ЛУДИЛО ОПОЗИЦИЈЕ: Кад полиција туче Андреја Вучића то је демократија, а кад туче хулигане - то је диктатура

По наопакој логици српске опозиције и њених медија, телевизија Н1 и Нова, портала Нова и Директно, сасвим је у реду кад полиција, из чистог хира неколико бараба, брутално претуче брата председника државе али је злочин кад та иста полиција претуче присталице коалиције Србија против насиља, који на позив својих лидера по Градској скупштини у Београду и полицајцима који је чувају више од сат времена млате моткама и комадима бетона.

Сигурно се сећате снимка из септембра 2014. на којем припадници жандармерије из Ниша, који су штитили учеснике такозване параде педера, брутално палицама ударају Андреја Вучића. По крстима.

Ударцима који, не дао бог, могу да изазову трајни инвалидитет. Батине је добио и Предраг Мали, чија је кривица била само у томе што је био у друштву са Андрејом. И што му је брат Синиша у том тренутку био градоначелник Београда. Као што је сва Андрејева кривица била у томе што му је брат Александар у то време био председник владе.

Од тада је прошло 10 година. И за тих 10 година никад нико из опозиције ни једном речју није осудио то премлаћивање. Напротив, већина њих је то поздравила као оправдано. Чим је Вучић и треба да се бије. Подсећам, Андреј Вучић је добио крвничке батине зато што је на Славији, журећи на недељни ручак код својих родитеља, који живе у Његошевој улици, покушао да прође кордон полиције која је штитила учеснике такозване параде педера.

Није му помогло ни то што се уредно легитимисао, ни што је био у пратњи два полицајца, који су такође показали службене легитимације. Где клошарија да пропусти прилику да се по нишким кафанама хвали како је тукла Вучићевог брата.

Недавно је Србија била згранута покушајем лидера коалиције Србија против насиља да на јуриш, силом, заузму Скупштину града Београда. Врата и прозори на згради су полупани, страдали су компјутери и друга опрема у канцеларијама, гилиптери које је окупила опозиција су два сата комадима бетона и камењем
гађали полицајце, млатили по њима као сељаци туђе краве у купусу.

Био је то још један покушај државног удара. Наиме, план опозиције је био да се, ако успе упад у градски парламент, на силу заузме и Скупштина Србије. Као злосрећног 5. октобра 2000. године.

Након што су скоро два сата демонстрирали несхватљиви мазохизам и глумили глинене голубове, полицајци су почели да раде свој посао и растерали учеснике овог дивљања. При томе је један број учесника дохваћен полицијском палицом. Али ни приближно брутално као кичма Андреја Вучића.

Од тада је прошло месец дана али Мариника Тепић, Миодраг Алексић, Радомир Лазовић и сва та дружина, која већ неколико година упорно покушава да на силу презуме власт у Србији, као ни медији Коалиције Србија против насиља, не престају да јадикују над „бруталношћу полиције“ и судбином „претучене деце“.

Кад су тукли председниковог брата, зато што је хтео да прође улицом, полицајци су били лепо васпитани младићи, који су „само радили свој посао“, а сад кад су бранили државну институцију и државу, су барабе и силеџије, које треба удаљити из службе. И на чије поступање се треба жалити по Бриселу и Вашингтону.

Да је Андреју Вучићу пукао неки кичмени пршљен то би било сасвим у реду. Један пршљен мање више, не треба цмиздрити. Као што је било у реду и то што су барабе тешко повредиле тридесетак полицајаца. Нечијих синова, нечијих родитеља...Који су, бранећи градски парламент, само радили свој посао.

Али је страшан злочин, доказ Вучићеве „диктатуре“, то што је клошарија, која се окупила да руши државу, добила по неку васпитну палицу.

И за крај, да ли уопште можете да замислите да полицији у тим земљама падне на памет да претуче брата, сина или неког члана породице Владимира Путина, Џо Бајдена, Емануела Макрона, Таипа Ердогана...и да приде претуче двојицу припадника најелитније полицијске јединице? То је просто незамисливо. Да се не лажемо.

(Србија Данас/Душан Марић)