РЕЧ ПСИХИЈАТРА КЉУЧНА! Наставак суђења за стравичан удес у Нишу: Возач "аудија" криви оца и "болест" - без саосећања са жртвама
Претходно рочиште обележио је шокантан налаз психолога који је утврдио да је код окривљеног саосећање са жртвама "сасвим маргинализовано" и да постоји "изостанак аутентичног осећаја кривице".
Сведочењем вештака психијатријске струке, данас ће пред Основним судом у Нишу бити настављено суђење Немањи Стаменковићу (19) из Београда који је оптужен да је 4. јануара ове године возећи "ауди" изазвао тешку саобраћајну несрећу на Булевару Медијана у Нишу у којој су погинули Андреј Пренкљушај (12) и Дејан Илић (48) из Ниша.
ДИРЕКТОР ПЕТНИЦЕ ПОДНЕО ОСТАВКУ: Нове информације о истрази, саслушан и осумњичени сарадник
ПРВО КОНТРОЛА - ПА ОНДА НА ПУТ: Ако не исправите ове проблеме на вашем возилу, пропашће вам летовање!
КАД ПЉАЧКА КРЕНЕ ПО ЗЛУ, ПА СЕ ОДЛУЧИШ НА УБИСТВО: Србин и Холанђанин покушали да опљачкају политичара, па га ликвидирали
Претходно рочиште обележио је шокантан налаз психолога који је утврдио да је код окривљеног саосећање са жртвама "сасвим маргинализовано" и да постоји "изостанак аутентичног осећаја кривице".
Психолог Татјана Миленковић, која је била члан комисије вештака задужене да утврди психолошко стање Стаменковића, посведочила је да је током разговора Стаменковић био више фокусиран на себе, на своје тегобе, на опис свог живота, детињства те да у интервјуу ниједном није спонтано поменуо преминуле.
- Саосећање са жртвама је на периферији његовог психичког доживљаја. Извесни елементи размишљања о кривици добијају се на директно питање али су они декларативни и немају карактер аутентичног доживљаја, рекла је она на прошлом рочишту. Психолошко вештачење је показало и изостанак "аутентичног осећаја кривице" код окривљеног.
- Он је одговарао да је половина кривице на оцу који му је дао ауто, иако он има положену и Б и Ц категорију, а да је друга половина кривице на његовој болести која је одговорна. Никакав фактор личне одговорности није узео у обзир, а ако нема личне одговорности нема ни кривице. Било би за очекивати да наведе да бар део буде његова кривица - рекла је Миленковићева пред судом.
Психолошко вештачење је показало и да окривљени показује одређену емпатију али само за најближе чланове породице.
Говорећи о неуролошким тегобама на које се окривљени жалио непосредно пре саме несреће, попут "трњења у врату и мишићима тела након чега је почео да губи оријентацију у простору", председник комисије вештака проф. др Радован Караџић подвукао је да комисијским вештачење код окривљеног нису пронађени никакви органски разлози који би оправдали тегобе које описује у моменту несреће.
Неуролога др Мирјана Живковић, која је била члан комисије вештака, истакла је да је вештачење показало да у моменту несреће окривљени није имао органских поремећаја који би довели до акцидента.
Како се већ писало, Стаменковић је кобне вечери изгубио контролу над "аудијем", излетео са коловоза и покосио двојицу пешака који су ишли тротоаром. Дечак Андреј је од силине ударца био одбачен преко ограде Водовода високе два метра а од задобијених повреда преминуо је на лицу места док је Илић подлегао повредама сат времена касније у Клиничком центру у Нишу.
Стаменковић је у одбрани пред судом навео да је приликом претицања непознато возило наводно кренуло у његову страну па је зато скренуо са пута како би избегао удес.
- Учинило ми се да се то возило тргнуло ка мени, у леву страну, као да ће да ме удари. Уплашио сам се, стиснуо сам волан са обе руке и спустио главу. Могуће да сам у том тренутку дао гас како бих избегао саобраћајну несрећу, али то не могу да сигурношћу да потврдим. Након тога осетио сам трњење у врату и мишићима тела и почео сам да губим оријентацију у простору. Затим сам осетио као неки шум у ухуи предмети су почели да ми беже пред очима. Следеће чега се сећам је да сам изашао из возила јер ми је био потребан ваздух да бих се повратио - испричао је раније Стаменковић пред судом.
Адвокат Братислав Стојановић који заступа Андрејеву мајку Александру Костадиновић тврди да се "ауди" кретао брзином од 152 километра на час, што се може утврдити коришћењем специјализоване анимације, те је затражио с тога ново саобраћајно вештачење које би било поверено департману за саобраћај Факултета техничких наука у Новом Саду, будући да вештак Дејан Богићевић, како је образложио суду, није урадио компјутерску анимацију саобраћајне незгоде.
Уколико се утврди да се у моменту несреће кретао већом брзином могла би бити промењена и квалификација кривичног дела што би значило да се окривљеном може изрећи казна и до 12 година затвора, док је по садашњој квалификацији максимална санкција осам година затвора.
Стручни саветник одбране Милан Божовић, пак, изнео је тврдњу да се "ауди" кретао брзином од 108 километара на час и да брзина није била узрок удеса.
