Родитељи у Србији масовно пријављују покушај отмице њихове деце, а ево шта се крије иза ХИСТЕРИЈЕ КОЈА ВЛАДА
Органи апелују на родитеље да не паниче и пусте надлежне да раде свој посао
Нови Сад је пре два дана постао још једно поприште лажних вести о отмицама деце. Претходно су слични случајеви били у Обреновцу и Жаркову, а поставља се питања - ко и због чега шири ове ужасне, али лажне вести?
Једна Новосађанка је на Фејсбуку узбунила јавност статусом да јој је ћерка нападнута, и све оквалификовала као покушај отмице. После тога, огласила се новосадска полиција, која је саопштила да је након детаљне истраге утврђено да та пријава није основана те да су надлежни дошли до закључка да се није десио никакав случај са било каквим елементима кривичног дела.
Сличан случај се десио у Жаркову пре неколико дана, када је ''умало'' отета једанаестогодишња девојчица. Потом је у београдском насељу Церак пријављен покушај отмице још једне девојчице, а дан касније у новосадском насељу Телеп пријављен је још један покушај отмице и напаствовања једне дванаестогодишњакиње.
Извор у новосадској полицији каже да је тај поступак мајке из најновије приче изазвао велике проблеме у расветљавању тог случаја. - Свака пријава покушаја отмице или било каквог напада на децу код нас има највиши приоритет и одмах се креће у акцију. Прво делујемо, па тек онда утврђујемо да ли је пријава основана. Ипак, деца су у питању – прича извор у полицији.
Према његовим речима, свака објава на друштвеним мрежама везана за овакве случајеве уноси елементе панике међу људе јер свако онда мисли да је видео нешто сумњиво и полицији стиже лавина пријава од којих већина само одмаже у истрази.
- Апеловао бих на родитеље да се у таквим ситуацијама суздрже и пусте надлежне да раде свој посао. А статистика о решеним случајевима тог типа иде нама у корист те заиста молим родитеље да буду максимално опрезни приликом дељења разних статуса на друштвеним мрежама јер и ширење панике међу људима садржи елементе кривичног дела – упозорава саговорник.
У прилог наводима нашег извора у полицији иде и чињеница да се изазивањем панике путем друштвених мрежа уноси параноја код људи који тада у свему виде неке сумњиве активности.
То се управо догодило јуче у Новом Саду када су поново путем друштвених мрежа почеле да круже гласине да се у околини Основне школе ''Мирослав Антић'' у Футогу крећу ''sumnjiva лица у колима са страним регистарским ознакама''.
Полицији је коначно пријављен овај случај и њиховом муњевитом реакцијом утврђено је да се ради о румунским и мађарским држављанима који су на црно продавали посуђе пореклом из њихових земаља.
У Идвору обележено рођење Михајла Пупина, свечаност у част великог српског научника
Утврђено је и да су код држављанина мађарске пронађена три дечија пасоша, те је он одмах преко друштвених мрежа оптужен да је ''отмичар који је већ имао спремне фалсификоване дечије пасоше''.
Детаљном истрагом новосадска полиција је утврдила да је реч о правим пасошима деце којима је отац управо приведени мађарски држављанин.
Гимназијалци се са Биос олимпијаде вратили са 4 медаље: Врањанци издоминирали у Русији
Та паника раширила се и до села Шајкаш где је у поподневним сатима пријављен покушај отмице али се испоставило да је реч о породичној свађи и препирци између супружника у којој је учествовало и њихово дете.
Катарина Ивановић из Астре, организације која се бави искорењавањем свих облика трговине људима, каже да су отмице деце ретке, а да је у 90 одсто пријављених случајева њиховог нестанка у питању бежање од куће.
Према њеним речима, често долази до застрашивања и деце и родитеља причама о неким црним и белим комби возилима која наводно круже око школа и људи из њих вребају децу, које нису доакзане нити су се показале као тачне.
- На годишњем нивоу буде једна или две отмице и оне се, на срећу, ретко када дешавају. Према подацима Астре, и МУП-а, јако је мали број нестанака деце отмицом, а таквих пријава током године има јако пуно. Само за првих шест месеци ове године пријављено је око 500 нестанака, док је током 2017. било 1500, и тако је скоро сваке године - објашњава Ивановићева.
Она истиче да се мора радити на едукацији и да деца треба да имају што више информација о ризицима и правилима понашања у одређеним ситуацијама везаним за непознате особе, али и да морају да имају такав отворен однос са родитељима да им и кажу уколико се нешто дешава.
