101 GODINA OD LEGENDARNE MOJKOVAČKE BITKE: Crnogorci jurišali u smrt za slobodan prolaz srpske vojske
O žestini bitke svedoči podatak da je Kolašinska brigada u jednom danu izgubila sedam barjaktara
Danas i sutra navršava se 100 godina od Mojkovačke bitke, jedne od najpoznatijih bitaka koju je srpski narod vodio u Prvom svetskom ratu i koju Crnogorci s pravom smatraju za najveći ratni podvig svoje vojske u istoriji.
Pročitajte i:
- ČEKALI DVE GODINE I DOČEKALI: Od juče u Smederevskj Palanci nema noćnih isključenja vode
- Oni su srpski narod voleli više od života: 50 ruskih dobrovoljaca poginulo za Republiku Srpsku i Srbiju!
- RATNI DNEVNIK SA KUPRESA: Na današnji dan 25. oktobra 1994. godine tri muslimanske brigade napale Veliku Plazenicu
U bitci koja se vodila na Badnji dan i Božić 2016. godine, vojska Kraljevine Crne Gore zaustavila je ofanzivu austro-ugarske vojske, čiji je cilj bio da preseče odstupnicu srpskoj vojsci koja se povlačila prema Skadru i Jadranskom moru.
U napad na Mojkovac Austrougari su poslali 20.000 vojnika pod komandom generala Rajnera, naoružanih sa modernim puškama „mauzerkama“, 45 topova, stotinama mitraljeza i neograničenom količinom granata i municije. Ispred sebe su imali oko 6.500 Crnogoraca iz Sandžačke divizije, pod komandom serdara Janka Vukotića, raspoređenih u osam bataljona.
Stanje u crnogorskoj vojsci bilo je teško. Vojnicu su bili slabo obučeni, na nekoliko dana su dobijali po pola kilograma hleba. Nosili su puške „moskovke“ od kojih većina nije imala bajonete. Imali su desetak topova, sa ukupno 105 granata, 39 mitraljeza i 200 do 400 metaka po vojniku.
Švabe su napale na Badnji dan. Na udaru 6. austrougarskog kraljevskog puka, na Razvršju i Bojinoj njivi našao se Donjomorački bataljon Kolašinske brigade. Uz juriše i protivjuriše položaji su prelazili iz ruku u ruke, do dva sata popodne kada nadmoćnije Švabe zauzimaju Bojinu njivu i Uloševinu. Međutim, Razvršje, strateški najvažnija tačka za prodor prema Mojkovcu, ostalo je pod kontrolom Kolašinske brigade.
OPŠTINA VELIKA PLANA USVOJILA BUDžET ZA SLEDEĆU GODINU: 210 miliona za kapitalne investicije
Hrabrom držanju serdara Vukotića i njegovih vojnika doprineo je i telegram koji je stigao iz komande srpske vojske, a koji je više naličio na vapaj:
-Ako zadržite Švabe na Mojkovcu 24 sata, odužili ste se srpstvu. Ako ne sve je propalo.
To veče u Kolašinu serdar Vukotić i njegov štab obeležavaju Badnje veče. Serdarov rođak Đorđe Vukotić drži zdravicu.
- Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može, krst i topuz neka se sudare. Važno je da je bratska srpska vojska izmakla, ako mi izginemo imaće ko da nas osveti i satre švapsku silu.
Vukotić te noći odlazi na položaje kod Mojkovca, gdje sa brigadirom Petrom Martinovićem donosi odluku da se izvrši kontranapad.
Na Božić ujutro, pod okriljem jutarnje magle, Uskočki bataljon ulazi u šumu kod Gilonoga, gdje se u dubokom snegu sudara sa Švabama, koje su takođe krenule u napad. Razvila se žestoka bitka, u kojoj su „uskoci“ odbili sve napade nadmoćnijeg neprijatelja. Istovremeno, pet bataljona i dve čete izviđača Kolašinske brigade, kojom je komandovao Miloš Medenica kreću u siloviti napad na Bojinu njivu.
Kako Švabe , koje su ispred rovova postavile tri reda bodljikave žice, odolevaju Vukotić u napad šalje Prvi i Treći regrutski bataljon. Regruti, sve mladići mlađi od 21 godinu, dva puta jurišaju ali ih mitraljeska vatra zaustavlja na bodljikavoj žici. Crnogorci u borbu uvode poslednju rezervu, Drobnjački bataljon.
VEROVATNO ZA GINISA: Žena iz Velike Plane othranila 40 tuđe dece!
Drobnjaci u jurišu zauzimaju prvi red rovova, ali ne i drugi, pa su se vratili na polazne položaje. U drugom jurišu, oko podne, upadaju u oba reda rovova i, posje borbe prsa u prsa, prisiljavaju Švabe na povlačenje. Istovremeno, Rovčani su zauzeli Golu kosu, koja se od Razvršja spušta ka Bojinoj njivi.
Nakon tri sata zatišja, Rajner u borbu uvodi 205. brigadu, svoju poslednju rezervu, koja uz snažnu topovsku paljbu kreće u napad. Borba je trajala sve do mraka, ali su Crnogorci odoleli. Švabama nije pomoglo ni to što je jedan od njihovih juriša, sa isukanim mačem u rukama, predvodio lično general Rajner. O žestini bitke svedoči podatak da je u Kolašinskoj brigadi poginulo čak sedam barjaktara.
Crnogorci su na položajima ostali do 21. januara kada im je stiglo naređenje da se “raziđu kućama“. Crnogorska vlada i kralj Nikola, koji je dramatične događaje pratio iz inostranstva, doneli su odluku da desetkovana vojska prestane sa otporom.
Srpska vojska se već nalazila na albanskoj obali i čekala da je saveznički brodovi prevezu na Krf.
Piše: Dušan Marić
