ŽIVOTNA PRIČA DEČAKA OSTAVILA JE SRBIJU BEZ TEKSTA: Manuel Brat ima PORUKU iz koje ćemo MNOGO NAUČITI

Ukoliko bismo, bar na trenutak, odškrinuli ružičastu novogodišnju zavesu satkanu od velikih očekivanja u 2017. godini i na isti trenutak utišali euforiju najluđe noći koja je za nama, srpska javnost treba da se podseti i na jednu drugačiju životnu priču iz koje ćemo, zasigurno, naučiti. 

Ako zavirimo u jedan kutak takvog, drugačijeg, društvenog sistema možemo da vidimo jednog dečaka koji je ostao apsolutno sam na ovom svetu, i kao takav njegova sudbina ne zaslužuje ništa manje od jednog romana. Ali, naići ćemo i na osobu koja je ceo svoj život bila žrtva ali istom merom i istinski borci za opstanak.

Tadija Simović. Sinonim za inat i borbu, za prkos životnim nedaćima, za pobednika i heroja. Za veru i nadu u svoj talenat, uspeh i životnu pouku.

Uprkos tužnom danu kad ga je i samohrana majka ostavila, uprkos muci i torturi koju je prošao u hraniteljskim porodicama koje će večito pamtiti kroz ožiljke na sopstvenoj koži, junački je gazio kroz život iako se našao na ulici. Njegov poriv za opstanak i uspeh udario je šamar prošlosti i naveo ga na put od koga srpska javnost, ali i šire treba nešto više da nauči.

Igrom sudbine, našavši se pred Romanom Ilićem koji je zapazio njegov muzički talenat, Tadija Simović je od srpskog Olivera Tvista postao "Manuel Brat", mladić koji ima ambiciju da zasnuje uspešnu muzičku karijeru i da od toga živi.

Tadija Simović je sada prezadovoljan mladić jer ima mogućnost da se bavi onim što najiskrenije voli, a to je muzika. Muziku smatra "glavnim životnim pozivom" a kao jednog od glavnih životnih oslonaca mu je upravo muzički menadžer. On ga je kako kaže, pronašao u jednoj kafani gde je pevao narodnu muziku, nakon čega mu je pomogao. Trenutno boravi u jednom naselju kraj Beograda, ima krov nad glavom i sve što mu je potrebno za pristojan život. 

ISPOVEST SRPSKOG OLIVERA TVISTA: "Imam mnogo planova, a samo jedan san..."

Muzika koju Manuel Brat peva ide u smeru „modernog narodnjaka“, a karijera mu se polako širi jer sve vreme mu stižu pozivi za gostovanja, pa i u Nemačkoj i Sloveniji.

"Ko ceni i ko čuva to što ima, može u životu samo više da ima"

Za portal SrbijaDanas.com Manuel Brat je poručio da u Novoj 2017. godini ljudi treba da cene ono što imaju i da čuvaju to što su stekli, jer, kako kaže " ko ceni i ko čuva to što ima, može u životu samo više da ima". Za naš portal on otkriva i svoj ključ uspeha:

- Ceo život sam pošteno radio, uporno, vredno, redom, radom i disciplinom. A to je za uspeh potrebno, kao i poštovanje prema svakom ljudskom biću. Jednako cenim čoveka koji mi je dao koru hleba i onog ko je samo prošao pored mene i rekao mi zdravo. Mora da postoji poštovanje u narodu. Dakle, bez obzira na materijalni status i nacionalnost – red, rad i disciplina su oni kvaliteti koji su osnova svega, bez toga se ne može uspeti - rekao je Tadija.

Optimizam se stvara!

U svojoj životnoj priči, kako je rekao išao je prkosno, "uzdignute glave, pošteno se boreći za budućnost".

- U životu nikada nisam bio nesrećan, niti sam ikada sebe sažaljevao, niti davao drugima povoda da to čine! Ceo život radim vredno i pošteno i borim se. Imam dve ruke, dve noge, glavu i u njoj mozak koji radi , hvala Bogu, i dok god imam taj mozak koji radi i sve drugo što sam nabrojao, ja ću ići napred i boriću se! Optimizam kao takav je prisutan uz mene, ali sa druge strane, on se stvara, tako što čovek vredno radi i uspostavlja u svemu tome rad i red - optimističan je bio naš sagovornik.

Životna očekivanja

U vezi sa dolaskom Nove 2017. godine, Tadija je bio poprilično skroman i rekao da bi njegova želja bila napredak u muzičkoj karijeri - u planu mu je da završi školu, tačnije muzički smer za obradu i dizajn zvuka.

Na dugoročnom putu sebe je video kao ostvarenog čoveka koji će pomagati svojim potomcima.

 Povodom svog daljeg školovanja on je kazao da mu je u planu da završi školu, tačnije muzički smer za obradu i dizajn zvuka.

Od estradnih očekivanja izdvojio je jednu:

- Ako bih mogao da biram, voleo bih da snimim duet sa Sinanom Sakićem - poželeo je Tadija.

- Ipak, kako god, moja najveća želja u životu je da kada ostarim, i napunim npr. nekih 60 godina da dočekam jednog dana unuka sa autobusa i da mu uzmem torbu, a on trčkara oko mene - tad ću biti najsrećniji čovek na svetu, odnosno najsrećniji deda i to bi bio moj ostvaren život, dalje ne moram ništa da postižem. To je moj najveći cilj - rekao je Tadija.

Cenite svoje bližnje!

Poučen velikim životnim iskustvom Tadija kao zreli mladić je poručio svojim vršnjacima koje su to prave životne vrednosti i na šta treba da usmeravaju svoju mladost i životnu energiju. 

- Omladina mojih godina treba što više da se iškoluje. Što je čovek školovaniji to je više cenjeniji i sebi može da obezbedi bolje mesto za rad. Dakle, škola mora biti na prvom mestu. A druga stvar se tiče samog odnosa prema roditeljima. Neophodno je da ih deca cene i poštuju, ma kakvi da su im roditelji. Ako im roditelj da 200 dinara za užinu, to mora da se ceni! Ja na primer nisam imao ni to, sve sam sam morao da zaradim. Znači, morate ceniti ono što imati i ceniti svoje bližnje - zrelo je savetovao naš sagovornik.

Sve to je poručio mladić Manuel Brat - koji se svakom predstavlja kao "brat" - dostupan svim ljudima koji svojim primerom borbe u životu dokazuje da se do uspeha sigurno stiže jednim utabanim putem - radom i velikom borbom.