ОЧЕКУЈТЕ ТЕГОБЕ БЕЗ ОБЗИРА ШТО СТЕ ПОТПУНО ЗДРАВИ: Из минуса у озбиљан плус, како преживети ТЕМПЕРАТУРНИ ШОК?
Ове велике температурне осцилације представљају шок за организам и чињеница је да то тешко подносе и здрави људи, а камоли хронични болесници.
После леденог таласа стиже нам нагло отопљење, у року од само 48 сати температуре ће скочити и за 25 степени, а временски ролеркостер тешко ће пасти и здравима, а камоли хроничним болесницима!
ДАНАС ЗАСЕДА КРИЗНИ ШТАБ: Познато које мере ће се наћи на дневном реду седнице
СРБИЈА ТУГУЈЕ ЗА ВЕЛИКИМ ДОКТОРОМ: Преминуо српски инфектолог Баљошевић
УПОЗНАЈТЕ ИВАНА ГУТМАНА, НАЈБОЉЕГ СРПСКОГ НАУЧНИКА: Налази се на светској листи, а његови ученици постају ДОКТОРИ НАУКА!
Према последњој прогнози Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), јутарње температуре данас и сутра ће се у појединим градовима Србије спустити и испод минус 10, док већ у среду стиже значајно отопљење, а за четвртак је у Београду прогнозирано скоро пролећних 14 степени!
Није "Филомена"
- Хладни талас који је стигао до Србије и региона, нема везе са системом ‘Филомена‘ који је недавно донео ледени талас и снежну олују у Шпанију - разрешио је једну дилему метеоролог Ђорђе Ђурић.
- Већ у уторак се у Србији очекује током дана прилив нешто топлије ваздушне масе. Од среде ће бити топлије, тако да ће максимална температура у другој половини недеље износити и преко 10 степени, а понегде до 15 степени Целзијуса. Среда и четвртак биће суви и претежно сунчани, а у петак нас очекује кишно и ветровито време, али и даље релативно топло за јануар, уз умерен и јак ветар и топлу варијанту кошаве - објаснио је Ђурић.
Готово са снегом
Дакле, већ од среде у нижим деловима можемо да се поздравимо са снегом, а велико је питање колико ће бели покривач одолети и на планинама пошто се и за Златибор и Копаоник најављују температуре дебело у плусу. Барем у најтоплијем делу дана.
Слично време ће се задржати, скоро је извесно, до краја месеца.
- Од 20. јануара почиње период релативног топлог времена без праве зиме, посебно у низијама, који би могао потрајати до краја месеца - јасно поручује професор географије и велики љубитељ и познавалац метеорологије Марко Чубрило.
Шок за организам
Ове велике температурне осцилације представљају шок за организам и чињеница је да то тешко подносе и здрави људи, а камоли хронични болесници. Осим њих, ове временске промене свакако ће осетити и метеоропате.
- Нагли пораст температуре теже подносе старије особе и хронични болесници. Код њих може доћи до пада крвног притиска, гушења, малаксалости, слабости. Када је реч о млађој популацији, углавном се јавља пад концентрације, несаница, нервоза, али такође може да наступе главобоља и малаксалост - упозорили су из службе Хитне помоћи.
Три групе симптома
Симптоми код метеоропата су подељени у три групе: ментални се огледају кроз промене расположења, умор, поспаност, лошу концентрацију, несаницу, нервозу, физички укључују главобоље, болове у зглобовима, мучнину, болове у мишићима или у пределу неких повреда које су зарасле, док нагла промена времена утиче на особе које болују од срчаних обољења. Они могу осетити убрзан рад срца, аритмију, промене у висини крвног притиска услед сужавања или ширења крвних судова.
Симптоми, односно тегобе
- Несаница
- Нервоза
- Малаксалост
- Поспаност
- Главобоља
- Промена расположења
- Бол у зглобовима
- Бол у мишићима
- Убрзан рад срца
- Промена притиска
Наранџасти метеоаларм
А да ситуација ни пре најављеног шокантног отопљења није наивна, најбоље сведочи податак да ће данас и сутра у скоро целој Србији на снази бити наранџасти метеоаларм.
- Време је опасно. Прогнозиране су опасне временске појаве, а таквог су интензитета да могу проузроковати материјалну штету и бити опасне по људе и животиње. Треба бити врло обазрив, свестан ризика и редовно информисан о детаљима очекиваних метеоролошких услова. Пратити савете које дају надлежне државне службе - стоји у опису РХМЗ.
На Копаонику преко 80 центиметра снега
Захваљујући температурама у минусу бели покривач у Србији, за сада, добро одолева, а негде је нападао и нови. Највише снега има на Копаонику, чак 83 центиметра, а затим следе Сјеница са 50 цм, Стара Планина са 48 цм, Црни врх са 46 цм, Златибор са 41 цм, Краљево са 25 цм, Ћуприја са 20 цм, Крагујевац са 19 цм...
У Београду, према последњим подацима, има шест центиметара белог покривача.
И 2020. ушла у ТОП 10 најтоплијих
Претходна 2020. била је седма најтоплија у Србији од 1951. а девета најтоплија у Београду од 1888. када су почела редовна метеоролошка мерења.
Иако је ушла у топ 10 најтоплијих година свих времена на овим просторима, ипак је прекинут својеврсни тропски низ пошто је прво 2018. била запамћена као рекордно врела година, да би после само 365 дана тај примат преузела 2019. А девет од десет најтоплијих година у Србији регистровано је у 21. веку.
На другој страни, најхладнија година у Србији била је 1956, а иза ње поређале су се 1980, 1985, 1954, 1976, 1978, 1991, 1973...
- Лето 2000. било је друго најкишније у Србији у последњих 70 година, у Београду је забележен најкаснији датум појаве првог снежног покривача, у Кикинди снега уопште није ни било, док је рекордно мали број белих дана забележен у Лозници, Неготину и Зајечару - стоји у тек обелодањеном годишњем билтену РХМЗ.
Средња температура ваздуха у нашој земљи била је 11,7 степени, а у Београду чак 13,9. Међутим, ретке су биле екстремне врућине, најтоплији дан забележен је 31. августа у Ћуприји са 36,9 степени, Неготин је рекордер са 63 тропска дана (са температурама 30 и више степени), док их је у Београду било 48, односно 11 више од просека. Престоница је, међутим, понела примат по тропским ноћима (када температуре не падају испод 20 степени), са чак 32 или 15 више него што је то уобичајено.
Најнижа температура у 2020. измерена је у Сјеници 8. 1. 2020. и износила је минус 20,8 степени, а број ледених дана (када температура није прелазила нулу) кретао се од једног у Смедеревској Паланци, Димитровграду и Врању до 39 на Црном врху.
На Божић 2001. било 20,7 степени
Скоро пролећне температуре у јануару нису толико ретка појава. Многи се сећају да смо 7. јануара 2001. године за Божић у престоници могли скоро да се шетамо у кратким рукавима на 20,7 степени у плусу.
У Београду се памти први месец у години и 1983, 1998, као и 2007. када је 21. јануара забележено 17,8 степени.
Лане је најтоплији био 31. јануар када је у Лозници било 17,9 степени.
