SRBIJA U ZAČARANOM KRUGU KORONE: Kada će nas virus napustiti - naši stručnjaci pominju dva datuma
Uprkos imunizaciji koja se uspešno sprovodi u našoj zemlji, brojke ne padaju, danima beležimo više od 5.000 zaraženih.
Ako se budemo pridržavali mera i pravilno pristupili vakcinaciji u što većem broju, pre ćemo izaći iz začaranog kruga virusa korona i pandemije.
Ovo medijima potvrđuje prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba, navodeći da je u tom pogledu on zaista optimista.
"OVO JE JEDAN RUSKI RULET" Poznato do kad ugostiteljski objekti sigurno NEĆE POČETI sa radom
SRBI VIŠE NEGO RANIJE PRELAZILI GRANICU: Sve što je kod nas zatvoreno, u ovom gradu je dostupno!
DONETA ODLUKA! Od sutra važe OVE MERE u Srbiji - završeno zasedanje Kriznog štaba
Uprkos imunizaciji koja se uspešno sprovodi u našoj zemlji, brojke ne padaju, danima beležimo više od 5.000 zaraženih. Bolnice su pune, lekari i medicinsko osoblje su pod pritiskom, dok s druge strane imamo strože mere koje bi trebalo u narednom periodu da daju rezultat. Od sporadičnih slučajeva smo daleko, a kako procenjuju stručnjaci, mogli bismo da odahnemo krajem proleća, odnosno početkom leta, što je optimistična procena, jer je sve izvesnije da će se to dogoditi negde pred kraj godine. Statistiku diktira naše ponašanje, ali i broj vakcinisanih. Vakcine su tu, ali ponašanje tokom i nakon vakcinacije mora da bude obazrivije.
- Ljudi treba da znaju da je vakcinacija najvažnija kada je virus u pitanju i zato je najbolje pozivati ih da se vakcinišu jer tako ćemo se jedino vratiti u normalu. Virus cirkuliše, brojke su takve kakve jesu, tek kada dostignemo kolektivni imunitet od 60 do 70 odsto, moći ćemo da odahnemo jer će se virus javljati sporadično, ne epidemijski. Još nemamo precizne podatke dokle smo stigli sa kolektivnim imunitetom, jer tu imamo i one koji su preležali koronu, i one koji su vakcinisani, pa one koji su preležali i uz to su vakcinisani. Kad budemo pred sobom imali studiju, onda možemo reći gde se nalazimo precizno. U svakom slučaju želim biti optimista - kaže prof. Tiodorović.
Nakon vakcinacije mnogi su bili nestrpljivi da urade test na antitela, neki su skinuli maske, ali treba znati da je za stvaranje zaštite potrebno vreme.
- Teoretski, onaj koji je vakcinisan, on je uredno zaštićen od te bolesti, ali on može na sluzokoži nosa ili grla da nosi virus i da bude virusonoša. Količinski neće biti mnogo, ali će možda za nekoga čiji je organizam osetljiv biti dovoljno. Zato kažem to je teoretski, virus opstaje, on ne može da deluje na taj organizam koji je vakcinisan, ne može da ga dovede u bolesno stanje, ne može da izazove infekcijski proces, ali time što ga nosi u grlu ili nosu, može da ga prenese dalje. Zato kažemo treba poštovati mere i nakon vakcinacije sve dok ne steknemo kolektivni imunitet - objašnjava profesor Tiodorović.
Trenutno se u Srbiji primenjuju vakcine četiri proizvođača, koje su bazirane na tri različita principa. Dr Danica Ćujić sa Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) objašnjava da je vakcina koju je razvila nemačka kompanija "Biontek", uz podršku američkog farmaceutskog giganta "Fajzer", zasnovana na najnovijoj tehnologiji RNA molekula koji nosi uputstvo za sintezu Spajk proteina virusa. Takozvane ruska "sputnjik V" i oksfordska vakcina, razvijena u saradnji istraživača sa Oksforda i kompanije "Astra-Zeneka", vektorske su vakcine, koje koriste adenovirus kao nosače genetskog materijala koji nosi šifru takođe za sintezu Spajk proteina. Kako dalje objašnjava dr Ćujić, kineska "Sinofarm" vakcina zasnovana je na tradicionalnoj tehnologiji proizvodnje vakcina, odnosno virus SARS-CoV-2 je umrtvljen i ne može da se razmnožava i izazove bolest kada se unese u organizam vakcinom, ali je njegova struktura očuvana u dovoljnoj meri da pokrene naš imunski sistem i stvaranje zaštitnih mehanizama SARS-CoV-2 virusa.
