"Ko ima čisto srce, sve ljude smatra čistim" Ove rečenice svaki vernik treba da zapamti kako se ne bi smrtno ogrešio!
Oduvek je najvažniji savet za život bio da ne treba žuriti sa suđenjem i osuđivanjem
Kako bismo vodili ispravan život i posvetili se onome što je stvarno vredno u životu neophodno je da budemo spremni da sagledamo svakoga ponaosob i da unapred ne osuđujemo bez razloga ljude, jer to ne samo da kvari našu dušu nego i naše celokupno društvo. Mnogi mudri ljudi govorili su o temi suđenja i osuđivanja, a neke od propovedi koje govore o tome napisao je arhimandrit Kiril (Pavlov)
-Naš bližnji ne zavisi od nas, ne duguje nam ništa. Svi pripadamo Bogu, u Njegovim rukama su i život i smrt ljudi. Mi smo deca jednog Oca Nebeskog, Koji je svakog čoveka nagradio različitim darovima, duhovnim i telesnim; prema tome, samo Gospod ima pravo da traži od našeg bližnjeg odgovor za ono što čini sa svojim talantima – da li ih pravilno koristi ili ih zloupotrebljava nanoseći štetu sebi ili bližnjem. Tako da ne smemo ulaziti u osuđivanje tuđih postupaka.
PRAVOSLAVNI VERNICI SLAVE SVETOG APOSTOLA JAKOVA: Onom ko danas pokaže hrišćanske vrline biće ispunjena svaka molitva
KORONA I U SVETINJAMA: Visoki Dečani i Pećka patrijaršija zatvoreni za posete zbog epidemije
NEBOJŠE (55) NEMA VEĆ ČETIRI MESECA! Krenuo da popravi zub i od tada mu se gubi svaki trag (FOTO)
-Moramo se smiriti, gnev i osuđivanje potiču od gordosti (Starac je nacrtao lanac od prstenova, ističući da su gresi, poput lanca, povezani i uzrokuju jedni druge.). Ne žurite sa suđenjem i osuđivanjem jer ljudi koje vidimo nisu uvek onakvi kako spolja izgledaju. Često čovek počne da govori po uobičajenoj ljudskoj slabosti, ali kako razgovor traje, počinje da shvata da govori nešto pogrešno i, vrativši se u svoju keliju, gorko se kaje zbog onoga što je rekao ili uradio. Sveti Marko Podvižnik je napisao: "Od dela, i reči, i misli pravednik je jedan; od pokajanja pravednici su mnogi."
Ne ulazite u razmatranje ljudskih postupaka, ne osuđujte, ne recite: "Zašto? Zbog čega?" Bolje recite sebi: "Zašto bih brinuo o njima? Na Strašnom Sudu Božjem mene neće pitati za njihova dela“. Odvratite se od razmišljanja o životima drugih ljudi i ogovaranja, i molite se usrdno Gospodu da vam u tome pomogne, jer bez pomoći Božije ne možemo činiti ništa dobro, kao što je sam Gospod rekao: Bez mene ne možete činiti ništa (Jn. 15, 5). Čuvajte se sumnje kao od vatre, jer neprijatelj ljudskog roda nastoji da nas ulovi u svoju mrežu, pokušava sve da predstavi u iskrivljenom obliku, čineći da belo izgleda crno, a crno belo, kao što je činio sa praroditeljima Adamom i Evom u Raju.
Neki osuđuju iz navike, neki zbog zlopamćenja, drugi iz zavisti ili mržnje; ali u većini slučajeva počinjemo da osuđujemo druge zbog naše uobraženosti i preuznošenja; uprkos našoj velikoj nepopravljivosti i grešnosti, mi i dalje verujemo da smo bolji od mnogih drugih ljudi. Ako želimo da se oslobodimo greha osuđivanja, na svaki mogući način moramo prisiliti sebe na smirenje pred Bogom i ljudima i moliti Boga da nam u tome pomogne…
Ko je radoznao da sazna grehe drugih, ili sudi bratu svome zbog sumnje, još uvek se nije počeo kajati, i nije se pobrinuo da spozna sopstvene grehe, koji su, zaista, teži od najtežeg olova; ne zna zašto su ljudi teška srca, ljube sujetu i traže laž (Ps. 4, 3). I zato, kao bezumnik koji luta u mraku, zanemaruje sopstvene grehe i razmišlja o gresima drugih ljudi – stvarnim ili izmišljenim – vođen svojom sumnjom.
