TROSTRUKI JUBILEJ U SPC: Velike stvari su se desile na današnji datum, a za sve je zaslužan vladika Nikolaj
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog
Ove godine je trostruki jubilej Svetog vladike Nikolaja – 145 godina od njegovog rođenja, 65 godina od upokojenja i 30 godina od prenosa njegovih moštiju iz SAD u rodni Lelić kod Valjeva.
CRKVA SE USAGLASILA, ČEKA SE PODGORICA: Joanikije objasnio šta se dešava sa ugovorom Vlade i SPC
STAJU NA "LUDI KAMEN" U DEVETOJ DECENIJI: Najstariji mladoženja i mlada u poznim godinama stupili u PRVI BRAK
"ČULE SU SE PORUKE MRŽNJE, POZIVI NA NASILJE" Incident u Borovu na Uskrs pokazao je lice JEZIVE USTAŠKE PROŠLOSTI
Sveti vladika Nikolaj (svetovno Nikola Velimirović; 4. januar 1881. Lelić - 18. mart 1956. Libertvil) bio je episkop žički i ohridski, jedan od najistaknutijih teologa i besednika SPC, otuda nazivan “Srpski Zlatousti”, kanonizovan je kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u maju 2003. godine.
Mošti vladike Nikolaja tri decenije počivaju u njegovoj zadužbini u Leliću
Njegove mošti iz crkve SPC u Libertvilu u SAD stigle su u Beograd 3. maja 1991. godine, a potom su, prolazeći kroz mesta u Srbiji u kojima je službovao, kao što su manastiri Žiča i Ljubostinja, 12. maja stigle u rodni Lelić, gde su pohranjene u kripti manastirske crkve koja je njegova zadužbina.
Tog dana pre 30 godina, na svetoj liturgiji koju je u Leliću služio tadašnji patrijarh Pavle sa svim arhijerejima SPC, mnogobrojnim sveštenstvom i monaštvom, okupilo se preko 30.000 ljudi, a bili su prisutni mnogobrojni predstavnici političkog, javnog i kulturnog života. Održana je tim povodom i duhovna akademija na kojoj su govorili Matija Bećković, Nikola Milošević, Amfilohije Radović, Atanasije Jevtić, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i drugi.
Sećajući se na koji način su mošti vladike Nikolaja stigle u Srbiju, pre deset godina je episkop šabačko-valjevski Lavrentije upravo za “Blic” ispričao sledeću ispovest:
– Stalno sam razmišljao kako da mošti Nikolajeve prebacimo u zemlju, i to nisam ni krio. I u tadašnjoj vlasti je bilo ljudi koji su znali veličinu vladike Nikolaja, i pre dvadeset godina, kada je kominizam počeo da popušta, zovnu me tadašnja dva visoka funkcionera i kažu mi: “Vladiko, gledajte da se nekako posmrtni ostaci Nikolaja prebace u otadžbinu, ali nemojte reći da smo vam mi rekli”. Posavetuju me da se obratim Saveznoj skupštini, i ja tako i uradim. Odem u odeljenje za prenos posmrtnih ostataka.
Sveta liturgija biće služena u porti manastira Lelić
– Službenica mi reče da od toga nema ništa, Skupština o tome neće odlučivati, ali videći me valjda razočaranog dodade: “Postoji još jedno riskantno rešenje”, veli ona, “nađite nekog od njegove najbliže rodbine, neka on uputi zahtev, i napišite Nikola Velimirović umesto Nikolaj, možda se neće setiti o kome se radi”. Ja tako i uradim. Krenem da tražim i nađem vladikinog sinovca Tiosava. Ispričam mu o čemu se radi, i on pristane da probamo, pa šta bude. Napišemo zahtev za prenos moštiju Nikole Velimirovića, Tiosav potpiše i predamo ga na pisarnici. Čekali smo sa nestrpljenjem hoće li se ko dosetiti o čemu se radi. Nije bilo straha, već bojazni da nećemo uspeti. Napokon stigne odgovor u kome se kaže da je Tiosavu dozvoljeno da u zemlju prenese mošti svog strica Nikole Velimirovića. Odmah sve organizujemo i napokon avion sa Nikolajevim moštima sleti na beogradski aerodrom. Tek tu je vlast otkrila o kome se radi, nastade pometnja, ali bilo je sve kasno. Javnost je već bila obaveštena i povratka nije bilo. Odatle su mošti prenete u crkvu Svetog Save, pa sedam dana u Žiču i na kraju u rodni Lelić – otkrio je tada episkop Lavrentije, koji je i danas, nakon smrti vladike Milutina, administrator eparhije šabačko-valjevske.
U manastiru Lelić, zadužbini Svetog vladike Nikolaja, danas će biti služena sveta liturgija i to na novoizgrađenom oltaru u manastirskoj porti.
- Praznik Svetog vladike Nikolaja svake godine pada u dane praznovanja Vaskrsa ili u svetlu nedelju, a on je ceo život besedio o Vaskrsenju Hristovom, njegov tropar počinje sa „zlatousti propovedniče Vaskrslog Hrista“ i zaista nije slučajno da se on slavi u najradosnije dane – kaže iguman manastira Lelić Georgije.
Zadužbinu vladike Nikolaja pohodi veliki broj hodočasnika iz inostranstva
Kako kaže, valjevski kraj je blagodaran jer ima dva svetitelja SPC, „kao dva stuba pravoslavlja“, koja su rođena ili su službovala u Leliću i obližnjem manastiru Ćelije – vladiku Nikolaja i oca Justina Popovića.
- Tek kada nam dođu gosti iz drugih pravoslavnih zemalja, Rusi, Grci, Rumuni ili Bugari, mi tek onda vidimo koju težinu imaju ovi svetitelji jer kažu da su prešli hiljade kilometara da se poklone moštima, a njihovi sveštenici govore da u njihovim crkvama nema nedeljne liturgije da oni ne pominju i da potka nije delo Nikolajevo i Justinovo – zaključuje iguman zadužbine Svetog vladike Nikolaja.
