Roditelji u Srbiji masovno prijavljuju pokušaj otmice njihove dece, a evo šta se krije iza HISTERIJE KOJA VLADA
Organi apeluju na roditelje da ne paniče i puste nadležne da rade svoj posao
Novi Sad je pre dva dana postao još jedno poprište lažnih vesti o otmicama dece. Prethodno su slični slučajevi bili u Obrenovcu i Žarkovu, a postavlja se pitanja - ko i zbog čega širi ove užasne, ali lažne vesti?
Jedna Novosađanka je na Fejsbuku uzbunila javnost statusom da joj je ćerka napadnuta, i sve okvalifikovala kao pokušaj otmice. Posle toga, oglasila se novosadska policija, koja je saopštila da je nakon detaljne istrage utvrđeno da ta prijava nije osnovana te da su nadležni došli do zaključka da se nije desio nikakav slučaj sa bilo kakvim elementima krivičnog dela.
Sličan slučaj se desio u Žarkovu pre nekoliko dana, kada je ''umalo'' oteta jedanaestogodišnja devojčica. Potom je u beogradskom naselju Cerak prijavljen pokušaj otmice još jedne devojčice, a dan kasnije u novosadskom naselju Telep prijavljen je još jedan pokušaj otmice i napastvovanja jedne dvanaestogodišnjakinje.
Izvor u novosadskoj policiji kaže da je taj postupak majke iz najnovije priče izazvao velike probleme u rasvetljavanju tog slučaja. - Svaka prijava pokušaja otmice ili bilo kakvog napada na decu kod nas ima najviši prioritet i odmah se kreće u akciju. Prvo delujemo, pa tek onda utvrđujemo da li je prijava osnovana. Ipak, deca su u pitanju – priča izvor u policiji.
Prema njegovim rečima, svaka objava na društvenim mrežama vezana za ovakve slučajeve unosi elemente panike među ljude jer svako onda misli da je video nešto sumnjivo i policiji stiže lavina prijava od kojih većina samo odmaže u istrazi.
- Apelovao bih na roditelje da se u takvim situacijama suzdrže i puste nadležne da rade svoj posao. A statistika o rešenim slučajevima tog tipa ide nama u korist te zaista molim roditelje da budu maksimalno oprezni prilikom deljenja raznih statusa na društvenim mrežama jer i širenje panike među ljudima sadrži elemente krivičnog dela – upozorava sagovornik.
U prilog navodima našeg izvora u policiji ide i činjenica da se izazivanjem panike putem društvenih mreža unosi paranoja kod ljudi koji tada u svemu vide neke sumnjive aktivnosti.
To se upravo dogodilo juče u Novom Sadu kada su ponovo putem društvenih mreža počele da kruže glasine da se u okolini Osnovne škole ''Miroslav Antić'' u Futogu kreću ''sumnjiva lica u kolima sa stranim registarskim oznakama''.
Policiji je konačno prijavljen ovaj slučaj i njihovom munjevitom reakcijom utvrđeno je da se radi o rumunskim i mađarskim državljanima koji su na crno prodavali posuđe poreklom iz njihovih zemalja.
U Idvoru obeleženo rođenje Mihajla Pupina, svečanost u čast velikog srpskog naučnika
Utvrđeno je i da su kod državljanina mađarske pronađena tri dečija pasoša, te je on odmah preko društvenih mreža optužen da je ''otmičar koji je već imao spremne falsifikovane dečije pasoše''.
Detaljnom istragom novosadska policija je utvrdila da je reč o pravim pasošima dece kojima je otac upravo privedeni mađarski državljanin.
Gimnazijalci se sa Bios olimpijade vratili sa 4 medalje: Vranjanci izdominirali u Rusiji
Ta panika raširila se i do sela Šajkaš gde je u popodnevnim satima prijavljen pokušaj otmice ali se ispostavilo da je reč o porodičnoj svađi i prepirci između supružnika u kojoj je učestvovalo i njihovo dete.
Katarina Ivanović iz Astre, organizacije koja se bavi iskorenjavanjem svih oblika trgovine ljudima, kaže da su otmice dece retke, a da je u 90 odsto prijavljenih slučajeva njihovog nestanka u pitanju bežanje od kuće.
Prema njenim rečima, često dolazi do zastrašivanja i dece i roditelja pričama o nekim crnim i belim kombi vozilima koja navodno kruže oko škola i ljudi iz njih vrebaju decu, koje nisu doakzane niti su se pokazale kao tačne.
- Na godišnjem nivou bude jedna ili dve otmice i one se, na sreću, retko kada dešavaju. Prema podacima Astre, i MUP-a, jako je mali broj nestanaka dece otmicom, a takvih prijava tokom godine ima jako puno. Samo za prvih šest meseci ove godine prijavljeno je oko 500 nestanaka, dok je tokom 2017. bilo 1500, i tako je skoro svake godine - objašnjava Ivanovićeva.
Ona ističe da se mora raditi na edukaciji i da deca treba da imaju što više informacija o rizicima i pravilima ponašanja u određenim situacijama vezanim za nepoznate osobe, ali i da moraju da imaju takav otvoren odnos sa roditeljima da im i kažu ukoliko se nešto dešava.
