SRPSKI NAUČNICI SAOPŠTILI SJAJNE VESTI: Evo koliko se zadržavaju antitela u krvi posle korone
Čak ni oni pacijenti koji su razvili manje antitela ne gube tako brzo imunitet
Prema rečima istraživača u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP) Marije Gnjatović u toj ustanovi su prateći zaražene korona virusom, došli do zaključka da se antitela na novi virus zadržavaju mnogo duže u krvi od tri meseca.
- Prvi rezultati našeg istraživanja pokazuju da antitela ne nestaju tako lako. Ljudi koji su u startu razvili visoku koncentraciju antitela zadržali su ih već pet meseci - rekla je Gnjatović i dodala da neke pacijente INEP prati još od marta kada se u Srbiji i pojavio prvi slučaj kovida-19.
JOŠ JEDAN SLUČAJ KORONE U SRPSKOJ ŠKOLI: Roditelji znali za rizičan kontakt, ipak poslali decu na nastavu
"OVO LETO ŽELIM ŠTO PRE DA ZABORAVIM" Đak petak iz Veternika napisao sastav o kom će se dugo pričati (FOTO)
BEZ KINE BI BILO ZIME: Dr Kon objasnio koliko bismo tešku situaciju imali da Peking nije poslao eksperte
Ona je objasnila da ni oni pacijenti koji su razvili manje antitela ne gube tako brzo imunitet.
- Prema rezultatima i oni koji imaju u startu manju koncentraciju antitela u krvi ne ostaju bez imuniteta. Naravno, količina antitela opada vremenom, ali to nije toliko značajno da se imunitet izgubi posle tri meseca kako se spominjalo. Antitela se zadržavaju u krvi bar pet meseci, to je ono što je sigurno, a možda i do godinu dana - rekla je Gnjatovićeva.
Da li količina antitela u krvi zavisi od težine kliničke slike, Gnjatovićeva objašnjava da može imati veze, ali ponekad nema pravila.
- Oni sa težom kliničkom slikom obično i razviju više antitela, dok oni koji su prošli sa blažom slikom ili potpuno asimptomatski imaju manje antitela. Nekada se desi da nikada ni ne razviju Igg tela koja dugoročno štite, nego samo početna Igm antitela, mada se dešavalo da i takvi pacijenti razviju imunitet kao da su preležali ozbiljniji oblik kovida-19 - objašnjava Gnjatovićeva.
Ona je dodala da je prokuženost stanovništva u drugom piku prvog talasa mnogo veća, ali i da je mnogo više asimptomatskih slučajeva. Ljudi se više pridržavaju preporučenih mera i nose maske, zbog čega dolazimo u dodir sa mnogo manjom količinom virusa nego da nemamo zaštitu.
Gnjatovićeva objašnjava da manje virusa uzrokuje i blažu kliničku sliku, što je pozitivna strana.