Промена времена не прија ни здравима: Ево шта треба да предузмете када ЗАХЛАДНИ!

Главобоља, или барем поспаност, нешто је са чиме се свако сусрео барем једном, зато што је притисак превисок или пренизак, "ударила" је промаја или продувао ветар. Да бурне промене временских прилика неповољно утичу на здравље људи, потврдили су стручњаци, а ево шта они саветују о томе како да се најбоље прилагодите наглом паду температуре и јаком ветру, након топлог периода.

Читаво лето смењивали су се периоди врућина и високе влажности ваздуха са кишним данима, што је многе иритирало, јер су пре свега сматрали да уопште нема лета ове године. Међутим, да је утицало и на здравље, показали су подаци да већина тврди како им променљиво време не прија, јер осећају хроничну поспаност.

Према речима метеоролога Ђорђа Ђурића, ни топло време многима није пријало, али оно што највише утиче на људе јесу нагле промене.

- Ова бурна промена из топлог периода ка хладним данима доноси висок ваздушни притисак. Тако да ће то данас створити неповољне услове по здравље, док ће већ сутра бити стабилније - објашњава Ђурић.

Како он каже, нагли прелази могу утицати како на психичке проблеме, тако и на неке мање малициозне, попут кијавице и прехладе.

Умор, главобоља, поспаност...

Др Маја Тодоровић, интерниста, објаснила је да велике температурне промене, као и промене ваздушном притиску, утичу на људе, било здраве или болесне, с тим што они који не болују ни од чега то лакше подносе.

- Овакви периоди наглог захлађења утичу на имунитет, а завршава се време алергија, те се осећа истрошеност имунитета, који ће доћи на тест првим налетом вируса - каже Тодоровић.

Умор, поспаност, главобоља, па чак и вртоглавица, последица су наглих промена временских услова.

Она саветује повећан унос витамина, односно воћа и свежег, термички необрађеног поврћа.

Прилагођавање је спор процес

Психотерапет Зоран Миливојевић објашњава да се у оваквим случајевима организам прилагођава на спољне околности, а то је спор процес.

- Тај процес је везан за аутономни нервни систем, за хормоне, који утичу на рад унутрашњих органа, а на шта ми не можемо да утичемо вољом. Потребно је време за адаптацију, што се код младих људи одвија брже, те немају здравствених проблема - објашњава др Миливојевић.

Он каже да се процес адаптације спорије одвија код људи који су у позним тридесетим годинама и старији, поготово ако нису у доброј форми, што се често испољава дисбалансом хормона и варирањем крвног притиска.

Најугроженији су, ипак, старији људи и хронични болесници, јер се они најспорије прилагођавају променама временских услова.

- Људи са менталним проблемима лакше подносе садашњи прелазак са топлог на хладно, него са хладног на топло време, тако да је утицај времена на здравље израженији у пролеће него у јесен - каже Миливојевић.

Останите код куће

Ипак, свакако су нервозни и препоручује се да људи не излазе напоље када су овакве нагле промене, објашњава стручњак.

- У стању је одређена микроклима и постоји мањи захтев за адаптацијом. Међутим, тешко је припремити се. Они који имају неког ко је осетљив, или саме метеоропате, научили су да увиде везу између промене времена и расположења и телесног стања.

На питање да ли промене времена узрокују већи број бурних реакција код пацијената са психичким проблемима, попут покушаја самоубиства или насилног понашања, доктор одговара дипломатски:

Најлепшу грчку песму написао је српски војник са Солунског фронта, а иза ње крије се велика љубавна прича

- Они су нервознији када су пред организмом такви захтеви. Помера се праг осетљивости, а ако се осећају лоше, то узрокује различите реакције.Витамини су важни.

Он је поменуо и да на организам у прелазним периодима утиче унос витамина, односно воћа, кога лети има у већем изобиљу него зими, те је и телу лакше да се навикне на долазак јесени, него на почетак пролећа.

Миливојевић дао је и конкретне савете за очување здравља при надоласку хладног времена.

- И када почне хладније време, људи се облаче као да је и даље лето. Почиње време вируса, пада имунитета. Прилагодите се условима и утоплите се. Поготово када постоје нагле промене времена током једног дана - закључује др Миливојевић.

Редовно пијте лекове

Докторка Драгана Матић, специјалиста опште медицине у Дому здравља Врачар објаснила је  да хладно време утиче на сужавање крвних судова, а то на пораст крвног притиска, на шта су посебно осетљиви старији суграђани и хронични болесници.

Иако данашње температуре нису екстремно ниске, старији људи имају другачији субјективан осећај, те имају утисак да је хладније него што јесте. Због тога докторка саветује утопљавање, а савет за осетљиве групе попут хроничних болесника и старих особа, јесте да редовно примењују терапију.

- Данас нисмо имали хитних случајева нити примера да је неком позлило. То се чешће догађа када су врућине - закључила је она.