OČEKUJTE TEGOBE BEZ OBZIRA ŠTO STE POTPUNO ZDRAVI: Iz minusa u ozbiljan plus, kako preživeti TEMPERATURNI ŠOK?
Ove velike temperaturne oscilacije predstavljaju šok za organizam i činjenica je da to teško podnose i zdravi ljudi, a kamoli hronični bolesnici.
Posle ledenog talasa stiže nam naglo otopljenje, u roku od samo 48 sati temperature će skočiti i za 25 stepeni, a vremenski rolerkoster teško će pasti i zdravima, a kamoli hroničnim bolesnicima!
DANAS ZASEDA KRIZNI ŠTAB: Poznato koje mere će se naći na dnevnom redu sednice
SRBIJA TUGUJE ZA VELIKIM DOKTOROM: Preminuo srpski infektolog Baljošević
UPOZNAJTE IVANA GUTMANA, NAJBOLJEG SRPSKOG NAUČNIKA: Nalazi se na svetskoj listi, a njegovi učenici postaju DOKTORI NAUKA!
Prema poslednjoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), jutarnje temperature danas i sutra će se u pojedinim gradovima Srbije spustiti i ispod minus 10, dok već u sredu stiže značajno otopljenje, a za četvrtak je u Beogradu prognozirano skoro prolećnih 14 stepeni!
Nije "Filomena"
- Hladni talas koji je stigao do Srbije i regiona, nema veze sa sistemom ‘Filomena‘ koji je nedavno doneo ledeni talas i snežnu oluju u Španiju - razrešio je jednu dilemu meteorolog Đorđe Đurić.
- Već u utorak se u Srbiji očekuje tokom dana priliv nešto toplije vazdušne mase. Od srede će biti toplije, tako da će maksimalna temperatura u drugoj polovini nedelje iznositi i preko 10 stepeni, a ponegde do 15 stepeni Celzijusa. Sreda i četvrtak biće suvi i pretežno sunčani, a u petak nas očekuje kišno i vetrovito vreme, ali i dalje relativno toplo za januar, uz umeren i jak vetar i toplu varijantu košave - objasnio je Đurić.
Gotovo sa snegom
Dakle, već od srede u nižim delovima možemo da se pozdravimo sa snegom, a veliko je pitanje koliko će beli pokrivač odoleti i na planinama pošto se i za Zlatibor i Kopaonik najavljuju temperature debelo u plusu. Barem u najtoplijem delu dana.
Slično vreme će se zadržati, skoro je izvesno, do kraja meseca.
- Od 20. januara počinje period relativnog toplog vremena bez prave zime, posebno u nizijama, koji bi mogao potrajati do kraja meseca - jasno poručuje profesor geografije i veliki ljubitelj i poznavalac meteorologije Marko Čubrilo.
Šok za organizam
Ove velike temperaturne oscilacije predstavljaju šok za organizam i činjenica je da to teško podnose i zdravi ljudi, a kamoli hronični bolesnici. Osim njih, ove vremenske promene svakako će osetiti i meteoropate.
- Nagli porast temperature teže podnose starije osobe i hronični bolesnici. Kod njih može doći do pada krvnog pritiska, gušenja, malaksalosti, slabosti. Kada je reč o mlađoj populaciji, uglavnom se javlja pad koncentracije, nesanica, nervoza, ali takođe može da nastupe glavobolja i malaksalost - upozorili su iz službe Hitne pomoći.
Tri grupe simptoma
Simptomi kod meteoropata su podeljeni u tri grupe: mentalni se ogledaju kroz promene raspoloženja, umor, pospanost, lošu koncentraciju, nesanicu, nervozu, fizički uključuju glavobolje, bolove u zglobovima, mučninu, bolove u mišićima ili u predelu nekih povreda koje su zarasle, dok nagla promena vremena utiče na osobe koje boluju od srčanih oboljenja. Oni mogu osetiti ubrzan rad srca, aritmiju, promene u visini krvnog pritiska usled sužavanja ili širenja krvnih sudova.
