Srbi danas slave velikog svetitelja: Na ovaj dan nikako ne smete da uradite jednu stvar
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dan Svetog mučenika Nestora
Nestor je učenik Svetog Dimitrija koji se jedini suprotstavio caru Maksimilijanu.
Car Maksimilijan (240-310) uživao je u gladijatorskim borbama, a njegov ljubimac bio je nepobedivi gladijator Lije, džinovske građe.
Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom.
Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da izađe na megdan džinu Liju.
Prethodno je otišao u posetu svom učitelju, utamničenom Svetom Dimitriju, od koga je tražio blagoslov. Rekao mu je da više ne može da sluša o zverstvima gladijatora i da je spreman da se bori sa Lijem i pogine.
Dimitrije je blagoslovio mladića i rekao mu: "Lija ćeš pobediti, ali ćeš za Hrista postradati".
Za Lijeve borbe napravljena je posebna scena, nalik terasi na stubovima, a ispod, oko terase, pobodena su koplja sa oštricama uvis. Lije je, kada bi pobedio u rvanju, protivnike sa terase bacao na koplja, dok je publika oduševljeno klicala uživajući u mukama umirućeg, koji se uvijao na kopljima.
Borba je okupila mnogo publike, a prisustvovao je i car Maksimilijan. Okupljeni su odvraćali Nestora i unapred žalili jer će poginuti u mukama, ali se on prekrstio, rekavši: "Bože Dimitrijev, pomozi mi".
Nestor je pobedio do tada nepobedivog gladijatora, bacio ga na koplja na kojima je džin ubzo umro u mukama. Nestor se prekrstio se pred carem i publikom i uzviknuo: "Neka živi Bog Dimitrijev", dok je narod vikao "Veliki je Bog Dimitrijev".
Car Maksimilijan je bio postiđen i uplašen od moguće pobune netom osokoljenih hrišćana i zato je naredio vojnicima da ubiju i Nestora i Svetog Dimitrija, koji su tako završili svoj zemaljski život 306. godine posle Hrista. Nestora su posekli mačevima, Svetog Dimitrija gađali su kopljima.
Narodne priče i verovanja o Svetom Nestoru
Legenda iz Podrinja kaže da su Stojanu Deviću Turci iz Doboja oteli najstariju kćer, lepoticu.
Nesrećni otac krenuo je peške za njima u poteru, ali nije mogao da ih stigne. Oprhvan tugom, nastavio je da ide putem, kada se pred njim našao čovek u crnoj rizi (monaškoj mantiji) na belom konju.
Stojan ga je bogobojažljivo pozdravio, a ovaj, skidajući kapuljaču, upita Stojana šta ga muči. Stojan mu je ispričao šta se dogodilo, a neznanac ga je pozvao da uzjaše istog konja iza njega.
Njih dvojica su tada poletela zajedno uvis i u trenu prestigli Turke. Kad su Turci videli nebeskog konja, pali su tresnuvši glavama o zemlju.
Sveti Nestor, on je bio taj neznanac u crnoj mantiji na belom konju, nijednom Turčinu nije oprostio život, nego ih je sve posekao, a Stojanovu ćerku izbavio.
Zatim je uzeo dva turska konja, namazao ih čudotvornim travama i onda su svo troje poleteli do Drine.
Kako običaj nalaže, na današnji dan se ne otvaraju ambari i ne dira koš sa žitom.
Verovanje kaže da, ako ne ispoštujete ovo, miševi će zatirati useve.
