Kako nam se dogodio Mika? I kako da nam se ne dogodi ponovo? Godinama bez posledica vređao našu decu
Kako je Miroslav Mika Aleksić, samozvani "učitelj glume", godinama bez posledica vređao našu decu da su glupa, debela, slonice, lenčuge?
Svi mi mislimo da bismo "na jedan" prijavili ako bi nas neko seksualno ili fizički zlostavljao. I svi bismo se zakleli da bi nam naše ćerke i sinovi pod hitno rekli ako bih ih neki čika ili teta tukli, vređali, pipali ili ne daj bože nešto gore od toga radili. I svi smo do juče verovali da se to dugogodišnje, prikriveno, neprijavljeno nasilje odvija u nekim tamo primitivnim, zaostalim, fuj sredinama.
GNUSNO PSOVAO ŽRTVE MIKE ALEKSIĆA! Vređao glumicu Milenu Radulović: Vadio se da je "izgubio pamćenje"?!
"RECI, CURO, KAKO SE SVINJA ZOVE!" VEDRANA RUDAN POSLALA PORUKU ZLOSTAVLJANIM ŽENAMA: Postanite Milena Radulović!
KAKO UGROŽAVATE DRUGE AKO NE PRIMITE VAKCINU? Epidemiolog Dr Vesna Mioljević odgovorila na najčešća pitanja o vakcini
Do juče.
A od juče smo shvatili da nam se sve to dešavalo ispred nosa. U jednoj školici glume, pa još u Beogradu, pa još u strogom centru, pa još u Knez Mihailovoj ulici, pa još nad decom iz imućnih beogradskih porodica, pa još se to prikazivalo na TV-u kao "lep primer", pa još godinama posle stajalo na Jutjubu.
Kako je Miroslav Mika Aleksić, samozvani "učitelj glume", godinama bez posledica vređao našu decu da su glupa, debela, slonice, lenčuge? ‘Ajde jednom. ‘Ajde 10 puta. Ali desetine godina?!
I kako je sve to neopaženo preraslo u seksualno zlostavljanje?
"Da li se ј****e?"
"S***ma se probijaš kroz svet!"
"Da li ti prija se*s?"
To su pitanja koja su, prema vlastitim svedočanstvima, slušale polaznice Mikinog kulta, prikrivenog u školicu glume. A glumica Milena Radulović ga je, između ostalih, optužila i za silovanje.
Kako nam se dogodio Mika? I još važnije - kako nam se događao decenijama? Zašto nismo primetili očigledne signale užasa? Zašto naša deca nisu smela da nam se povere? I kako da nam se Mika ne dogodi ponovo? Na ova pitanja odgovore su dali stručnjaci.
Slučaj Mike Aleksića zabrinuo je sve roditelje koji su dosad smatrali da im deca govore sve. Mogućnost da to ne mora da bude tako na smrt ih je uplašila.
- Roditelji ne smeju da dozvole da dođe do prekida emocionalnog, socijalnog i psihološkog kontakta između njih i dece (kao što je Mika Aleksić uspevao da uradi, prim. nov). Ne treba da se prema njima ponašaju kao drugari, ali moraju da ostave put da im dete ispriča sve. Roditelji moraju da imaju vremena i strpljenja za skrivene znake tako velike traume kao što je silovanje, a u koje spadaju: uplakanost, crvenilo lica, neraspoloženost - kaže Žarko Trebješanin.
Trebješanin savetuje da roditelji taktički razgovaraju sa decom, bez prisile i isleđivanja, već sa jasnim stavljanjem do znanja detetu da će ga uvek razumeti.
Pedagog Jelena Holcer upozorava da je neophodno decu edukovati da prepoznaju nasilje i da umeju na njega da reaguju.
- Odbrana od nasilnika treba da bude i verbalna i fizička, i da se, u slučaju potrebe, odnosi i na vršnjake, ali i na odrasle osobe. Kada se dete oseća sigurno i ima poverenja u svoju okolinu, lakše će se poveriti i potražiti pomoć. Osećaj krivice koji pritom odrasla osoba nameće detetu dodatno ga blokira da se bilo kome poveri. Međutim, da bismo umeli da edukujemo decu, osim brojnih razgovora sa njima potrebno je da najpre mi odrasli prepoznamo nasilje kao problem, i da na to reagujemo. Deca najbolje uče na primeru, pa kada vide da mi ne pristajemo i ne ćutimo na svakodnevna nasilja iz našeg okruženja, a da su oni zaštićeni za sve ono što nama povere, onda postoji šansa da nasilja bude manje - kaže Jelena Holcer.
Doc. dr Kristina Brajović Car, psiholog i psihoterapeut, kaže da su psiholozi sada pokrenuli peticiju kako bi obrazovne institucije i Ministarstvo prosvete usvojili da je došlo vreme da psihološka i pedagoška struka naprave sistem, bilo kroz građansko vaspitanje ili njegovu nadogradnju.
- Zahvaljujući tom sistemu deca bi naučila kako da se zaštite i kako da prepoznaju kada neko krši granice i njihova prava. Roditelji moraju da se edukuju, da se informišu o rizicima i kako se ti rizici vremenom menjaju - kaže dr Brajović Car.
Aleksandar Milošević, specijalista urolog-seksolog, kaže da je Aleksić koristio grupne časove u manipulativne svrhe.
- Predstavljao je to kao način pripreme za posao, a radio je to da bi sebi priuštio zadovoljstvo. Vi kao autoritet možete da manipulišete. Aleksić je preuzimao taj totalni autoritet koji je nametao devojkama da one njemu veruju skroz. On je čovek koji je uspeo da pamet iskoristi u najnegativnijem smislu, a manipulacija znanjem, iskustvom i privilegijama jeste najgora moguća stvar. Autoritet može da zloupotrebi svako ko ga ima, ali to zavisi od njegovog morala - ističe Milošević.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da je Aleksić očigledno težio tome da napravi čvrsto vezanu grupu đaka koji su međusobno povezani i koji su vezani za njega, kao vođu, kao gurua, i to snažnim vezama.
