Срби данас славе великог светитеља: На овај дан никако не смете да урадите једну ствар

Нестор је ученик Светог Димитрија који се једини супротставио цару Максимилијану.

Цар Максимилијан (240-310) уживао је у гладијаторским борбама, а његов љубимац био је непобедиви гладијатор Лије, џиновске грађе.

Када би понестало добровољаца за борбе, Лију су у арену изводили хришћане, које је убијао са садистичким задовољством.

Млади хришћанин Нестор више то није могао да трпи и одлучио је да изађе на мегдан џину Лију.

Претходно је отишао у посету свом учитељу, утамниченом Светом Димитрију, од кога је тражио благослов. Рекао му је да више не може да слуша о зверствима гладијатора и да је спреман да се бори са Лијем и погине.

Димитрије је благословио младића и рекао му: "Лија ћеш победити, али ћеш за Христа пострадати".

За Лијеве борбе направљена је посебна сцена, налик тераси на стубовима, а испод, око терасе, пободена су копља са оштрицама увис. Лије је, када би победио у рвању, противнике са терасе бацао на копља, док је публика одушевљено клицала уживајући у мукама умирућег, који се увијао на копљима.

Борба је окупила много публике, а присуствовао је и цар Максимилијан. Окупљени су одвраћали Нестора и унапред жалили јер ће погинути у мукама, али се он прекрстио, рекавши: "Боже Димитријев, помози ми".

Нестор је победио до тада непобедивог гладијатора, бацио га на копља на којима је џин убзо умро у мукама. Нестор се прекрстио се пред царем и публиком и узвикнуо: "Нека живи Бог Димитријев", док је народ викао "Велики је Бог Димитријев".

Цар Максимилијан је био постиђен и уплашен од могуће побуне нетом осокољених хришћана и зато је наредио војницима да убију и Нестора и Светог Димитрија, који су тако завршили свој земаљски живот 306. године после Христа. Нестора су посекли мачевима, Светог Димитрија гађали су копљима.

Народне приче и веровања о Светом Нестору

Легенда из Подриња каже да су Стојану Девићу Турци из Добоја отели најстарију кћер, лепотицу.

Несрећни отац кренуо је пешке за њима у потеру, али није могао да их стигне. Опрхван тугом, наставио је да иде путем, када се пред њим нашао човек у црној ризи (монашкој мантији) на белом коњу.

Стојан га је богобојажљиво поздравио, а овај, скидајући капуљачу, упита Стојана шта га мучи. Стојан му је испричао шта се догодило, а незнанац га је позвао да узјаше истог коња иза њега.

Њих двојица су тада полетела заједно увис и у трену престигли Турке. Кад су Турци видели небеског коња, пали су треснувши главама о земљу.

Свети Нестор, он је био тај незнанац у црној мантији на белом коњу, ниједном Турчину није опростио живот, него их је све посекао, а Стојанову ћерку избавио.

Затим је узео два турска коња, намазао их чудотворним травама и онда су сво троје полетели до Дрине.

Како обичај налаже, на данашњи дан се не отварају амбари и не дира кош са житом.

Веровање каже да, ако не испоштујете ово, мишеви ће затирати усеве.