OVO SU DELOVI PRESUDE KOJOM JE PAŠAJLIĆ DOBIO STARATELJSTVO! Jedno pitanje i dalje misterija za sve
Sud je poklonio veru nalazu i mišljenju sudskih veštaka sa psihijatrijske klinike.
Prvi osnovni sud u Beogradu 2018. godine dodelio je Urošu Pašajliću, starateljstvo nad ćerkom (8) koju je godinama držao kao roba.
OTAC IZ PAKLA GOVORIO O EMPATIJI I SAOSEĆANJU: Samo 13 dana pre otkrivanja jezive istine, napisao OVO na svojim društvenim mrežama (FOTO)
OVAKO JE OTAC IZ PAKLA DOBIO STARATELJSTVO: Ćerku (8) godinama držao kao roba - evo ko je odgovoran
OTVORENA NOVA PITANJA U SLUČAJU KOJI TRESE SRBIJU: Ko je odgovoran za strašnu sudbinu devojčice (8) koju je otac držao kao roba?
- Uroš Pašajlić je od strane Komisije sudskih veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" ocenjen kao adekvatan roditelj, koji ima psihološke i materijalne predispozicije za preuzimanje samostalne brige nad svojom maloletnom ćerkom.
On poseduje uslove za život maloletne ćerke u svom domaćinstvu i sposoban je da stvori materijalna sredstva za odgajanje deteta, visoko je motivisan da se stara o detetu i realističan je u postavljanju planova i ciljeva. U kontaktu sa detetom je strpljiv.
"U interesu deteta"
Ovo, između ostalog, piše u presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je 2018. Urošu Pašajliću (38) dodeljena ćerka (8) da se o njoj stara i brine. Kurir je imao uvid u delove ove presude, kojom je lečenom zavisniku tada trogodišnja devojčica poverena na samostalno čuvanje.
Kako se navodi u pomenutom dokumentu, sud je poklonio veru nalazu i mišljenju sudskih veštaka sa psihijatrijske klinike.
- Sud je polazeći od nalaza i mišljenja Komsijije stručnih veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" i iskaza dva sudska veštaka, koje je prihvatio kao pouzdano dokazno sredstvo, ocenjujući da su dati u interesu maloletnog deteta, a s obzirom na njen uzrast, pol, emocionalne i razvojne potrebe, utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se drugotuženi (Uroš Pašajlić prim.aut.) delimično liši roditeljskog prava. Naime, na osnovu svih izvedenih dokaza sud zaključuje da ne postoje naznake koje bi ukazivale da je Uroš Pašajlić nesavesno vršio prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Naprotiv - piše u presudi, u kojoj se još i navodi "da otac ispoljava manjak kreativnosti u igri".
- Manjak kreativnosti u igri može nadoknaditi i razviti kroz savetodavni rad uz pomoć Porodičnog saradnika, čija bi uloga bila da pomogne i razvija roditeljske kapacitete oca - navedeno je u oceni suda, koji je istom presudom roditeljskog prava lišio majku devojčice.
Nažalost, nekoliko godina nakon što su veštaci psihijatri utvrdili, a sud prihvatio njihovo mišljenje da je Pašajlić adekvatan roditelj, u stanu u Mirijevu pronađena je devojčica u teškom stanju. Ispostavilo se da otac, koji je ocenjen kao dobar roditelj, najmanje dve godine nije brinuo o svom detetu, a niko ga nije kontrolisao! Takođe, otac se vratio svom poroku, što je i sam potvrdio nakon hapšenja, rekavši da već duže vreme koristi drogu i alkohol.
Jedno pitanje danima muči Srbiju - Ko će da odgovara za nebrigu o devojčici?
Niko nije reagovao
Ružica Jelisavac, predsednica Asocijacije socijalnih radnika, rekla je za RTS "da su svi morali da reaguju, a niko nije".
- Zaposleni u školstvu i zdravstvu imaju obavezu da prijave Centru za socijalni rad ako primete nešto sumnjivo, veštaci bi trebalo da procenjuju ne samo na osnovu intervjua, već i prema nalazima Centara - ističe Jelisavac i dodaje da je u ovom slučaju dete moralo da bude praćeno od strane Centra.
Trebalo je primeniti zakon
Nema subjektivnih procena!
Ružica Jelisavac, predsednica Asocijacije socijalnih rdnika, objasnila je da su prijave policiji, kojoj je 2020. bilo javljano od strane komšija da se iz stana Pašajlića čuju neki neobični zvuci, morale da budu razmotrene od strane grupa za koordinaciju.
- Trebalo je tada da se primeni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Zakon kaže da se na zaštiti žrtava nasilja radi koordinirano i istovremeno, gde su učesnici iz više sistema, a to su Centar za socijalni rad, policija, tužilaštvo, pravosuđe, zdravstvo, škola. Sastanci tih grupa po zakonu moraju da se održava dva puta mesečno. Na svaku tu prijavu, bila anonimna ili ne, moralo je da se ide na grupu. Dakle, nema mogućnosti da se subjektivnom procenom odluči da li to treba da ide na grupu - rekla je Jelisavac na RTS.
Više vesti o ovom bizarnom slučaju zlostavljanja možete pročitati OVDE.
