Milomir iz Kanade je naš najveći darodavac: POKLONIO Srbima SEDAM MILIONA evra, obnovio crkve, škole (VIDEO)
Milomir Glavčić rano je ostao bez roditelja, otišao je u Kanadu gde je stekao porodicu i dovoljno novca da pomogne drugima
- Moj život je, kako se to kaže, roman, pun neizvesnosti, zapleta, iskušenja, opasnosti... - tako Milomir Glavčić, Srbin iz Kanade, naš najveći posleratni darodavac i zadužbinar, opisuje svoj životni put u autobiografskoj knjizi "Trn u nozi na dugačkom putu".
BAKA PRASE DONEO NAJVAŽNIJU ŽIVOTNU ODLUKU: Evo kako je Bogdan dao primer celoj omladini u Srbiji (VIDEO)
STANJE DRAMATIČNO! Satelit NASA beleži više od 500 požara dnevno u Srbiji! GORI UZDUŽ I POPREKO
DRUGOVI IZ ŠKOLSKE KLUPE: Patrijarh Pavle delio je dobro i zlo sa najvećim srpskim piscem! (VIDEO)
Sa suprugom Armelinom živi mirno u naselju Fonthil, elitnom delu Nijagara Folsa. Živi u lepoj, ali skromno opremljenoj kući. Iako već troši 95. godinu života, vitalan je, kako umno tako i fizički. Prepričava put od dečačkih dana u rodnom selu Pope kod Jošaničke Banje do smiraja u Kanadi.
- Rođen sam na selu, rano sam ostao bez oca i majke i morao sam da planiram kako i kuda. Rešio sam da napustim zemlju i učinio sam to ilegalno, čime se ni dan-danas ne ponosim. Tako sam se 1947. godine obreo u Grčkoj, u imigracionom logoru. Odatle su nas prebacili u Italiju. Kada je došlo vreme da se to pitanje imigranata reši, ja sam se pred komisijom izjasnio: kad sam bio mali čitao sam jednu bajku da postoji zemlja Kanada, gde se dele kolači i pečene kokoške. To je na mene, pošto sam bio više gladan nego sit, ostavilo snažan utisak i rekao sam: "Sada znam da to nije tačno, ali hoću u Kanadu" - priča Milomir.
Tako je, nastavlja, komisija ispunila njegovu želju, ali je tu na farmi radio godinu dana kako bi državi odužio troškove puta.
- Posle sam bio slobodan i opredelio sam se da radim na severu ove zemlje, u rudniku. Tu sam zaradio prve pare, pa sam se početkom pedesetih, sa suprugom Armelinom, doselio u Nijagara Fols. Ovde smo najpre otvorili mali restoran. Radili smo tu teško, od jutra do ponoći, pa je posao napredovao. Posle, kupujemo manji motel, rad nastavljamo istim tempom, stičemo brojnu klijentelu pa smo mogli da kupimo jednu zgradu, gde je bio smešten bioskop. Taj bioskop sam obnovio i pokrenuo pa sam ga izdavao jednoj američkoj kompaniji za hiljadu dolara dnevno - priseća se on.
Kako navodi, onda je kupio plac za hotel, te sazidali hotel "Amerikana" sa 200 soba. Uz to je kupovao i zemlju pa je postao vlasnik oko 75 hektara nadomak grada.
- Posle 28 godina rada hotel sam prodao,a kako su godine odmicale, prodao sam i pomenutu zemlju za novo gradsko naselje, ali uz moj zahtev da se tamo sagrade kuće u srpskom stilu - priča Glavčić.
Tako sada, u prelepom i prostranom naselju pokraj Nijagare, postoje ulice Milomira Glavčića, njegove supruge Armeline, sestre Desanke, sina Mihaila, kćerke Jovanke... I Bulevar Nikole Tesle.
Ovaj Srbin koji je veći deo svog života proveo u Kanadi, poklonio je Srbiji oko 7 miliona evra, ponajviše rodnom kraju i Kraljevu.
- Uvek sam hteo da radim za sebe ali i da imam za drugoga, da mogu ljudima, ovde u Kanadi i u Srbiji, da pomognem. Verujem da postoje neke sile, mislim da postoji neka zvezda vodilja koja me je usmeravala pravim putem ka nekom cilju koji želim da ostvarim. I, tako, sve što sam hteo u životu to sam dostigao. Eto, sada uživam u penziji, imam i za sebe i za decu, Mihaila i Jovanku, za unuke, ali i da drugima pomognem - navodi Milomir i dodaje da će njegovo dobročinstvo trajati sve dok je živ, a on i njegova porodica imaju novca.
- Dobro znam šta su nevolje i siromaštvo pa ću na onaj svet otići kao većina ljudi na ovoj planeti. Zaista sam odlučio da život ne skončam kao bogat nego siromah. Više, dakle, volim da budem jedan od tih običnih smrtnika nego među nekolicinom onih koji imaju više od čitavog čovečanstva. Eto, ja nekako smatram da sam božiji čovek, a po tim zakonima svako ko je stekao treba deo svog blaga da podeli s onima koji nemaju dovoljno.
Glavčić je u Jošanjičkoj Banji sagradio dom kulture, dečije obdanište, biblioteku, podigao dve crkve, pomogao asfaltiranje nekoliko puteva, poklonio sanitet.
Obnovio je tamo i zgradu škole, u koju je zbog siromaštva išao pocepane odeće, bez knjiga i školske torbe. Darovao je Kraljevu most preko Ibra, sagradio moderno i prostrano obdanište, a kraljevačkoj bolnici kupio novu magnetnu rezonancu, skener i nekoliko drugih aparata. Nedavno je i Domu zdravlja u Kraljevu kupio novo sanitetsko vozilo, a u Kanadi, u mestu u kome živi, izdvojio pozamašan novac za gradnju pravoslavne crkve.