- Mogućnost primene različitih tehnologija u proizvodnji vakcina ne bi trebalo da dovodi do zabune, jer je svaka od ovih vakcina dobra, u smislu da dovodi do stvaranja zaštite, uz minimalne neželjene efekte. U pojedinim slučajevima, zbog mogućih kontraindikacija, alergijskih stanja ili neke hronične bolesti, potrebno je izbeći određenu vakcinu, ali se može primeniti neka druga. Pre početka primene ovih vakcina, testirana je njihova bezbednost, koja se i dalje prati. Uostalom, to je praksa koja važi za bilo koji lek i ne bi trebalo da izaziva nepoverenje. Ono što nas sve, takođe, zanima je koliko nas vakcina zaista štiti. Treba napomenuti dve stvari, prvo odgovor na vakcinu je individualan, odnosno neće sve osobe razviti isti imunitet nakon primene iste vakcine, i drugo, nismo zaštićeni istog momenta kada primimo vakcinu. Slično se dešava i u prirodnoj infekciji - ne razbole se svi kada dođu u kontakt sa virusom, niti se simptomi bolesti ispolje istog trenutka kada se zarazimo - objašnjava dr Ćujić.
Prema važećim protokolima, vakcina se prima u dve doze, najpre se naš organizam preko vakcine na neki način upoznaje sa virusom, a zatim se drugom dozom vakcine imunski odgovor pojačava. Ono što je jako bitno naglasiti jeste da osoba mora biti u što boljem zdravstvenom stanju kada prima vakcinu i da se ne smemo opustiti nakom primene prve doze, jer ona nije dovoljna.
- Nepridržavanje mera protiv pandemije može u velikoj meri ugroziti efekat vakcine, odnosno sprečiti što bržu eliminaciju virusa iz populacije. Izuzetno je važno naglasiti da vakcina ima za cilj da nas zaštiti od bolesti, ali ne i od infekcije. Dakle, vakcinisana osoba može da sadrži virus u svom organizmu, ali da se ne razboli ili da razvije blažu kliničku sliku. Vakcina pokreće različite imunološke mehanizme, a jedan od njih je i stvaranje antitela protiv virusa. Prisustvo i količinu antitela u serumu je jednostavno odrediti i taj podatak nam indirektno govori da li je vakcina delovala i da li je pokrenut naš imunski sistem. Ono što se takođe prati je efikasnost vakcine. Šta to u praksi znači? Ako je vakcina efikasna na primer 86 odsto, to znači da od 100 ljudi koji dođu u kontakt sa virusom, 86 njih se neće razboleti, a preostalih 14 će razviti simptome bolesti, ali sa malom verovatnoćom da bi došlo do komplikacija - objašnjava dr Ćujić.
Ona ističe da još nema dovoljno podataka da li se i u kojoj meri virus prenosi sa osobe koja je stekla imunitet, bilo nakon preležane infekcije ili vakcinacijom.
- Istraživanja u ovom polju su u toku, ali za sada treba smatrati, radi sopstvene i zaštite bližnjih, da vakcinisane osobe potencijalno mogu biti prenosioci virusa - objašnjava dr Ćujić.
Ističe i da je trenutno teško dati pouzdanu procenu o kolektivnom imunitetu.
- Ono što je izvesno, to je da potrebni procenat još nismo postigli. Čak ni u Izraelu, gde se sprovodi masovna vakcinacija stanovništva, nije još postignut kolektivni imunitet stanovništva. U određenim zemljama, broj dostupnih doza je ograničen, što takođe utiče na brzinu stvaranja kolektivnog imuniteta. Neodgovorno ponašanje, koje povećava mogućnost zaražavanja i daljeg širenja virusa u populaciji, takođe deluje kontraproduktivno na proces vakcinacije, jer često primanje vakcine koincidira sa zaražavanjem i obolevanjem. Vakcina nam neće pomoći ako se ponašamo neozbiljno i neodgovorno. Nažalost, svima nam je strpljenje na izmaku, ali dok se ne pokaže da vakcina zaista pored pružanja zaštite sprečava i prenošenje virusa, moramo se i dalje pridržavati protivpandemijskih mera - izričita je dr Danica Ćujić.
Propisanim merama Vlade Srbije u borbi protiv virusa korona nisu zadovoljni svi - Beograđani koji su, kako navode, nezadovoljni merama okupili su se juče na Trgu republike u Beogradu. Okupljeni su naveli da protestuju zbog zatvaranja objekata. Gotovo niko od građana u masi nije nosio masku. Među okupljenima su bili ugostitelji i drugi privatnici kojima je trenutno zabranjeno da rade kako bi se smanjila cirkulacija i prenos virusa korona.
