Danas slavimo Svetog Grigorija Ćutljivog: Bio je Srbin, Bog mu je podario čudesnu moć, a ovaj manastir na Svetoj Gori postoji zahvaljujući njemu
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave prepodobnog Grigorija Gornjačkog i Svetog Amvrosija.
Prepodobni Grigorije Ćutljivi (Gornjak) - Poreklom je Srbin. Osnivač svetogorskog manastira svetog Nikolaja, poznatog zbog njega pod imenom Grigorijata. Na četvrt sata od manastira nalazi se njegova kelija, gde se u ćutanju ispaštao i molio.
Ovaj Božji čovek upokojio se mirno 1406. godine. Godine 1761. bio je veliki požar u manastiru Grigorijatu, kojom prilikom neki monasi uzmu njegove mošti i prenesu u Srbiju. Danas se svete mošti Svetog Grigorija nalaze u njegovom manastiru Gornjaku.
Za vreme Drugog svetskog rata, zbog opasnosti od Nemaca, one su bile prenete u sabornu crkvu u Požarevac, ali su posle rata opet vraćene u Gornjak.
Zna se da je ktitor manastira bio Sveti knez Lazar. Mada, i ovde postoje suprotstavljena mišljenja, jer postoje stručnjaci koji smatraju da knez Lazar nikada ne bi podigao tako skromnu crkvu, već da ju je podigao sam monah Grigorije, a da mu je knez Lazar samo pomogao u smislu da je inicirao podizanje ovog manastira.
Legenda kaže da je je knez Lazar jednom prilikom lovio po šumama koje se danas nalaze u okolini manastira i naišao na isposnika Grigorija, koji je živeo u svojoj keliji. Pokušavajući da zapodene razgovor sa knezom, Grigorije nije uspeo to da uradi jer je reka hučala i kako veli predanje, a beleži istorija manastira, uzevši u obzir da je u crkvenim knjigama zapisan podatak da je Grigorije tom prilikom uzviknuo: „Ćuti, Mlavo, ti se sledi da sa carem reč besedim.
Svake godine za Đurđevdan, iza manastirskog zdanja se pojavljuje voda koja se sliva sve do jedne uvale, gde dolaze ljudi koji je sakupljaju kašikama. I do sada niko nije uspeo da objasni ovu zanimljivu pojavu, mada postoji narodno tumačenje da su ove kapljice zapravo suze isposnika Grigorija. Kako se veruje, ova voda je lekovita, a posebno kod oboljenja očiju.
Sveti Amvrosije, episkop mediolanski (milanski)
Ovaj veliki, sveti otac crkve pravoslavne bo je znamenitog roda; otac mu je bio carski namesnik Galije i Španije, ali neznabožac, a majka hrišćanka. Dok je još bio u kolevci, jednom se spustio roj pčela na njega, izlio med na njegova usta i odleteo. I još kao dete pružao je ruku i govorio proročki: „Celujte, jer ću i ja biti episkop“.
Po smrti oca car ga je postavio za svog namesnika Ligurijske oblasti, u kojoj je Mediolan bio glavni grad. Kada je umro episkop tog grada, bila je velika rasprava među pravoslavnim i jereticima arijevcima oko izbora novog episkopa. Amvrosije je po dužnosti ušao u crkvu da održava red. Utom je neko dete koje je nosila majka uzviknulo: „Amvrosije – episkop!“ Ovo je ceo narod primio kao glas Božji i, nasuprot volji Amvrosijevoj, izabrali su jednoglasno njega za episkopa.
Amvrosije se krstio i kroz nedelju dana prošao sve prethodne činove i bio rukopoložen za episkopa. Kao episkop Amvrosije utvrdio je veru pravoslavnu, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, raširio je veru među neznabošcima, napisao mnoge poučne knjige i poslužio primerom pravog hrišćanina i hrišćanskog pastira. On je sastavio i poznatu blagodarstvenu pesmu: Tebe Boga hvalim. Ovaj slavni jerarh, zbog čije su ga mudrosti i slatkorečivosti posećivali ljudi iz dalekih zemalja, bio je veoma uzdržljiv i trudoljubiv. Spavao je malo, radio je i molio se Bogu neprestano, postio je sve dane izuzev subote i nedelje.
Zato mu je Bog dao i da vidi mnoga čudesa Božja i da ih sam učini. Otkrio je mošti svetih mučenika Protasija, Gervasija, Nazarija i Kelsija. Krotak prema malim ljudima, on je bio neustrašiv pred velikim. Izobličio je caricu Justinu kao jeretkinju, Maksima tiranina i ubicu prokleo, caru Teodosiju zabranio pristup u hram sve dok nije pokajao svoj greh, s Evgenijem nasilnim i samozvanim carem nije hteo da se susretne. Ovom bogougodnom mužu darovao je Bog toliku blagodat, da je, verovanje kaž, i mrtve vaskrsavao, demone iz ljudi izgonio, bolesnike od svake bolesti isceljivao i u budućnost prozirao. Skončao mirno na osvitku Vaskrsa 397. godine.
Izvor: Srbija Danas/Hram Končarevo/Trag