СРБИЈА У ЗАЧАРАНОМ КРУГУ КОРОНЕ: Када ће нас вирус напустити - наши стручњаци помињу два датума
Упркос имунизацији која се успешно спроводи у нашој земљи, бројке не падају, данима бележимо више од 5.000 заражених.
Ако се будемо придржавали мера и правилно приступили вакцинацији у што већем броју, пре ћемо изаћи из зачараног круга вируса корона и пандемије.
Ово медијима потврђује проф. др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба, наводећи да је у том погледу он заиста оптимиста.
"ОВО ЈЕ ЈЕДАН РУСКИ РУЛЕТ" Познато до кад угоститељски објекти сигурно НЕЋЕ ПОЧЕТИ са радом
СРБИ ВИШЕ НЕГО РАНИЈЕ ПРЕЛАЗИЛИ ГРАНИЦУ: Све што је код нас затворено, у овом граду је доступно!
ДОНЕТА ОДЛУКА! Од сутра важе ОВЕ МЕРЕ у Србији - завршено заседање Кризног штаба
Упркос имунизацији која се успешно спроводи у нашој земљи, бројке не падају, данима бележимо више од 5.000 заражених. Болнице су пуне, лекари и медицинско особље су под притиском, док с друге стране имамо строже мере које би требало у наредном периоду да дају резултат. Од спорадичних случајева смо далеко, а како процењују стручњаци, могли бисмо да одахнемо крајем пролећа, односно почетком лета, што је оптимистична процена, јер је све извесније да ће се то догодити негде пред крај године. Статистику диктира наше понашање, али и број вакцинисаних. Вакцине су ту, али понашање током и након вакцинације мора да буде обазривије.
- Људи треба да знају да је вакцинација најважнија када је вирус у питању и зато је најбоље позивати их да се вакцинишу јер тако ћемо се једино вратити у нормалу. Вирус циркулише, бројке су такве какве јесу, тек када достигнемо колективни имунитет од 60 до 70 одсто, моћи ћемо да одахнемо јер ће се вирус јављати спорадично, не епидемијски. Још немамо прецизне податке докле смо стигли са колективним имунитетом, јер ту имамо и оне који су прележали корону, и оне који су вакцинисани, па оне који су прележали и уз то су вакцинисани. Кад будемо пред собом имали студију, онда можемо рећи где се налазимо прецизно. У сваком случају желим бити оптимиста - каже проф. Тиодоровић.
Након вакцинације многи су били нестрпљиви да ураде тест на антитела, неки су скинули маске, али треба знати да је за стварање заштите потребно време.
- Теоретски, онај који је вакцинисан, он је уредно заштићен од те болести, али он може на слузокожи носа или грла да носи вирус и да буде вирусоноша. Количински неће бити много, али ће можда за некога чији је организам осетљив бити довољно. Зато кажем то је теоретски, вирус опстаје, он не може да делује на тај организам који је вакцинисан, не може да га доведе у болесно стање, не може да изазове инфекцијски процес, али тиме што га носи у грлу или носу, може да га пренесе даље. Зато кажемо треба поштовати мере и након вакцинације све док не стекнемо колективни имунитет - објашњава професор Тиодоровић.
Тренутно се у Србији примењују вакцине четири произвођача, које су базиране на три различита принципа. Др Даница Ћујић са Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) објашњава да је вакцина коју је развила немачка компанија "Бионтек", уз подршку америчког фармацеутског гиганта "Фајзер", заснована на најновијој технологији РНА молекула који носи упутство за синтезу Спајк протеина вируса. Такозване руска "спутњик В" и оксфордска вакцина, развијена у сарадњи истраживача са Оксфорда и компаније "Астра-Зенека", векторске су вакцине, које користе аденовирус као носаче генетског материјала који носи шифру такође за синтезу Спајк протеина. Како даље објашњава др Ћујић, кинеска "Синофарм" вакцина заснована је на традиционалној технологији производње вакцина, односно вирус САРС-ЦоВ-2 је умртвљен и не може да се размножава и изазове болест када се унесе у организам вакцином, али је његова структура очувана у довољној мери да покрене наш имунски систем и стварање заштитних механизама САРС-ЦоВ-2 вируса.
