Zašto su deca sve agresivnija? Evo odgovora i KLJUČNOG saveta

Najnoviji slučaj agresije među decom uznemirio je javnost, a posebno rodiltelje. Naime, u Subotici je video zapisom zabeležen incident u kojem jedan učenik fizički i verbalno napao svog vršnjaka.

ZBOG ČEGA DETE KRENE "POGREŠNIM PUTEM"?

Razmatrajući pitanje zdravog odrastanja i duševnog sazrevanja najmlađih naš proslavljeni akademik, neuropsihijatar i psihoterapeut Vladeta Jerotić napisao je da odnos roditelja prema detetu definiše njegovo odrastanje i život.

- Ono što će odlučiti da se dete pogrešno razvija jeste nedostatak topline, sigurnosti i autoriteta kod samih roditelja. Jer ako je dete zaista na početku bespomoćno, od koga ono može da dobije onaj prvi neophodan impuls ka sigurnosti i zbrinutosti nego od roditelja. Ono nema nikakav drugi kriterijum za sopstvenu vrednost nego priznanje koje dobija od svoje najbliže okoline, pisao je Jerotić.

"KAD JE RODITELJ AGRESIVAN, TEŠKO ĆE DETE BITI SMIRENO"

Komintarišući na koji način porodično okruženje može da stimuliše intelektualno sazrevanje deteta, njegovu kreativnost i emotivni razvoj, ali i da sputa, psiholog Aleksandra Janković kaže da roditelji moraju ozbiljno da shvate svoju ulogu modela u detetovim očima.

- Ukoliko roditelji pred detetom nastupaju agresivno i nervozno, na primer u vožnji, teško mogu da očekuju da će deca prihvatiti drugi model ponašanja od onoga koji su videli. Sa decom treba razgovarati o tome da svi mi ponekad pobesnimo, ali i objasniti im kako da se obuzda reakcija koja bi bila agresivna i kako da se ponaša u raznim problematičnim situacijama. 90 odsto dece uči neverbalnom komunikacijom zato i kažem da je modelovanje veoma važno. Od roditelja koji su agresivni teško da možete očekivati dete koje će biti smireno i sabrano. Tako da i roditelji moraju da rade na sebi.

Govoreći o sve češćim slučajevima nasilja među decom i mladima, Janković kaže da je opasno to što veliki broj roditelja govori deci da uzvrate istom merom.

- Roditelji čak nude i svoju pomoć u agresivnom rešavanju problema – ako ti se to dogodi ponovo, ja ću da dođem u školu pa će videti, kaže Janković.

Važno je i da se zaposleni u prosveti aktiviraju upozorava Aleksandra Janković.

- Profesori u školama treba da se pozabave ovim problemom jer malo malo, pa imamo incident. Takođe, mislim da bi bilo važno da mladi ljudi isprazne svoju akumuliranu energiju. Ne bi bilo loše upućivati na neki sport, pa čak i na borilačke veštine, jer vas to uči kako da se kontrolišete. Treba im dati ideju da to što su snažni nikako ne znači da to treba da demonstriraju, nego da budu svesni svoje snage i da je kontrolišu.

PREVENCIJA KLJUČNA

Iz Udruženja "Drug nije meta" koje se prevencijom vršnjačkog nasilja bavi od 2015. godine kažu da su ovakvi slučajevi samo još jedna potvrda da je prevencija ključna i upozorenje društvu da svi zajedničkim snagama moramo aktivno da radimo na prevazilaženju ovog gorućeg društvenog problema.

- Neophodno je da naše društvo shvati da nažalost ovakvi slučajevi nisu retkost - istraživanja kažu da je svako četvrto dete u Srbiji žrtva vršnjačkog nasilja. Fokus našeg rada je prevencija kroz brojne aktivnosti, a posebno kroz rad u školama i direktan kontakt sa decom u okviru našeg programa ,,Ambasadori drugarstva". Jako je važno edukovati sve karike koje su direktno uključene u lanac všnjačkog nasilja, zbog čega pored dece, svoje resurse i energiju usmeravamo i na prosvetne radnike i roditelje, kaže Ivana Milenković iz Udruženja ,,Drug nije meta".