Iz samoljublja i umišljenosti u nama se stvara još jedno zlo koje nam nanosi ozbiljnu štetu; to je strogo suđenje nad bližnjim i njegovo osuđivanje, koje dovodi do toga da ga zanemarujemo, preziremo i ponižavamo kad god se za to ukaže prilika. Misleći visoko o sebi i zamišljajući da smo bolji nego što zapravo jesmo, mi s visine gledamo na bližnje, osuđujemo ih i preziremo, jer verujemo da smo daleko od nedostataka za koje mislimo da ih imaju. Ali, vi nemate prava da to činite i, prisvajajući ovo pravo, u trenutku postajete dostojni suda i osude – ne pred slabim ljudima, već pred Bogom, Svemogućim Sudijom.
Ako vidiš svog brata kako greši, nemoj ga prezirati, ne odbijaj ga i ne osuđuj, jer ćeš i sam pasti u ruke svojih neprijatelja.
Nikoga od smrtnih ne osuđuj, da se Bog ne bi uzgnušao tvojih molitava.
Jer, šta drugo čini đavo osim što smućuje, osuđuje i šteti? A mi se pokazujemo kao saradnici đavola na pogibao i svoju i bližnjega. Zašto se ovo događa? Zato što u nama nema ljubavi! Jer ljubav pokriva mnoštvo grehova (1. Petr. 4, 8). Svetitelji ne osuđuju onoga koji greši, ne odbacuju ga, već saosećaju s njim, žale ga, poučavaju ga i teše, leče kao bolesnog čoveka i čine sve kako bi ga spasli.
Dobar čovek sve ljude vidi kao dobre, ali zao i lukav čovek ne samo da ima iskrivljen pogled na sve, već sumnjiči, prezire i zloslovi i o pravednicima.
Osuđujemo svog bližnjeg jer se ne trudimo da spoznamo sebe. Oni koji su zauzeti spoznavanjem sebe, svojih nedostataka, grehova i prestupa, nemaju vremena da misle o drugima. Sećajući se sopstvenih grehova, nikada nećemo razmišljati o tuđim. Nezamislivo je napustiti svog mrtvaca, svoju dušu, i plakati nad mrtvacem bližnjega.
Osuđujući zle ljude, osuđujemo same sebe jer ni mi nismo slobodni od greha. Kada pokrivamo sagrešenja brata svoga, tada i Bog pokriva naša sagrešenja, a kada otkrijemo greh brata svoga, i Bog otkriva naše grehe.
Jezik onoga koji osuđuje gori je od pakla; pakao uzima samo one koji su zli, dok jezik ubija i zle i dobre. Kada smo prestrogi u suđenju nad bližnjim, ne ispoljavamo blagonaklonost, već mržnju prema čoveku.
-… Gospode, daj mi da vidim svoja sagrešenja i da ne osuđujem brata svoga. Ne ismevajte i ne osuđujte onoga koji je pao u iskušenje, već se češće molite da sami ne padnete u iskušenje. Ne ugađajte nikome dok je živ, i ne gubite nadu u njega do smrti. Ne ismevajte onoga koji je sagrešio, nego ga podignite na noge.
Ne osuđujte drugog, već pokušajte da prevaziđete sopstvene nedostatke, kako sami ne biste zaslužili osudu. Svako pada kad ga Bog ne podrži, ne možemo stajati bez Božje pomoći. Osuđujući bližnjeg, učinio si gorim i onoga koji te je čuo. Ako je grešnik, postaje bezbrižan jer je našao saučesnika u grehu; a ako je pravedan čovek, pada u gordost i nadima se jer je neko drugi sagrešio, dobijajući razlog da visoko misli o sebi.
Ko ima čisto srce, sve ljude smatra čistima, ali ko ima srce oskvrnavljeno gresima, nikoga ne smatra čistim, već misli da su svi poput njega.
Naše čiste misli mogu nam pomoći da svakog vidimo kao svetog i dobrog. Ako ljude vidimo kao zle, to proizilazi iz našeg sopstvenog nastrojenja.