Simptomi, odnosno tegobe
- Nesanica
- Nervoza
- Malaksalost
- Pospanost
- Glavobolja
- Promena raspoloženja
- Bol u zglobovima
- Bol u mišićima
- Ubrzan rad srca
- Promena pritiska
Narandžasti meteoalarm
A da situacija ni pre najavljenog šokantnog otopljenja nije naivna, najbolje svedoči podatak da će danas i sutra u skoro celoj Srbiji na snazi biti narandžasti meteoalarm.
- Vreme je opasno. Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su intenziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Pratiti savete koje daju nadležne državne službe - stoji u opisu RHMZ.
Na Kopaoniku preko 80 centimetra snega
Zahvaljujući temperaturama u minusu beli pokrivač u Srbiji, za sada, dobro odoleva, a negde je napadao i novi. Najviše snega ima na Kopaoniku, čak 83 centimetra, a zatim slede Sjenica sa 50 cm, Stara Planina sa 48 cm, Crni vrh sa 46 cm, Zlatibor sa 41 cm, Kraljevo sa 25 cm, Ćuprija sa 20 cm, Kragujevac sa 19 cm...
U Beogradu, prema poslednjim podacima, ima šest centimetara belog pokrivača.
I 2020. ušla u TOP 10 najtoplijih
Prethodna 2020. bila je sedma najtoplija u Srbiji od 1951. a deveta najtoplija u Beogradu od 1888. kada su počela redovna meteorološka merenja.
Iako je ušla u top 10 najtoplijih godina svih vremena na ovim prostorima, ipak je prekinut svojevrsni tropski niz pošto je prvo 2018. bila zapamćena kao rekordno vrela godina, da bi posle samo 365 dana taj primat preuzela 2019. A devet od deset najtoplijih godina u Srbiji registrovano je u 21. veku.
Na drugoj strani, najhladnija godina u Srbiji bila je 1956, a iza nje poređale su se 1980, 1985, 1954, 1976, 1978, 1991, 1973...
- Leto 2000. bilo je drugo najkišnije u Srbiji u poslednjih 70 godina, u Beogradu je zabeležen najkasniji datum pojave prvog snežnog pokrivača, u Kikindi snega uopšte nije ni bilo, dok je rekordno mali broj belih dana zabeležen u Loznici, Negotinu i Zaječaru - stoji u tek obelodanjenom godišnjem biltenu RHMZ.
Srednja temperatura vazduha u našoj zemlji bila je 11,7 stepeni, a u Beogradu čak 13,9. Međutim, retke su bile ekstremne vrućine, najtopliji dan zabeležen je 31. avgusta u Ćupriji sa 36,9 stepeni, Negotin je rekorder sa 63 tropska dana (sa temperaturama 30 i više stepeni), dok ih je u Beogradu bilo 48, odnosno 11 više od proseka. Prestonica je, međutim, ponela primat po tropskim noćima (kada temperature ne padaju ispod 20 stepeni), sa čak 32 ili 15 više nego što je to uobičajeno.
Najniža temperatura u 2020. izmerena je u Sjenici 8. 1. 2020. i iznosila je minus 20,8 stepeni, a broj ledenih dana (kada temperatura nije prelazila nulu) kretao se od jednog u Smederevskoj Palanci, Dimitrovgradu i Vranju do 39 na Crnom vrhu.
Na Božić 2001. bilo 20,7 stepeni
Skoro prolećne temperature u januaru nisu toliko retka pojava. Mnogi se sećaju da smo 7. januara 2001. godine za Božić u prestonici mogli skoro da se šetamo u kratkim rukavima na 20,7 stepeni u plusu.
U Beogradu se pamti prvi mesec u godini i 1983, 1998, kao i 2007. kada je 21. januara zabeleženo 17,8 stepeni.
Lane je najtopliji bio 31. januar kada je u Loznici bilo 17,9 stepeni.
