"POVEZANI SMO SNAGOM PRAVOSLAVLJA": Ruski general Černišov dao intervju koji će ODUŠEVITI SVAKOG SRBINA
Govorio i o bioterorizmu.
Ruski i srpski narod povezuje, na prvom mestu pravoslavlje. Neverovatna je snaga kojom nas ono povezuje, čak i kada smo na velikom rastojanju. Pravoslavlje se bitno razlikuje od ostalih religija, kod nas nema džihadista, nema krstaških pohoda u ime Gospoda, već postoji potreba da se zaštiti sopstveni dom i porodica. Sve to određuje i karakter ljudi.
Najnoviji podaci o obolelima: Pozitivno još 58 ljudi, za 24 sata umrle TRI OSOBE
NOVA PRAVILA U SRBIJI, negativan test na koronu, pa u bolnicu: Koliko košta i gde se testiraju građani pre operacije
NOVE MERE VLADE SRBIJE: Nošenje maske u ZATVORENOM PROSTORU postaje obaveza
Možda su Srbi baš zato, kao i Rusi, duševno otvoreni ljudi. Mislim da je to najvažnije i da zbog toga imamo zajedničku istoriju. Nažalost, i tokom te istorije nije sve bilo idealno, ali smo mi pre svega ljudi koji podržavaju i pamte jedni druge, kaže u intervjuu Dragani Marković, glavnoj urednici časopisa "Odbrana", general-major Mihail Černišov, načelnik vojske ABHO Zapadnog vojnog okruga, šef ekspertskog tima Ministarstva odbrane, koji je po odluci ruskog predsednika Putina poslat u Srbiju da pomogne u borbi protiv kovida 19.
Koliko ste znali o Srbiji pre nego što ste došli?
- Prvih 19 godina moje oficirske karijere proveo sam na Dalekom istoku Rusije, tako da su informacija o Srbiji koje sam dobijao bile uglavnom vojnog karaktera. Od kada sam prekomandovan u Zapadni vojni okrug, a to je poslednjih deset godina, Srbija je bila u sferi mog izučavanja, jer predstavlja jedinu prijateljsku pravoslavnu zemlju. To je zemlja kojoj smo pomagali koliko smo mogli, a ona nikada nije zaboravila tu pomoć, za razliku od nekih drugih "prijatelja". Veoma je teško reći da li o nekoj zemlji znaš mnogo ili malo. Kada kažeš kako o nekoj zemlji znaš sve, u stvari ne znaš ništa. Zato ću reći da o Srbiji znam malo. To će u krajnjem slučaju i biti istina. A da bi čovek zaista upoznao neku zemlju, treba u njoj i da boravi. Sada mogu da kažem da o Srbiji znam mnogo više nego ranije, razgovaram sa ljudima, mogu da sagledam šta i kako rade, o čemu razmišljaju, o čemu sanjaju... To iskustvo ne može uvek da se opiše rečima, ali kada u duši ostane iskren osećaj topline, to je već mnogo.
U humanitarnoj misiji u Srbiji ste više od tri nedelje. Kako sa stanovišta rukovodioca ruskog ekspertskog tima vrednujete taj period?
- U svetu je do sada bilo mnogo epidemija, ova je samo jedna u nizu. Svakako će ih biti još. Svaka od tih epidemija imala je svoje osobenosti. Nažalost, o toku epidemije, merama medicinskih stručnjaka i drugih struktura, validne ocene davane su tek posle nekoliko godina. Zato i mislim da će naš rad u njegovom punom značenju biti ocenjivan i vrednovan znatno kasnije, uz pomoć matematike i drugih parametara. U ovom trenutku mi radimo sve ono što na osnovu iskustva iz prethodnih epidemija može da doprinese uspešnoj borbi sa ovim virusom. Zbog toga vam sada ne mogu reći da smo, na primer, smanjili zaražavanje ljudi za 50 ili snizili smrtnost za 70 odsto. Ali vam mogu reći da su naši medicinski radnici spasili živote mnogih ljudi. Isto tako mogu sa sigurnošću da kažem da je zahvaljujući njihovom radu i savetima u organizaciji rada u medicinskim ustanovama Srbije smanjen broj inficiranih zdravstvenih radnika i pacijenata koji su se lečili od drugih bolesti. Sprovođenjem dezinfekcije u zdravstvenim ustanovama, posebno u klinikama koje su primale one za koje se sumnjalo da su zaraženi, mogu reći da smo postigli da se značajan broj bolesnika nije zarazio. Nije nevažno spomenuti i psihološku pomoć koju smo pružili, jer su medicinski radnici posle dezinfekcije prostora radili mirnije, a to su primetili i naši medicinski stručnjaci. Postoji nepotvrđena verzija da ta vrsta mira u duši dovodi do ispoljavanja bolesti u lakšem obliku. Ali to je već zadatak za istraživanja generacija budućih lekara i psihologa. Smatraćemo da smo im dali posao.
