ОВО СУ ДЕЛОВИ ПРЕСУДЕ КОЈОМ ЈЕ ПАШАЈЛИЋ ДОБИО СТАРАТЕЉСТВО! Једно питање и даље мистерија за све
Суд је поклонио веру налазу и мишљењу судских вештака са психијатријске клинике.
Први основни суд у Београду 2018. године доделио је Урошу Пашајлићу, старатељство над ћерком (8) коју је годинама држао као роба.
ОТАЦ ИЗ ПАКЛА ГОВОРИО О ЕМПАТИЈИ И САОСЕЋАЊУ: Само 13 дана пре откривања језиве истине, написао ОВО на својим друштвеним мрежама (ФОТО)
ОВАКО ЈЕ ОТАЦ ИЗ ПАКЛА ДОБИО СТАРАТЕЉСТВО: Ћерку (8) годинама држао као роба - ево ко је одговоран
ОТВОРЕНА НОВА ПИТАЊА У СЛУЧАЈУ КОЈИ ТРЕСЕ СРБИЈУ: Ко је одговоран за страшну судбину девојчице (8) коју је отац држао као роба?
- Урош Пашајлић је од стране Комисије судских вештака Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" оцењен као адекватан родитељ, који има психолошке и материјалне предиспозиције за преузимање самосталне бриге над својом малолетном ћерком.
Он поседује услове за живот малолетне ћерке у свом домаћинству и способан је да створи материјална средства за одгајање детета, високо је мотивисан да се стара о детету и реалистичан је у постављању планова и циљева. У контакту са дететом је стрпљив.
"У интересу детета"
Ово, између осталог, пише у пресуди Првог основног суда у Београду, којом је 2018. Урошу Пашајлићу (38) додељена ћерка (8) да се о њој стара и брине. Курир је имао увид у делове ове пресуде, којом је леченом зависнику тада трогодишња девојчица поверена на самостално чување.
Како се наводи у поменутом документу, суд је поклонио веру налазу и мишљењу судских вештака са психијатријске клинике.
- Суд је полазећи од налаза и мишљења Комсијије стручних вештака Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" и исказа два судска вештака, које је прихватио као поуздано доказно средство, оцењујући да су дати у интересу малолетног детета, а с обзиром на њен узраст, пол, емоционалне и развојне потребе, утврдио да у конкретном случају нису испуњени услови да се друготужени (Урош Пашајлић прим.аут.) делимично лиши родитељског права. Наиме, на основу свих изведених доказа суд закључује да не постоје назнаке које би указивале да је Урош Пашајлић несавесно вршио права и дужности из садржине родитељског права. Напротив - пише у пресуди, у којој се још и наводи "да отац испољава мањак креативности у игри".
- Мањак креативности у игри може надокнадити и развити кроз саветодавни рад уз помоћ Породичног сарадника, чија би улога била да помогне и развија родитељске капацитете оца - наведено је у оцени суда, који је истом пресудом родитељског права лишио мајку девојчице.
Нажалост, неколико година након што су вештаци психијатри утврдили, а суд прихватио њихово мишљење да је Пашајлић адекватан родитељ, у стану у Миријеву пронађена је девојчица у тешком стању. Испоставило се да отац, који је оцењен као добар родитељ, најмање две године није бринуо о свом детету, а нико га није контролисао! Такође, отац се вратио свом пороку, што је и сам потврдио након хапшења, рекавши да већ дуже време користи дрогу и алкохол.
Једно питање данима мучи Србију - Ко ће да одговара за небригу о девојчици?
Нико није реаговао
Ружица Јелисавац, председница Асоцијације социјалних радника, рекла је за РТС "да су сви морали да реагују, а нико није".
- Запослени у школству и здравству имају обавезу да пријаве Центру за социјални рад ако примете нешто сумњиво, вештаци би требало да процењују не само на основу интервјуа, већ и према налазима Центара - истиче Јелисавац и додаје да је у овом случају дете морало да буде праћено од стране Центра.
Требало је применити закон
Нема субјективних процена!
Ружица Јелисавац, председница Асоцијације социјалних рдника, објаснила је да су пријаве полицији, којој је 2020. било јављано од стране комшија да се из стана Пашајлића чују неки необични звуци, морале да буду размотрене од стране група за координацију.
- Требало је тада да се примени Закон о спречавању насиља у породици. Закон каже да се на заштити жртава насиља ради координирано и истовремено, где су учесници из више система, а то су Центар за социјални рад, полиција, тужилаштво, правосуђе, здравство, школа. Састанци тих група по закону морају да се одржава два пута месечно. На сваку ту пријаву, била анонимна или не, морало је да се иде на групу. Дакле, нема могућности да се субјективном проценом одлучи да ли то треба да иде на групу - рекла је Јелисавац на РТС.
Више вести о овом бизарном случају злостављања можете прочитати ОВДЕ.