LUDILO OPOZICIJE: Kad policija tuče Andreja Vučića to je demokratija, a kad tuče huligane - to je diktatura

Po naopakoj logici srpske opozicije i njenih medija, televizija N1 i Nova, portala Nova i Direktno, sasvim je u redu kad policija, iz čistog hira nekoliko baraba, brutalno pretuče brata predsednika države ali je zločin kad ta ista policija pretuče pristalice koalicije Srbija protiv nasilja, koji na poziv svojih lidera po Gradskoj skupštini u Beogradu i policajcima koji je čuvaju više od sat vremena mlate motkama i komadima betona.

Sigurno se sećate snimka iz septembra 2014. na kojem pripadnici žandarmerije iz Niša, koji su štitili učesnike takozvane parade pedera, brutalno palicama udaraju Andreja Vučića. Po krstima.

Udarcima koji, ne dao bog, mogu da izazovu trajni invaliditet. Batine je dobio i Predrag Mali, čija je krivica bila samo u tome što je bio u društvu sa Andrejom. I što mu je brat Siniša u tom trenutku bio gradonačelnik Beograda. Kao što je sva Andrejeva krivica bila u tome što mu je brat Aleksandar u to vreme bio predsednik vlade.

Od tada je prošlo 10 godina. I za tih 10 godina nikad niko iz opozicije ni jednom rečju nije osudio to premlaćivanje. Naprotiv, većina njih je to pozdravila kao opravdano. Čim je Vučić i treba da se bije. Podsećam, Andrej Vučić je dobio krvničke batine zato što je na Slaviji, žureći na nedeljni ručak kod svojih roditelja, koji žive u Njegoševoj ulici, pokušao da prođe kordon policije koja je štitila učesnike takozvane parade pedera.

Nije mu pomoglo ni to što se uredno legitimisao, ni što je bio u pratnji dva policajca, koji su takođe pokazali službene legitimacije. Gde klošarija da propusti priliku da se po niškim kafanama hvali kako je tukla Vučićevog brata.

Nedavno je Srbija bila zgranuta pokušajem lidera koalicije Srbija protiv nasilja da na juriš, silom, zauzmu Skupštinu grada Beograda. Vrata i prozori na zgradi su polupani, stradali su kompjuteri i druga oprema u kancelarijama, gilipteri koje je okupila opozicija su dva sata komadima betona i kamenjem
gađali policajce, mlatili po njima kao seljaci tuđe krave u kupusu.

Bio je to još jedan pokušaj državnog udara. Naime, plan opozicije je bio da se, ako uspe upad u gradski parlament, na silu zauzme i Skupština Srbije. Kao zlosrećnog 5. oktobra 2000. godine.

Nakon što su skoro dva sata demonstrirali neshvatljivi mazohizam i glumili glinene golubove, policajci su počeli da rade svoj posao i rasterali učesnike ovog divljanja. Pri tome je jedan broj učesnika dohvaćen policijskom palicom. Ali ni približno brutalno kao kičma Andreja Vučića.

Od tada je prošlo mesec dana ali Marinika Tepić, Miodrag Aleksić, Radomir Lazović i sva ta družina, koja već nekoliko godina uporno pokušava da na silu prezume vlast u Srbiji, kao ni mediji Koalicije Srbija protiv nasilja, ne prestaju da jadikuju nad „brutalnošću policije“ i sudbinom „pretučene dece“.

Kad su tukli predsednikovog brata, zato što je hteo da prođe ulicom, policajci su bili lepo vaspitani mladići, koji su „samo radili svoj posao“, a sad kad su branili državnu instituciju i državu, su barabe i siledžije, koje treba udaljiti iz službe. I na čije postupanje se treba žaliti po Briselu i Vašingtonu.

Da je Andreju Vučiću pukao neki kičmeni pršljen to bi bilo sasvim u redu. Jedan pršljen manje više, ne treba cmizdriti. Kao što je bilo u redu i to što su barabe teško povredile tridesetak policajaca. Nečijih sinova, nečijih roditelja...Koji su, braneći gradski parlament, samo radili svoj posao.

Ali je strašan zločin, dokaz Vučićeve „diktature“, to što je klošarija, koja se okupila da ruši državu, dobila po neku vaspitnu palicu.

I za kraj, da li uopšte možete da zamislite da policiji u tim zemljama padne na pamet da pretuče brata, sina ili nekog člana porodice Vladimira Putina, Džo Bajdena, Emanuela Makrona, Taipa Erdogana...i da pride pretuče dvojicu pripadnika najelitnije policijske jedinice? To je prosto nezamislivo. Da se ne lažemo.

(Srbija Danas/Dušan Marić)