Зашто су деца све агресивнија? Ево одговора и КЉУЧНОГ савета

Најновији случај агресије међу децом узнемирио је јавност, а посебно родилтеље. Наиме, у Суботици је видео записом забележен инцидент у којем један ученик физички и вербално напао свог вршњака.

ЗБОГ ЧЕГА ДЕТЕ КРЕНЕ "ПОГРЕШНИМ ПУТЕМ"?

Разматрајући питање здравог одрастања и душевног сазревања најмлађих наш прослављени академик, неуропсихијатар и психотерапеут Владета Јеротић написао је да однос родитеља према детету дефинише његово одрастање и живот.

- Оно што ће одлучити да се дете погрешно развија јесте недостатак топлине, сигурности и ауторитета код самих родитеља. Јер ако је дете заиста на почетку беспомоћно, од кога оно може да добије онај први неопходан импулс ка сигурности и збринутости него од родитеља. Оно нема никакав други критеријум за сопствену вредност него признање које добија од своје најближе околине, писао је Јеротић.

"КАД ЈЕ РОДИТЕЉ АГРЕСИВАН, ТЕШКО ЋЕ ДЕТЕ БИТИ СМИРЕНО"

Коминтаришући на који начин породично окружење може да стимулише интелектуално сазревање детета, његову креативност и емотивни развој, али и да спута, психолог Александра Јанковић каже да родитељи морају озбиљно да схвате своју улогу модела у дететовим очима.

- Уколико родитељи пред дететом наступају агресивно и нервозно, на пример у вожњи, тешко могу да очекују да ће деца прихватити други модел понашања од онога који су видели. Са децом треба разговарати о томе да сви ми понекад побеснимо, али и објаснити им како да се обузда реакција која би била агресивна и како да се понаша у разним проблематичним ситуацијама. 90 одсто деце учи невербалном комуникацијом зато и кажем да је моделовање веома важно. Од родитеља који су агресивни тешко да можете очекивати дете које ће бити смирено и сабрано. Тако да и родитељи морају да раде на себи.

Говорећи о све чешћим случајевима насиља међу децом и младима, Јанковић каже да је опасно то што велики број родитеља говори деци да узврате истом мером.

- Родитељи чак нуде и своју помоћ у агресивном решавању проблема – ако ти се то догоди поново, ја ћу да дођем у школу па ће видети, каже Јанковић.

Важно је и да се запослени у просвети активирају упозорава Александра Јанковић.

- Професори у школама треба да се позабаве овим проблемом јер мало мало, па имамо инцидент. Такође, мислим да би било важно да млади људи испразне своју акумулирану енергију. Не би било лоше упућивати на неки спорт, па чак и на борилачке вештине, јер вас то учи како да се контролишете. Треба им дати идеју да то што су снажни никако не значи да то треба да демонстрирају, него да буду свесни своје снаге и да је контролишу.

ПРЕВЕНЦИЈА КЉУЧНА

Из Удружења "Друг није мета" које се превенцијом вршњачког насиља бави од 2015. године кажу да су овакви случајеви само још једна потврда да је превенција кључна и упозорење друштву да сви заједничким снагама морамо активно да радимо на превазилажењу овог горућег друштвеног проблема.

- Неопходно је да наше друштво схвати да нажалост овакви случајеви нису реткост - истраживања кажу да је свако четврто дете у Србији жртва вршњачког насиља. Фокус нашег рада је превенција кроз бројне активности, а посебно кроз рад у школама и директан контакт са децом у оквиру нашег програма ,,Амбасадори другарства". Јако је важно едуковати све карике које су директно укључене у ланац вшњачког насиља, због чега поред деце, своје ресурсе и енергију усмеравамо и на просветне раднике и родитеље, каже Ивана Миленковић из Удружења ,,Друг није мета".