Promena vremena ne prija ni zdravima: Evo šta treba da preduzmete kada ZAHLADNI!
Prelazni period težak
Glavobolja, ili barem pospanost, nešto je sa čime se svako susreo barem jednom, zato što je pritisak previsok ili prenizak, "udarila" je promaja ili produvao vetar. Da burne promene vremenskih prilika nepovoljno utiču na zdravlje ljudi, potvrdili su stručnjaci, a evo šta oni savetuju o tome kako da se najbolje prilagodite naglom padu temperature i jakom vetru, nakon toplog perioda.
Čitavo leto smenjivali su se periodi vrućina i visoke vlažnosti vazduha sa kišnim danima, što je mnoge iritiralo, jer su pre svega smatrali da uopšte nema leta ove godine. Međutim, da je uticalo i na zdravlje, pokazali su podaci da većina tvrdi kako im promenljivo vreme ne prija, jer osećaju hroničnu pospanost.
Pročitajte i:
Prema rečima meteorologa Đorđa Đurića, ni toplo vreme mnogima nije prijalo, ali ono što najviše utiče na ljude jesu nagle promene.
- Ova burna promena iz toplog perioda ka hladnim danima donosi visok vazdušni pritisak. Tako da će to danas stvoriti nepovoljne uslove po zdravlje, dok će već sutra biti stabilnije - objašnjava Đurić.
Kako on kaže, nagli prelazi mogu uticati kako na psihičke probleme, tako i na neke manje maliciozne, poput kijavice i prehlade.
Umor, glavobolja, pospanost...
Dr Maja Todorović, internista, objasnila je da velike temperaturne promene, kao i promene vazdušnom pritisku, utiču na ljude, bilo zdrave ili bolesne, s tim što oni koji ne boluju ni od čega to lakše podnose.
- Ovakvi periodi naglog zahlađenja utiču na imunitet, a završava se vreme alergija, te se oseća istrošenost imuniteta, koji će doći na test prvim naletom virusa - kaže Todorović.
Umor, pospanost, glavobolja, pa čak i vrtoglavica, posledica su naglih promena vremenskih uslova.
Ona savetuje povećan unos vitamina, odnosno voća i svežeg, termički neobrađenog povrća.
Prilagođavanje je spor proces
Psihoterapet Zoran Milivojević objašnjava da se u ovakvim slučajevima organizam prilagođava na spoljne okolnosti, a to je spor proces.
- Taj proces je vezan za autonomni nervni sistem, za hormone, koji utiču na rad unutrašnjih organa, a na šta mi ne možemo da utičemo voljom. Potrebno je vreme za adaptaciju, što se kod mladih ljudi odvija brže, te nemaju zdravstvenih problema - objašnjava dr Milivojević.
On kaže da se proces adaptacije sporije odvija kod ljudi koji su u poznim tridesetim godinama i stariji, pogotovo ako nisu u dobroj formi, što se često ispoljava disbalansom hormona i variranjem krvnog pritiska.
Najugroženiji su, ipak, stariji ljudi i hronični bolesnici, jer se oni najsporije prilagođavaju promenama vremenskih uslova.
- Ljudi sa mentalnim problemima lakše podnose sadašnji prelazak sa toplog na hladno, nego sa hladnog na toplo vreme, tako da je uticaj vremena na zdravlje izraženiji u proleće nego u jesen - kaže Milivojević.
Ostanite kod kuće
Ipak, svakako su nervozni i preporučuje se da ljudi ne izlaze napolje kada su ovakve nagle promene, objašnjava stručnjak.
- U stanju je određena mikroklima i postoji manji zahtev za adaptacijom. Međutim, teško je pripremiti se. Oni koji imaju nekog ko je osetljiv, ili same meteoropate, naučili su da uvide vezu između promene vremena i raspoloženja i telesnog stanja.
Na pitanje da li promene vremena uzrokuju veći broj burnih reakcija kod pacijenata sa psihičkim problemima, poput pokušaja samoubistva ili nasilnog ponašanja, doktor odgovara diplomatski:
- Oni su nervozniji kada su pred organizmom takvi zahtevi. Pomera se prag osetljivosti, a ako se osećaju loše, to uzrokuje različite reakcije.Vitamini su važni.
On je pomenuo i da na organizam u prelaznim periodima utiče unos vitamina, odnosno voća, koga leti ima u većem izobilju nego zimi, te je i telu lakše da se navikne na dolazak jeseni, nego na početak proleća.
Milivojević dao je i konkretne savete za očuvanje zdravlja pri nadolasku hladnog vremena.
- I kada počne hladnije vreme, ljudi se oblače kao da je i dalje leto. Počinje vreme virusa, pada imuniteta. Prilagodite se uslovima i utoplite se. Pogotovo kada postoje nagle promene vremena tokom jednog dana - zaključuje dr Milivojević.
Redovno pijte lekove
Doktorka Dragana Matić, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja Vračar objasnila je da hladno vreme utiče na sužavanje krvnih sudova, a to na porast krvnog pritiska, na šta su posebno osetljivi stariji sugrađani i hronični bolesnici.
Iako današnje temperature nisu ekstremno niske, stariji ljudi imaju drugačiji subjektivan osećaj, te imaju utisak da je hladnije nego što jeste. Zbog toga doktorka savetuje utopljavanje, a savet za osetljive grupe poput hroničnih bolesnika i starih osoba, jeste da redovno primenjuju terapiju.
- Danas nismo imali hitnih slučajeva niti primera da je nekom pozlilo. To se češće događa kada su vrućine - zaključila je ona.
