GODIŠNJICA NATO BOMBARDOVANJA: Radnici „Čistoće“ bili su tihi heroji
JKP „Gradska čistoća“ je i pre 22 godine, kao i danas uz svoje sugrađane, uvek spremno da pomogne, pruži podršku, a zaposleni da rizikuju i sopstveni život
Pre tačno 22 godine 24. marta počeo je jedanaestonedeljni vazdušni napad NATO snaga na Srbiju, tadašnju SRJ. U JKP „Gradska čistoća“ i danas pamte vreme NATO agresije, jer su zaposleni u ovom preduzeću, što je javnosti manje poznato, tokom tih 11 nedelja bili angažovani 24 časa dnevno na sanaciji požara i raščišćavanju razrušenog Beograda, svesno rizikujući svoje živote.
Dragan Ignjatović, tada na radnom mestu pomoćnik direktora sektora „Operativa“ i član Gradskog štaba za odbranu ispred JKP „Gradska čistoća“, kaže da su samo pet dana pred prvi vazdušni udar u prostorije preduzeća stigli vojni telefoni, takozvani „poljski“, kao i prvi nalozi da će se sve instrukcije o postupanju dobijati od Avrama Izraela i Dragana Čovića.
„I pored instalacije telefona, niko u preduzeću, pa ni ja, nismo verovali da će do bombardovanja zaista i doći. Straha među zaposlenima nije bilo ni kada je pala prva bomba. Uradili smo najbolje što smo mogli, dobro se organizovali, pratili instrukcije i postupali po naređenjima. Naš posao je bio da dopremamo vodu za gašenje požara vatrogasnim ekipama na teritoriji celog Beograda i šire, kao i da raščišćavamo ruševine, ali i da uklanjamo grafitna vlakna koja su bacana na trafo stanice. Bez obzira na noćne akcije, preko dana smo redovno odnosili smeće i čistili grad, jer nismo smeli da dozvolimo još veću ekološku katastrofu. Iako je počelo proleće, što bi u normalnim okolnostima značilo i redovno pranje ulica, tog proleća pre 22 godine, pranja ulica nije bilo. Sve cisterne, a imali smo ih oko 45, su preusmerene na saniranje požara. Zaposleni su tada pokazali ogromnu hrabrost. Niko nikada nije odbio nijedan zadatak. Niko nije pokazao strah, a bilo je strašnih i jako teških trenutaka“, seća se Ignjatović.
On dodaje da su ekipe „Čistoće“ za samo sedam minuta sa cisternama punim vode stigle na Novi Beograd kada je pogođena Toplana.
„Za pet minuta smo bili na licu mesta posle udara bombe na Generalštab, isto toliko nam je trebalo da stignemo i do tadašnjeg Saveznog SUP-a. Bile su to strašne scene. Negde između vatre, prašine i dima. Zajedno sa vatrogascima ulagali smo nadljudske napore da se saniraju požari. Naše ekipe i vozila bili su locirani na Novom Beogradu, Borči i u direkciji u Mije Kovačevića, kako bismo u svakom trenutku u slučaju rušenja mostova, mogli da stignemo do bilo kog dela grada. Bilo je jako napeto i stresno, ali nije bilo straha. Neke trenutke bismo voleli zauvek da izbrišemo iz sećanja, poput napada na RTS. Stigli smo do zgrade u Abajdarevoj za par minuta. Noć, dim, ruševina, krici i zapomaganje. Stojite pred užasom svesni da za neke ljude u tim ruševina nema spasa. To su jako teški momenti, nažalost ne jedini koje smo doživeli. Te slike vas prate ceo život“, priseća se Ignjatović.
JKP „Gradska čistoća“ je i pre 22 godine, kao i danas uz svoje sugrađane, uvek spremno da pomogne, pruži podršku, a zaposleni da rizikuju i sopstveni život. Iako je zalaganje i požrtvovanost zaposlenih u „Čistoći“ tada prošla gotovo neprimetno, a bili su najveća podrška vatrogasnim ekipama, u borbi sa koronavirusom trud zaposlenih je primećen i nagrađen odlikovanjem Srebrnom medaljom za zasluge u borbi protiv Kovida-19.
