"Ко има чисто срце, све људе сматра чистим" Ове реченице сваки верник треба да запамти како се не би смртно огрешио!
Одувек је најважнији савет за живот био да не треба журити са суђењем и осуђивањем
Како бисмо водили исправан живот и посветили се ономе што је стварно вредно у животу неопходно је да будемо спремни да сагледамо свакога понаособ и да унапред не осуђујемо без разлога људе, јер то не само да квари нашу душу него и наше целокупно друштво. Многи мудри људи говорили су о теми суђења и осуђивања, а неке од проповеди које говоре о томе написао је архимандрит Кирил (Павлов)
-Наш ближњи не зависи од нас, не дугује нам ништа. Сви припадамо Богу, у Његовим рукама су и живот и смрт људи. Ми смо деца једног Оца Небеског, Који је сваког човека наградио различитим даровима, духовним и телесним; према томе, само Господ има право да тражи од нашег ближњег одговор за оно што чини са својим талантима – да ли их правилно користи или их злоупотребљава наносећи штету себи или ближњем. Тако да не смемо улазити у осуђивање туђих поступака.
ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈАКОВА: Оном ко данас покаже хришћанске врлине биће испуњена свака молитва
КОРОНА И У СВЕТИЊАМА: Високи Дечани и Пећка патријаршија затворени за посете због епидемије
НЕБОЈШЕ (55) НЕМА ВЕЋ ЧЕТИРИ МЕСЕЦА! Кренуо да поправи зуб и од тада му се губи сваки траг (ФОТО)
-Морамо се смирити, гнев и осуђивање потичу од гордости (Старац је нацртао ланац од прстенова, истичући да су греси, попут ланца, повезани и узрокују једни друге.). Не журите са суђењем и осуђивањем јер људи које видимо нису увек онакви како споља изгледају. Често човек почне да говори по уобичајеној људској слабости, али како разговор траје, почиње да схвата да говори нешто погрешно и, вративши се у своју келију, горко се каје због онога што је рекао или урадио. Свети Марко Подвижник је написао: "Од дела, и речи, и мисли праведник је један; од покајања праведници су многи."
Не улазите у разматрање људских поступака, не осуђујте, не реците: "Зашто? Због чега?" Боље реците себи: "Зашто бих бринуо о њима? На Страшном Суду Божјем мене неће питати за њихова дела“. Одвратите се од размишљања о животима других људи и оговарања, и молите се усрдно Господу да вам у томе помогне, јер без помоћи Божије не можемо чинити ништа добро, као што је сам Господ рекао: Без мене не можете чинити ништа (Јн. 15, 5). Чувајте се сумње као од ватре, јер непријатељ људског рода настоји да нас улови у своју мрежу, покушава све да представи у искривљеном облику, чинећи да бело изгледа црно, а црно бело, као што је чинио са прародитељима Адамом и Евом у Рају.
Неки осуђују из навике, неки због злопамћења, други из зависти или мржње; али у већини случајева почињемо да осуђујемо друге због наше уображености и преузношења; упркос нашој великој непоправљивости и грешности, ми и даље верујемо да смо бољи од многих других људи. Ако желимо да се ослободимо греха осуђивања, на сваки могући начин морамо присилити себе на смирење пред Богом и људима и молити Бога да нам у томе помогне…
Ко је радознао да сазна грехе других, или суди брату своме због сумње, још увек се није почео кајати, и није се побринуо да спозна сопствене грехе, који су, заиста, тежи од најтежег олова; не зна зашто су људи тешка срца, љубе сујету и траже лаж (Пс. 4, 3). И зато, као безумник који лута у мраку, занемарује сопствене грехе и размишља о гресима других људи – стварним или измишљеним – вођен својом сумњом.
Из самољубља и умишљености у нама се ствара још једно зло које нам наноси озбиљну штету; то је строго суђење над ближњим и његово осуђивање, које доводи до тога да га занемарујемо, презиремо и понижавамо кад год се за то укаже прилика. Мислећи високо о себи и замишљајући да смо бољи него што заправо јесмо, ми с висине гледамо на ближње, осуђујемо их и презиремо, јер верујемо да смо далеко од недостатака за које мислимо да их имају. Али, ви немате права да то чините и, присвајајући ово право, у тренутку постајете достојни суда и осуде – не пред слабим људима, већ пред Богом, Свемогућим Судијом.
Ако видиш свог брата како греши, немој га презирати, не одбијај га и не осуђуј, јер ћеш и сам пасти у руке својих непријатеља.
Никога од смртних не осуђуј, да се Бог не би узгнушао твојих молитава.
Јер, шта друго чини ђаво осим што смућује, осуђује и штети? А ми се показујемо као сарадници ђавола на погибао и своју и ближњега. Зашто се ово догађа? Зато што у нама нема љубави! Јер љубав покрива мноштво грехова (1. Петр. 4, 8). Светитељи не осуђују онога који греши, не одбацују га, већ саосећају с њим, жале га, поучавају га и теше, лече као болесног човека и чине све како би га спасли.
Добар човек све људе види као добре, али зао и лукав човек не само да има искривљен поглед на све, већ сумњичи, презире и злослови и о праведницима.
Осуђујемо свог ближњег јер се не трудимо да спознамо себе. Они који су заузети спознавањем себе, својих недостатака, грехова и преступа, немају времена да мисле о другима. Сећајући се сопствених грехова, никада нећемо размишљати о туђим. Незамисливо је напустити свог мртваца, своју душу, и плакати над мртвацем ближњега.
Осуђујући зле људе, осуђујемо саме себе јер ни ми нисмо слободни од греха. Када покривамо сагрешења брата свога, тада и Бог покрива наша сагрешења, а када откријемо грех брата свога, и Бог открива наше грехе.
Језик онога који осуђује гори је од пакла; пакао узима само оне који су зли, док језик убија и зле и добре. Када смо престроги у суђењу над ближњим, не испољавамо благонаклоност, већ мржњу према човеку.
-… Господе, дај ми да видим своја сагрешења и да не осуђујем брата свога. Не исмевајте и не осуђујте онога који је пао у искушење, већ се чешће молите да сами не паднете у искушење. Не угађајте никоме док је жив, и не губите наду у њега до смрти. Не исмевајте онога који је сагрешио, него га подигните на ноге.
Не осуђујте другог, већ покушајте да превазиђете сопствене недостатке, како сами не бисте заслужили осуду. Свако пада кад га Бог не подржи, не можемо стајати без Божје помоћи. Осуђујући ближњег, учинио си горим и онога који те је чуо. Ако је грешник, постаје безбрижан јер је нашао саучесника у греху; а ако је праведан човек, пада у гордост и надима се јер је неко други сагрешио, добијајући разлог да високо мисли о себи.
Ко има чисто срце, све људе сматра чистима, али ко има срце оскврнављено гресима, никога не сматра чистим, већ мисли да су сви попут њега.
Наше чисте мисли могу нам помоћи да сваког видимо као светог и доброг. Ако људе видимо као зле, то произилази из нашег сопственог настројења.