- Могућност примене различитих технологија у производњи вакцина не би требало да доводи до забуне, јер је свака од ових вакцина добра, у смислу да доводи до стварања заштите, уз минималне нежељене ефекте. У појединим случајевима, због могућих контраиндикација, алергијских стања или неке хроничне болести, потребно је избећи одређену вакцину, али се може применити нека друга. Пре почетка примене ових вакцина, тестирана је њихова безбедност, која се и даље прати. Уосталом, то је пракса која важи за било који лек и не би требало да изазива неповерење. Оно што нас све, такође, занима је колико нас вакцина заиста штити. Треба напоменути две ствари, прво одговор на вакцину је индивидуалан, односно неће све особе развити исти имунитет након примене исте вакцине, и друго, нисмо заштићени истог момента када примимо вакцину. Слично се дешава и у природној инфекцији - не разболе се сви када дођу у контакт са вирусом, нити се симптоми болести испоље истог тренутка када се заразимо - објашњава др Ћујић.
Према важећим протоколима, вакцина се прима у две дозе, најпре се наш организам преко вакцине на неки начин упознаје са вирусом, а затим се другом дозом вакцине имунски одговор појачава. Оно што је јако битно нагласити јесте да особа мора бити у што бољем здравственом стању када прима вакцину и да се не смемо опустити наком примене прве дозе, јер она није довољна.
- Непридржавање мера против пандемије може у великој мери угрозити ефекат вакцине, односно спречити што бржу елиминацију вируса из популације. Изузетно је важно нагласити да вакцина има за циљ да нас заштити од болести, али не и од инфекције. Дакле, вакцинисана особа може да садржи вирус у свом организму, али да се не разболи или да развије блажу клиничку слику. Вакцина покреће различите имунолошке механизме, а један од њих је и стварање антитела против вируса. Присуство и количину антитела у серуму је једноставно одредити и тај податак нам индиректно говори да ли је вакцина деловала и да ли је покренут наш имунски систем. Оно што се такође прати је ефикасност вакцине. Шта то у пракси значи? Ако је вакцина ефикасна на пример 86 одсто, то значи да од 100 људи који дођу у контакт са вирусом, 86 њих се неће разболети, а преосталих 14 ће развити симптоме болести, али са малом вероватноћом да би дошло до компликација - објашњава др Ћујић.
Она истиче да још нема довољно података да ли се и у којој мери вирус преноси са особе која је стекла имунитет, било након прележане инфекције или вакцинацијом.
- Истраживања у овом пољу су у току, али за сада треба сматрати, ради сопствене и заштите ближњих, да вакцинисане особе потенцијално могу бити преносиоци вируса - објашњава др Ћујић.
Истиче и да је тренутно тешко дати поуздану процену о колективном имунитету.
- Оно што је извесно, то је да потребни проценат још нисмо постигли. Чак ни у Израелу, где се спроводи масовна вакцинација становништва, није још постигнут колективни имунитет становништва. У одређеним земљама, број доступних доза је ограничен, што такође утиче на брзину стварања колективног имунитета. Неодговорно понашање, које повећава могућност заражавања и даљег ширења вируса у популацији, такође делује контрапродуктивно на процес вакцинације, јер често примање вакцине коинцидира са заражавањем и оболевањем. Вакцина нам неће помоћи ако се понашамо неозбиљно и неодговорно. Нажалост, свима нам је стрпљење на измаку, али док се не покаже да вакцина заиста поред пружања заштите спречава и преношење вируса, морамо се и даље придржавати противпандемијских мера - изричита је др Даница Ћујић.
Прописаним мерама Владе Србије у борби против вируса корона нису задовољни сви - Београђани који су, како наводе, незадовољни мерама окупили су се јуче на Тргу републике у Београду. Окупљени су навели да протестују због затварања објеката. Готово нико од грађана у маси није носио маску. Међу окупљенима су били угоститељи и други приватници којима је тренутно забрањено да раде како би се смањила циркулација и пренос вируса корона.