Ruski lekari i ekipe ABHO sarađuju na terenu sa kolegama iz Vojske Srbije. Kako teče ta saradnja?
- Ja to ne bih nazvao saradnjom, već zajedničkim radom. Jer su i ruska i srpska epidemiološka nauka zasnovane na istim principima. Izvršavajući zadatke, ruski medicinski radnici su kod srpskih kolega uvideli veoma visok nivo stručnosti. Naravno, iskustvo je bitno. A kod nas se često kaže da vrhunski stručnjaci ponekad imaju zamagljen vid. Zbog toga pogled sa strane pomaže. Pri tom mi ovde u Srbiji nismo izveli nikakvu revoluciju, već smo radili na osnovu istih principa. Nova je bila video-konferencija o iskustvima lečenja koje su razmenili srpski civilni i lekari sa VMA sa stručnjacima Vojnomedicinske akademije iz Sankt Peterburga. Obe strane složile su se oko mnogih pitanja iz oblasti lečenja zaraženih pacijenata. Ali, bilo je i slučajeva u kojima smo mi imali pozitivno iskustvo, dok u Srbiji to nije bio slučaj. Sve je to u okviru normalnog rada stručnjaka kada je u pitanja jedna sasvim nova infekcija, za koju ne postoji prethodno iskustvo. To iskustvo se rađa upravo ovde i sada.
Ako govorimo o ABHO jedinicama, postoji određena razlika u opremljenosti. U nekim stvarima srpska strana je jača, a u nekima ruska. Prilikom posete bataljonu ABHO uverili smo se da je srpska strana praktično stigla do nivoa opremljenosti ruske strane. Za mene kao stručnjaka ABHO to iskustvo je bilo veoma interesantno. Videli smo i neke stvari koje bismo hteli da iskoristimo u ruskoj armiji. Bez obzira na pojedine tehničke razlike, smatram da su pripadnici Vojske Srbije kao stručnjaci veoma dobro pripremljeni. Da je tako dovoljno je da vam navedem samo jednu činjenicu – da uskladimo i organizujemo rad naših jedinica na zajedničkom izvršavanju zadataka bio nam je potreban samo jedan dan. To je činjenica koja govori sama za sebe. Sada radimo zajedno, dopunjavajući jedni druge onim najboljim što posedujemo, pri čemu trošimo manje vremena nego ranije, tako da možemo da obuhvatimo više objekata.
Septembra prošle godine jedinice Vojske Srbije su treći put učestvovale na taktičkoj vežbi sa bojevim gađanjem zajedno sa jedinicama Zapadnog vojnog okruga Oružanih snaga Ruske Federacije. Kako bi ste nam predstavili Zapadni vojni okrug, imajući u vidu njegov stratški značaj, položaj...?
- Pitanje je složeno i na njega može da se odgovara veoma dugo. Zapadni vojni okrug obezbeđuje zapadne granice naše zemlje. Istorijski gledano, najveći ratovi za Rusiju počinjali su sa zapada. Zato je i veoma veliki značaj ovog okruga. U suštini, malo šta se izmenilo u nekom novijem vremenu. Rusiji osnovna opasnost uvek preti iz tog zapadnog pravca.
To što sa srpskim kolegama sprovodimo zajedničke vojne vežbe ima veliki značaj sa raznih tački gledišta. Pre svega vojnici se međusobno upoznaju, a to gradi prijateljstvo za budućnost. Zajedno su u rovovima, na vatrenim pozicijama, što ih veoma zbližava. Sa druge strane vredno iskustvo predstavlja i mogućnost da vide kako ratuju kolege, prijatelji, bez obzira na to što je u pitanju vežba. Pre nešto više od dvadeset godina Srbija je, nažalost, imala veoma veliko ratno iskustvo, koje se izučava u ruskim vojnim školama. Na osnovu sopstvene obuke mogu da kažem da je to iskustvo veoma važno, mnoge stvari iz njega i mi koristimo u obuci. Naravno, najbolje je kada nema rata, a da ga ne bi bilo, treba se za njega pripremati. Nažalost, u svetu se u tom smislu ništa vekovima nije promenilo: ko se ne sprema za rat – obavezno ga priziva.
