Ozloglašeni "Audi smrti" Zemunskog klana i dalje krstari ulicama Beograda: Malo ljudi ga je videlo i ostalo živo, a korišćen je u gotovo svim likvidacijama

Nakon divljih devedesetih, došli su oni - ekipa koja je harala ulicama Beograda i Srbije, a sam pomen "Zemunskog klana" izazivao je u ljudima jezu. 

Pripadnici "Zemunaca" u svojim likvidacijama koristili su gotovo uvek isto vozilo - sivi audi. Stoga je prozvan "automobil smrti".

Njega su pažljivo "štekovali" na Novom Beogradu, a iz tajnih garaža izvožen je samo onda kada su pripadnici klana kretali u akciju.

Prema podacima koji su bili dostupni policiji, sivi audi je trebalo da bude upotrebljen poslednji put 21. februara 2003. godine na auto-putu kod hale "Limes" i to pri pokušaju atentata na premijera Srbije dr Zorana Đinđića. Međutim, ova akcija prošla je bez uspeha.

U septembru 2002. godine u blizini centra Sava rafalom iz kalašnjikova iz sivog audija ubijeni su vođa zvezdarskog klana Sredoje Šljukić Šljuka i njegov brat Zoran. Više od 30 hitaca ispaljeno je u njihovom pravcu. Šljukić je na licu mesta ostao mrtav, dok je njegov brat podlegao povredama nešto kasnije, u Urgentnom centru.

Koliko su profesionalno vršili likvidacije, najbolje potvrđuje izjava tadašnjeg inspektora koji je rekao da je rafal bio toliko precizan da, ukoliko bi se na automobilu zamenila vozačeva vrata, bio bi kao nov.

Kasnijom istragom je utvrđeno da su izvršioci bili pripadnici zemunskog klana, Sretko Kalinić i Mile Luković Kum. 

Kalinić, u svojoj knjizi "Zemunski klan - ko je ko" otkriva nove detalje: u ovoj likvidaciji je učestvovao i Dejan Milenković Bagzi, koga Kalinić naziva "Lizoguz Dušana Spasojevića".

- Pričaju da je Dušan iz straha naredio Šljukino ubistvo. Ne sećam se zašto je Dušan naredio ubistvo Šljuke. Nije iz straha. Zaboravio sam pravi razlog, mislim da je to bilo zbog kompleksa, jer je Šljuka imao pratnju od pet automobila. Dušan ništa nije prepuštao slučaju - tvrdi Kalinić i nastavlja:

- Kad su nam javili da Centra "Sava", sa bratom bleme pre nego što nastanu. Dok pišem ovo, prisećam se da je govorio: "Šta će njemu tolika pratnja, koga se on boji? Sigurno nešto planira." Pitao je, po običaju, da li to može da se završi, a ja sam mu, kao i uvek, odgovarao da možemo da uništimo svakog neprijatelja. Ubrzo posle toga počeli smo da pratimo Šljuku. Kada je izašao na auto-put, krenuli smo za njim, punim gasom. Tada je Dejan Milenković Bagzi vozio metalik sivi "audi 8", kojim je pretekao "audi A8", u kome su bili Sredoje i Zoran Šljukić. Kum (Mile Luković) i ja smo ih sje*ali. Vozio je skroz u levoj traci na auto-putu za Niš. Približavali smo mu se velikom brzinom, mislim da smo išli 200 na sat. Lizoguz Dušanov Bagzi mu je više puta blicao da se skloni. Tada smo išli oko 160 kilometara na sat, možda i više. Šljuka je prvo ignorisao blicanje, ali se na kraju sklonio udesno i tu je završio karijeru - detaljno je opisao poslednje trenutke žestokog momka sa Zvezdare.

Prema njegovim rečima, Spasojević nije verovao da je Šljuka živ.

- Najbolje je bilo kada su Dušanu rekli da je Šljuka živ. Životom sam garantovao da nije, kao ni njegov suvozač, brat Zoran Šljukić.

Samo nakon 10 dana, na isti način, ubijen je Jovan Guzijan zvani Cuner. Za Cunera se pričalo da je bio Šljukin venčani kum. Njega su presreli u Zemunu, i takođe izrešetali rafalima iz kalašnjikova. Kalinić je takođe do detalja otkrio sve o ovom zločinu:

- Derpe Glavati Simović (kako Kalinić naziva Miloša Simovića) je svakog dana dosađivao Dušanu pričom kako će ih Cuner navodno sve pobiti, pa je na kraju Dušan odlučio da ga likvidira. Tog dana Cuner je bio u svom golfu na novosadskom auto-putu, a ja sam ga sa Kumom i Bagzijem čekao kod kvantaške pijace ispod nadvožnjaka. Dali smo pun gas čim smo ga videli. Završili smo Cunera i suvozača, a onaj treći, koji je bio pozadi, preživeo je nemoguće.

Ono što je posebno šokiralo sve je da je i sam Sretko priznao da je prilikom ovog ubistva imao problema s policijom:

- Tamo se zatekla i murija (kod mesta ubistva Cunera), saobraćajci, koji su krenuli za nama. Izvukao sam se na zadnji prozor, okrenuo kalaš (pušku) ka njima, pa su odmah skrenuli u prvu ulicu, mada nikada ne bih pucao u policiju.

To nije kraj. Imena žrtava su se nizala: ubijeni su Nenad Batočanin, visoki funkcioner saveznog MUP-a, i Željko Škrba koji se zatekao sa njim u vozilu, zatim kum Arkana Ražnatovića, Milan Đorđević, zvani Bombona.

Tokom 2000. godine iz automobila u pokretu ubijen je i Zoran Davidović Ćanda, ali i još nekoliko opasnih momaka. Tako stanovnici Novog Beograda i dalje pamte nesvakidašnju poteru u kojoj je ubijen vođa miljakovačke ekipe Zoran Uskoković Skole.

Većina ovih ubistava zvanično nije rasvetljena.

Način likvidacija uvek je bio isti: audijem bi presreli žrtve na putu, pucali iz vozila (uglavnom iz kalašnjikova), a zatim velikom brzinom bežali i uspevali da se sakriju skupa s automobilom.

Nakon ubistva Zorana Đinđića i policijske akcije Sablja, ovaj automobil je pronađen u jednoj novobeogradskoj garaži. Jedno vreme je bio u policiji, ali je onda ponovo završio na ulici. Nakon sudskog postupka, prodat je na aukciji. Promenio je nekoliko vlasnika, a kako se navodi, danas je registrovan i vozi se u Beogradu. 

Ukoliko negde na ulicama grada naiđete na ovo vozilo - setite se, malo ljudi ga je u to vreme videlo i ostalo živo.

Srbija Danas