REČ PSIHIJATRA KLJUČNA! Nastavak suđenja za stravičan udes u Nišu: Vozač "audija" krivi oca i "bolest" - bez saosećanja sa žrtvama
Prethodno ročište obeležio je šokantan nalaz psihologa koji je utvrdio da je kod okrivljenog saosećanje sa žrtvama "sasvim marginalizovano" i da postoji "izostanak autentičnog osećaja krivice".
Svedočenjem veštaka psihijatrijske struke, danas će pred Osnovnim sudom u Nišu biti nastavljeno suđenje Nemanji Stamenkoviću (19) iz Beograda koji je optužen da je 4. januara ove godine vozeći "audi" izazvao tešku saobraćajnu nesreću na Bulevaru Medijana u Nišu u kojoj su poginuli Andrej Prenkljušaj (12) i Dejan Ilić (48) iz Niša.
DIREKTOR PETNICE PODNEO OSTAVKU: Nove informacije o istrazi, saslušan i osumnjičeni saradnik
PRVO KONTROLA - PA ONDA NA PUT: Ako ne ispravite ove probleme na vašem vozilu, propašće vam letovanje!
KAD PLJAČKA KRENE PO ZLU, PA SE ODLUČIŠ NA UBISTVO: Srbin i Holanđanin pokušali da opljačkaju političara, pa ga likvidirali
Prethodno ročište obeležio je šokantan nalaz psihologa koji je utvrdio da je kod okrivljenog saosećanje sa žrtvama "sasvim marginalizovano" i da postoji "izostanak autentičnog osećaja krivice".
Psiholog Tatjana Milenković, koja je bila član komisije veštaka zadužene da utvrdi psihološko stanje Stamenkovića, posvedočila je da je tokom razgovora Stamenković bio više fokusiran na sebe, na svoje tegobe, na opis svog života, detinjstva te da u intervjuu nijednom nije spontano pomenuo preminule.
- Saosećanje sa žrtvama je na periferiji njegovog psihičkog doživljaja. Izvesni elementi razmišljanja o krivici dobijaju se na direktno pitanje ali su oni deklarativni i nemaju karakter autentičnog doživljaja, rekla je ona na prošlom ročištu. Psihološko veštačenje je pokazalo i izostanak "autentičnog osećaja krivice" kod okrivljenog.
- On je odgovarao da je polovina krivice na ocu koji mu je dao auto, iako on ima položenu i B i C kategoriju, a da je druga polovina krivice na njegovoj bolesti koja je odgovorna. Nikakav faktor lične odgovornosti nije uzeo u obzir, a ako nema lične odgovornosti nema ni krivice. Bilo bi za očekivati da navede da bar deo bude njegova krivica - rekla je Milenkovićeva pred sudom.
Psihološko veštačenje je pokazalo i da okrivljeni pokazuje određenu empatiju ali samo za najbliže članove porodice.
Govoreći o neurološkim tegobama na koje se okrivljeni žalio neposredno pre same nesreće, poput "trnjenja u vratu i mišićima tela nakon čega je počeo da gubi orijentaciju u prostoru", predsednik komisije veštaka prof. dr Radovan Karadžić podvukao je da komisijskim veštačenje kod okrivljenog nisu pronađeni nikakvi organski razlozi koji bi opravdali tegobe koje opisuje u momentu nesreće.
Neurologa dr Mirjana Živković, koja je bila član komisije veštaka, istakla je da je veštačenje pokazalo da u momentu nesreće okrivljeni nije imao organskih poremećaja koji bi doveli do akcidenta.
Kako se već pisalo, Stamenković je kobne večeri izgubio kontrolu nad "audijem", izleteo sa kolovoza i pokosio dvojicu pešaka koji su išli trotoarom. Dečak Andrej je od siline udarca bio odbačen preko ograde Vodovoda visoke dva metra a od zadobijenih povreda preminuo je na licu mesta dok je Ilić podlegao povredama sat vremena kasnije u Kliničkom centru u Nišu.
Stamenković je u odbrani pred sudom naveo da je prilikom preticanja nepoznato vozilo navodno krenulo u njegovu stranu pa je zato skrenuo sa puta kako bi izbegao udes.
- Učinilo mi se da se to vozilo trgnulo ka meni, u levu stranu, kao da će da me udari. Uplašio sam se, stisnuo sam volan sa obe ruke i spustio glavu. Moguće da sam u tom trenutku dao gas kako bih izbegao saobraćajnu nesreću, ali to ne mogu da sigurnošću da potvrdim. Nakon toga osetio sam trnjenje u vratu i mišićima tela i počeo sam da gubim orijentaciju u prostoru. Zatim sam osetio kao neki šum u uhui predmeti su počeli da mi beže pred očima. Sledeće čega se sećam je da sam izašao iz vozila jer mi je bio potreban vazduh da bih se povratio - ispričao je ranije Stamenković pred sudom.
Advokat Bratislav Stojanović koji zastupa Andrejevu majku Aleksandru Kostadinović tvrdi da se "audi" kretao brzinom od 152 kilometra na čas, što se može utvrditi korišćenjem specijalizovane animacije, te je zatražio s toga novo saobraćajno veštačenje koje bi bilo povereno departmanu za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, budući da veštak Dejan Bogićević, kako je obrazložio sudu, nije uradio kompjutersku animaciju saobraćajne nezgode.
Ukoliko se utvrdi da se u momentu nesreće kretao većom brzinom mogla bi biti promenjena i kvalifikacija krivičnog dela što bi značilo da se okrivljenom može izreći kazna i do 12 godina zatvora, dok je po sadašnjoj kvalifikaciji maksimalna sankcija osam godina zatvora.
Stručni savetnik odbrane Milan Božović, pak, izneo je tvrdnju da se "audi" kretao brzinom od 108 kilometara na čas i da brzina nije bila uzrok udesa.
