NOVE DRAMATIČNE PROGNOZE DR KOČOVIĆA: Srbija krajem meseca ulazi u ljubičastu zonu korona virusa
Ranije prognoze prof. Kočovića govorile su da bi pik ovog trećeg talasa mogao da usledi prvih novembarskih dana.
Prema poslednjim podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) Srbija je zaključno sa jučerašnjim danom imala 21,8 zaraženih od korona virusa na 100.000 stanovnika, te se nalazi u svojevrsnoj "žutoj zoni" (15-30 zaraženih na 100.000).
NOVE MERE ZAVISE ISKLJUČIVO OD OVE TRI BROJKE: Šta one predstavljaju i kako se izračunavaju?
KRIZNI ŠTAB ZASEDA DANAS: Situacija ponovo postaje ozbiljna, moguće i strože mere
CRVENI OBRUČ OKO NAŠE ZEMLJE: Korona piše nove crne rekorde u regionu, da li Srbija zatvara granice?!
Međutim, prema prognozama prof. Petra Kočovića, koji pomoću matematičkih formula analizira kretanje epidemije korona virusa, pitanje je dana kada će naša zemlja ući u "crvenu zonu" (30-50 zaraženih na 100.000).
Ali, ako mislite da ćemo tada dostići maksimum, te da nema gore varijante, prevarili ste se. U crvenoj zoni bismo mogli da budemo oko nedelju dana, ali se onda ne bismo vratili u već spomenutu žutu, nego bismo otišli u još dramatičniju - ljubičastu (50+ zaraženih na 100.000 stanovnika).
Matematički modeli, kako je obelodanio prof. Kočović, pokazuju da bi Srbija u crvenu zonu mogla da uđe već za dva dana, a da nas za desetak dana, dakle oko 25. oktobra očekuje skok u ljubičasti zonu.
- Po prvim pokazateljima pik ovog talasa mogao bi da bude manji od prethodnog. Ali - nkad se ne zna... Za prvih 27 dana trećeg talasa - razlika je 1.8% kada se gleda ukupan broj realno zaraženih u odnosu na projektovan broj zaraženih - što je beznačajna razlika - istakao je Kočović.
Podsetimo, ranije prognoze prof. Kočovića govorile su da bi pik ovog trećeg talasa mogao da usledi prvih novembarskih dana.
- Moj petočlani tim sastavljen od matematičara i programera prati na dnevnom nivou stanje u svih 216 drzava. Koristimo Gausovu krivu (matematički model koji se bazira na radu čuvenog nemačkog matematičara i fizičara Johana Karla Fridriha Gausa) koja se pomera na dnevnom nivou. Metodologija je jedinstvena, a bazira se na višestrukim talasima - objasnio je ranije Kočović.
