1885. deda Jovo je na Zlatiboru otpočeo posao koji danas celoj Srbiji donosi osmeh na lice

Kada pomislimo na svoje pretke, svako od nas može da pronađe barem jednog na kog se posebno ponosi, od kog je nasledio neki talenat ili prosto neku požutelu fotografiju, predmet ili sitnicu koja budi osećaj pripadnosti vlastitim korenima.

- Moja baka je, iako je bila nepismena udovica, sama odškolovala petoro dece. I svi su oni završili fakultete i postali ljudi. Kada god mi je teško, pomislim na nju, što mi daje snage da preguram svaku nedaću u životu – Mira, farmaceut.

- Od malena sam volela prirodne nauke, a naročito svemir, iako su svi ostali u porodici mahom „društvenjaci“. No, tek kada sam saznala da je sestra moje prababe početkom 20. veka iz Budimpešte otišla na Sorbonu kako bi studirala za „mudrog zvezdara“, shvatila sam da mi nema druge nego da se i sama posvetim izučavanju našeg univerzuma – Milena, asistent astrofizike na Kembridž univerzitetu.

- Moj čukundeda je bio običan nepismeni seljak, koji je izdržavao veliku porodicu pomoću parčeta zemlje i nekoliko grla stoke. Nekom prilikom su mu putnici namernici, u znak zahvalnosti što ih je kišne noći primio na konak, poklonili violinu. Kažu da se od tada, kad god bi imao slobodnog vremena, nije odvajao od svog „ćemaneta“. Iako taj instrument nije preživeo brojna haranja tokom ratova, niti je iko nasledio sluh i želju da se bavi muzikom, ispostavilo se da sam jedino ja u čitavoj familiji nasledila njegov talenat – Aleksandra, profesor violine u muzičkoj školi.

Ipak, malo ko od nas može da se pohvali time da se u njegovoj ili njenoj porodici već šest generacija jedna veština, nasleđena od pretka rođenog sredinom 19. veka, s ponosom prenosi s kolena na koleno. A to je upravo slučaj s porodicom Stojanović iz sela Mačkat na Zlatiboru.

Naime, te davne 1885. godine, deda Jovo počeo je da suši najkvalitetnije komade mesa i postao začetnik proizvodnje suvog mesa u zadružnoj porodici Stojanović.

Godine su prolazile, a umeće sušenja mesa prenosilo se u porodici Stojanovića s oca na sina, s majke na ćerku. Kućna radinost, započeta u sušari od svega 25 kvadratnih metara, proširila se vrlo brzo. Vek kasnije, 1992. godine, Milomir Stojanović, registrovao je preduzeće pod imenom „Zlatiborac“.

Danas, tu vekovnu recepturu - koja je pored zlakuske grnčarije najstarije očuvan zanat u regionu Zapadne Srbije - neguje šesta generacija porodice Stojanović i to na mestu gde je tradicija počela, u selu Mačkat. Ali, sada u velikoj i svima poznatoj fabrici Zlatiborac.

U srcu fabrike, koja se rasprostire na više od 35.000 kvadratnih metara, još uvek stoji više od 130 godina stara sušara u kojoj su nastali prvi proizvodi iz kuće Stojanovića. U njoj se u svakom momentu suši oko dve tone suvomesnatih proizvoda.

Dugogodišnji napori, posvećenost stalnom razvoju i osluškivanje potreba savremenog tržišta, pozicionirali su kompaniju među vodeće proizvođače u industriji mesnih prerađevina. Zlatiborac je ostvario uspeh zahvaljujući kvalitetu svojih proizvoda, ali i činjenici da primenjuje tradicionalni način proizvodnje u savremenom industrijskom pogonu, koji je usklađen sa najzahtevnijim svetskim standardima u oblasti higijene i bezbednosti hrane.

U proizvodnim kapacitetima kompanije nalazi se 56 tradicionalnih sušara. Trajni suvomesnati proizvodi pripremaju se na dimu suve bukovine i suše na ruži vetrova koja nastaje iznad Mačkata, na mestu na kom se ukrštaju tople vazdušne struje Sredozemlja, hladne struje sa Karpata i alpskih vrhova.

- Pravеći prvоklasnе pršutе, salamе i kоbasicе naučili smо da kvalitеt nеma altеrnativu, a da је nеsvakidašnji prirоdni ambiјеnt i vеkоvima čuvanо pоrоdičnо naslеđе, veliki dar i naša naјvеća prеdnоst. Ime Zlatiborac je pоstalo sinоnim za kvalitеt koji se svakоdnеvnо usavršava, јеr је za nas kvalitet proizvoda pitanje časti. Ono što danas imamo i ono što smo postali dugujemo učenju naših najboljih majstora koji su usavršavali i negovali prefinjen osećaj za pravljene vrhunskih trajnih proizvoda od mesa. Darоvani taјnama umеšnih prеdaka, uvеk smо žеlеli da im budеmо dоstојni naslеdnici, оni kојi ćе оstaviti za sоbоm trag, a pre svega biti gеnеraciјa kојa ćе prenositi vеštinе i znanja оnima kојi dоlazе. Na taј način pоstavili smо sеbi visok cilj: da tradiciju staru preko 130 godina prenesemo u savremeno doba i pružimo našim vernim kupcima nove izbore – poručuju Stojanovići.

Kompanija danas zapošljava preko 800 ljudi, od čega 14 ložača brine da svaki komad mesa bude savršeno dimljen. Proizvodi se izvoze u 11 zemalja, a već devet godina zaredom Zlatiborac osvaja priznanja za omiljeni brend kod potrošača u Srbiji.

Porodica Stojanović zna šta će ostaviti pokolenjima koja tek dolaze. A vi?