Озлоглашени "Ауди смрти" Земунског клана и даље крстари улицама Београда: Мало људи га је видело и остало живо, а коришћен је у готово свим ликвидацијама

Након дивљих деведесетих, дошли су они - екипа која је харала улицама Београда и Србије, а сам помен "Земунског клана" изазивао је у људима језу. 

Припадници "Земунаца" у својим ликвидацијама користили су готово увек исто возило - сиви ауди. Стога је прозван "аутомобил смрти".

Њега су пажљиво "штековали" на Новом Београду, а из тајних гаража извожен је само онда када су припадници клана кретали у акцију.

Према подацима који су били доступни полицији, сиви ауди је требало да буде употребљен последњи пут 21. фебруара 2003. године на ауто-путу код хале "Лимес" и то при покушају атентата на премијера Србије др Зорана Ђинђића. Међутим, ова акција прошла је без успеха.

У септембру 2002. године у близини центра Сава рафалом из калашњикова из сивог аудија убијени су вођа звездарског клана Средоје Шљукић Шљука и његов брат Зоран. Више од 30 хитаца испаљено је у њиховом правцу. Шљукић је на лицу места остао мртав, док је његов брат подлегао повредама нешто касније, у Ургентном центру.

Колико су професионално вршили ликвидације, најбоље потврђује изјава тадашњег инспектора који је рекао да је рафал био толико прецизан да, уколико би се на аутомобилу заменила возачева врата, био би као нов.

Каснијом истрагом је утврђено да су извршиоци били припадници земунског клана, Сретко Калинић и Миле Луковић Кум. 

Калинић, у својој књизи "Земунски клан - ко је ко" открива нове детаље: у овој ликвидацији је учествовао и Дејан Миленковић Багзи, кога Калинић назива "Лизогуз Душана Спасојевића".

- Причају да је Душан из страха наредио Шљукино убиство. Не сећам се зашто је Душан наредио убиство Шљуке. Није из страха. Заборавио сам прави разлог, мислим да је то било због комплекса, јер је Шљука имао пратњу од пет аутомобила. Душан ништа није препуштао случају - тврди Калинић и наставља:

- Кад су нам јавили да Центра "Сава", са братом блеме пре него што настану. Док пишем ово, присећам се да је говорио: "Шта ће њему толика пратња, кога се он боји? Сигурно нешто планира." Питао је, по обичају, да ли то може да се заврши, а ја сам му, као и увек, одговарао да можемо да уништимо сваког непријатеља. Убрзо после тога почели смо да пратимо Шљуку. Када је изашао на ауто-пут, кренули смо за њим, пуним гасом. Тада је Дејан Миленковић Багзи возио металик сиви "ауди 8", којим је претекао "ауди А8", у коме су били Средоје и Зоран Шљукић. Кум (Миле Луковић) и ја смо их сје*али. Возио је скроз у левој траци на ауто-путу за Ниш. Приближавали смо му се великом брзином, мислим да смо ишли 200 на сат. Лизогуз Душанов Багзи му је више пута блицао да се склони. Тада смо ишли око 160 километара на сат, можда и више. Шљука је прво игнорисао блицање, али се на крају склонио удесно и ту је завршио каријеру - детаљно је описао последње тренутке жестоког момка са Звездаре.

Према његовим речима, Спасојевић није веровао да је Шљука жив.

- Најбоље је било када су Душану рекли да је Шљука жив. Животом сам гарантовао да није, као ни његов сувозач, брат Зоран Шљукић.

Само након 10 дана, на исти начин, убијен је Јован Гузијан звани Цунер. За Цунера се причало да је био Шљукин венчани кум. Њега су пресрели у Земуну, и такође изрешетали рафалима из калашњикова. Калинић је такође до детаља открио све о овом злочину:

- Дерпе Главати Симовић (како Калинић назива Милоша Симовића) је сваког дана досађивао Душану причом како ће их Цунер наводно све побити, па је на крају Душан одлучио да га ликвидира. Тог дана Цунер је био у свом голфу на новосадском ауто-путу, а ја сам га са Кумом и Багзијем чекао код кванташке пијаце испод надвожњака. Дали смо пун гас чим смо га видели. Завршили смо Цунера и сувозача, а онај трећи, који је био позади, преживео је немогуће.

Оно што је посебно шокирало све је да је и сам Сретко признао да је приликом овог убиства имао проблема с полицијом:

- Тамо се затекла и мурија (код места убиства Цунера), саобраћајци, који су кренули за нама. Извукао сам се на задњи прозор, окренуо калаш (пушку) ка њима, па су одмах скренули у прву улицу, мада никада не бих пуцао у полицију.

То није крај. Имена жртава су се низала: убијени су Ненад Баточанин, високи функционер савезног МУП-а, и Жељко Шкрба који се затекао са њим у возилу, затим кум Аркана Ражнатовића, Милан Ђорђевић, звани Бомбона.

Током 2000. године из аутомобила у покрету убијен је и Зоран Давидовић Ћанда, али и још неколико опасних момака. Тако становници Новог Београда и даље памте несвакидашњу потеру у којој је убијен вођа миљаковачке екипе Зоран Ускоковић Сколе.

Већина ових убистава званично није расветљена.

Начин ликвидација увек је био исти: аудијем би пресрели жртве на путу, пуцали из возила (углавном из калашњикова), а затим великом брзином бежали и успевали да се сакрију скупа с аутомобилом.

Након убиства Зорана Ђинђића и полицијске акције Сабља, овај аутомобил је пронађен у једној новобеоградској гаражи. Једно време је био у полицији, али је онда поново завршио на улици. Након судског поступка, продат је на аукцији. Променио је неколико власника, а како се наводи, данас је регистрован и вози се у Београду. 

Уколико негде на улицама града наиђете на ово возило - сетите се, мало људи га је у то време видело и остало живо.

Србија Данас