Govorimo o agresiji NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine. Bili ste u prilici da posetite izložbu "Odbrana 78". Kako ste je doživeli?
- Treba pre svega odati priznanje za hrabrost srpskom narodu i armiji, jer je prihvatanje rata u potpunom neprijateljskom okruženju veoma teško. Iskustvo je pokazivalo da takva situacija uvek dovodi do poraza. Međutim, čak i u takvim uslovima Srbija je uspela da sačuva svoju teritoriju. Nažalost, kao i u svakom ratu, tu pobedu platila je životima. To je surova ratna logika. Posebno je teško što taj surovi račun i dalje plaća životima koji se nikada neće dogoditi, jer su stradala mnogobrojna deca, mladi vojnici... Osiromašeni uranijum takođe predstavlja veliku minu koja je postavljena ispod budućih pokoljenja. Cena je bila velika, ali tada niko nije znao šta bi bilo gore, predati se ili istrajati do kraja. Srpski narod je izabrao da se ne preda.
Posle iskustva jedne ovakve pandemije, načina na koji je svet reagovao, koliko je biološki rat, opasnost bioterorizma, pretnja svetskoj bezbednosti?
- Mislim da je pitanje dosta složeno, jer svi mi u ovom trenutku mogućnosti i posledice jednog takvog eventualnog rata praktično vidimo oko nas. U današnje vreme tehnologija, u tom smislu i ona biološkog karaktera, poseduje ozbiljne mogućnosti. Ako je pre manje od sto godina japanskim epidemiolozima za stvaranje određene mase bakterija trebalo dosta vremena i resursa, danas je za tako nešto potrebno mnogo kraće vreme, a mogućnosti za to su višestruko veće. Takođe, pre sto godina korišćeni su bioagensi koji su već bili poznati i koje su mnogi već preboleli i dobili imunitet, dok današnje tehnologije omogućavaju stvaranje mikroorganizama koji ne postoje u prirodi. Ali i sama priroda usavršava svoje oružje, bakterije i virusi se stalno razvijaju. To je jednostavno život prirode. Savremeni čovek, nažalost, stremi da tako utiče na prirodu, kako bi u nekom sledećem koraku sam sebe brže uništio. Zbog svega toga, imajući u vidu savremene mogućnosti, opasnost bioterorizma i biološkog rata jeste prisutna. U šta će se sve to pretvoriti, teško je i da nagađamo. Samo pre nekoliko godina krenula je epidemija ebole, za koju se mislilo da je katastrofalna. Ona je, međutim, brzo bila zaustavljena. Danas imamo „meki i dobri” virus, koji je doveo do nesrazmerno većih žrtava. Zbog toga je teško reći kakav bi bio biološki rat, šta bi sve obuhvatio i koliko bi žrtava doneo. Danas mnoge države ne mogu da se odupru ovoj aktuelnoj opasnosti. Kina je uspela da zaustavi epidemiju. To je činjenica, ali niko ne zna kakve su organizacione i finansijske mere bile primenjene, ta pitanja su i dalje složena i otvorena.
Čini se da na pandemiju virusa korona svet nije imao pravi globalni odgovor. Dosta se polemiše ovih dana na temu hoće li svet biti isti posle iskustva pandemije kovid-19. Kakvo je Vaše mišljenje?
- Svet je u neprekidnom procesu menjanja. Više nije važno ono što je bilo značajno pre 20 ili 30 godina. Menjaju se pogledi, ljudi, a sa njima i svet. Ovu epidemiju svakako nećemo zaboraviti... Međutim, slično smo govorili i početkom 20. veka posle epidemije španske groznice. Da li iz ove perspektive možemo reći da se tada svet promenio? Ako se i promenio, da li je to bilo nabolje ili nagore? Mi smo po prirodi optimisti i mislimo da sve treba da se menja samo nabolje, ali nas svet, nažalost, ne sluša uvek.
POBEDA SRBIJE NAD KORONOM Tiodorović za SD: Pretila nam je velika opasnost, ali smo izdržali (VIDEO)
OVO SU MOGUĆA PRAVILA ZA LETOVANJE U SRBIJI: Slede stroge kazne ako se ne budu poštovala
"VATRENO OKO" stiže u Niš: Uskoro se otvara najsavremenija laboratorija na jugu Srbije
Konačno razrešena dilema: Nadležni u Srbiji precizirali nedoumice OKO KLIMA UREĐAJA u objektima
BESPLATNO TESTIRANJE NA KORONU SAMO ZA ODREĐENE GRAĐANE! Doktorka Darija otkrila za koga