- I to je i dovoljno da mu se apsolutno veruje šta god da on kaže, kao da je sam Bog rekao. Izgrađuje se obožavanje prema njemu, što olakšava njemu „posao“, a žrtve čini bespomoćnim - ističe Trebješanin.
Zbog toga zapravo autoriteti, od učitelja do profesora, i imaju ogromnu moć nad onima koje podučavaju ili leče, a koji postaju potpuno zavisni od njih, objašnjava Trebješanin. Problem nastaje kada ljudi taj transfer zloupotrebe.
- Vi tada prosto koristite to svoje znanje da zavedete mladu osobu, a možete da, čim se već desi zbližavanje, da je ucenjujete time, pa da stvorite osećaj krivice kod nje. Kao, imate neku zajedničku tajnu, što vas još više vezuje za nasilnika i sputava vas da izađete iz te zatvorene veze i da ispričate bilo roditelju ili drugarici. To postaje vaša zajednička tajna i tabu o čemu se ne sme pričati - objašnjava Trebješanin.
Kako dodaje profesor Trebješanin, treba da prođe dosta vremena dok žrtve silovanja ne shvate šta im se dešava.
- Dok shvate, to je gotova stvar, dok se pitaju šta se to dešava, da li je to u redu. Ako u nekog imate apsolutno poverenje, ako ga smatrate poštenim i časnim i čovekom velikog autoriteta u struci, pa kada se pojavi ponašanje koje nije u skladu sa takvom slikom, pokušavate da to nekako objasnite, sve dok takvo ponašanje ne postane toliko protivurečno sa slikom o autoritetu, pa dolazi do otrežnjenja. To vam je kao sa roditeljima, deci treba jako mnogo vremena da shvate da roditelji nisu Bogovi, da nisu savršeni - kaže Trebješanin.
- Ne dozvoliti da dođe do prekida emocionalnog, socijalnog i psihološkog kontakta između njih i dece, kao što je Mika Aleksić uspevao da uradi
- Ne ponašati se sa decom kao drugar, ali ostaviti im put da ispričaju sve
- Imati vremena i strpljenja za skrivene znake tako velike traume kao što je silovanje, a u koje spadaju: uplakanost, crvenilo lica, neraspoloženost
- Taktički razgovarati sa decom, bez prisile i isleđivanja, već sa jasnim stavljanjem do znanja detetu da ćete ga uvek razumeti
- Edukovati decu da prepoznaju nasilje i da umeju na njega da reaguju
- Kada se dete oseća sigurno i ima poverenja u svoju okolinu, lakše će se poveriti i potražiti pomoć
- Osećaj krivice koji odrasla osoba nameće detetu dodatno ga blokira da se bilo kome poveri
- Deca najbolje uče na primeru, pa kada vide da mi ne pristajemo i ne ćutimo na svakodnevna nasilja iz našeg okruženja, a da su oni zaštićeni za sve ono što nama povere, onda postoji šansa da nasilja bude manje.
Stručnjaci kažu da je teško napraviti foto-robot nasilnika, jer njihove ličnosti mogu da budu veoma različite. Ipak, ono što se uopšteno može reći o njihovim crtama ličnosti je sledeće:
- Mogu da budu veoma uspešni u svojim profesijama
- Mogu da imaju izraženu socijalnu inteligenciju kojom manipulišu za dostizanje cilja
- Mogu da budu šarmantni
- Mogu da budu i duhoviti, ali i jako zatvoreni i da na tome grade autoritet
- Mogu da imaju neku vrstu harizme zahvaljujući kojoj učenik lakše projektuje određenu sliku na njih
- Mogu da budu preterano samouvereni, pa čak i da doživljaju sebe kao nekog ko može sve i kome je sve dozvoljeno, objašnjava Trebješanin.
Branka Katić, glumica: "Nije čas prošao da me nije slao na umivanje, govorio mi da sam glupa. Takođe smo imali i jednu epizodu gde mi je zbog igranja sa bendom Zabranjeno pušenje, u Hitu meseca, a što je bio deo sticanja radnog iskustva, prakse u srednjoj školi, napravio scenu pred svima - pitao me da li je u redu da se devojčica od 15 godina probija si*ama kroz svet."
Ivana Stanković, manekenka: "Uporedo sam išla u školu za manekenstvo i Mika je to saznao. Onda me izveo pred celom grupom i rekao: ‘Moraš da biraš između grupe i manekenstva’. Ja sam izabrala manekenstvo, a on mi je poručio: ‘Završila si sa grupom!’ Kad smo izlazili napolje nastavio je: ‘Moram da ti kažem da si me razočarala, rano si krenula grudima kroz život."
Milena Radulović, glumica: "Tema seksa i erogenih zona, vežbi gde se vršnjaci zbližavaju i dodiruju... Priča o seksualnosti je bila prisutna kad smo imali 13-14 godina. Pitao nas je javno te stvari, a nasamo nas je pitao da li imamo seks, da li nam prija i govorio da je seks bitan zbog zdravlja."
Maja Maletković, rediteljka: "Pitanja poput ‘da li se j****a’ i ‘kako najviše volimo da se j****o’ nisu bila retkost. Dok kao dete proživljavaš takve stvari, da bi preživeo nemaš izbora nego da potisneš ili normalizuješ to što ti se dešava, jer on je sebe u sistemu u kojem smo bili postavio kao dogmu."