike ili robuste, zbog čega je čista kafa skuplja. Proizvodi sa neodređenim nazivima ili bez oznake o vrsti kafe češće sadrže surogate. Preciznije rečeno, potrošači su zaštićeni Pravilnikom o deklarisanju iz 2022. godine, koji obavezuje proizvođače da na ambalaži, na vidljivom mestu, navedu surogate, ukoliko ih proizvod sadrži. Pored toga, potrebno je navesti i o kojim je dodacima reč. Ukoliko postoji trag surogata, taj proizvod se ne može deklarisati kao kafa, što je još jedan pokazatelj pri kupovini.