ЖИВОТНА ПРИЧА ДЕЧАКА ОСТАВИЛА ЈЕ СРБИЈУ БЕЗ ТЕКСТА: Мануел Брат има ПОРУКУ из које ћемо МНОГО НАУЧИТИ

Уколико бисмо, бар на тренутак, одшкринули ружичасту новогодишњу завесу саткану од великих очекивања у 2017. години и на исти тренутак утишали еуфорију најлуђе ноћи која је за нама, српска јавност треба да се подсети и на једну другачију животну причу из које ћемо, засигурно, научити. 

Ако завиримо у један кутак таквог, другачијег, друштвеног система можемо да видимо једног дечака који је остао апсолутно сам на овом свету, и као такав његова судбина не заслужује ништа мање од једног романа. Али, наићи ћемо и на особу која је цео свој живот била жртва али истом мером и истински борци за опстанак.

Тадија Симовић. Синоним за инат и борбу, за пркос животним недаћима, за победника и хероја. За веру и наду у свој таленат, успех и животну поуку.

Упркос тужном дану кад га је и самохрана мајка оставила, упркос муци и тортури коју је прошао у хранитељским породицама које ће вечито памтити кроз ожиљке на сопственој кожи, јуначки је газио кроз живот иако се нашао на улици. Његов порив за опстанак и успех ударио је шамар прошлости и навео га на пут од кога српска јавност, али и шире треба нешто више да научи.

Игром судбине, нашавши се пред Романом Илићем који је запазио његов музички таленат, Тадија Симовић је од српског Оливера Твиста постао "Мануел Брат", младић који има амбицију да заснује успешну музичку каријеру и да од тога живи.

Тадија Симовић је сада презадовољан младић јер има могућност да се бави оним што најискреније воли, а то је музика. Музику сматра "главним животним позивом" а као једног од главних животних ослонаца му је управо музички менаџер. Он га је како каже, пронашао у једној кафани где је певао народну музику, након чега му је помогао. Тренутно борави у једном насељу крај Београда, има кров над главом и све што му је потребно за пристојан живот. 

ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ОЛИВЕРА ТВИСТА: "Имам много планова, а само један сан..."

Музика коју Мануел Брат пева иде у смеру „модерног народњака“, а каријера му се полако шири јер све време му стижу позиви за гостовања, па и у Немачкој и Словенији.

"Ко цени и ко чува то што има, може у животу само више да има"

За портал SrbijaDanas.com Мануел Брат је поручио да у Новој 2017. години људи треба да цене оно што имају и да чувају то што су стекли, јер, како каже " ко цени и ко чува то што има, може у животу само више да има". За наш портал он открива и свој кључ успеха:

- Цео живот сам поштено радио, упорно, вредно, редом, радом и дисциплином. А то је за успех потребно, као и поштовање према сваком људском бићу. Једнако ценим човека који ми је дао кору хлеба и оног ко је само прошао поред мене и рекао ми здраво. Мора да постоји поштовање у народу. Дакле, без обзира на материјални статус и националност – ред, рад и дисциплина су они квалитети који су основа свега, без тога се не може успети - рекао је Тадија.

Оптимизам се ствара!

У својој животној причи, како је рекао ишао је пркосно, "уздигнуте главе, поштено се борећи за будућност".

- У животу никада нисам био несрећан, нити сам икада себе сажаљевао, нити давао другима повода да то чине! Цео живот радим вредно и поштено и борим се. Имам две руке, две ноге, главу и у њој мозак који ради , хвала Богу, и док год имам тај мозак који ради и све друго што сам набројао, ја ћу ићи напред и борићу се! Оптимизам као такав је присутан уз мене, али са друге стране, он се ствара, тако што човек вредно ради и успоставља у свему томе рад и ред - оптимистичан је био наш саговорник.

Животна очекивања

У вези са доласком Нове 2017. године, Тадија је био поприлично скроман и рекао да би његова жеља била напредак у музичкој каријери - у плану му је да заврши школу, тачније музички смер за обраду и дизајн звука.

На дугорочном путу себе је видео као оствареног човека који ће помагати својим потомцима.

 Поводом свог даљег школовања он је казао да му је у плану да заврши школу, тачније музички смер за обраду и дизајн звука.

Од естрадних очекивања издвојио је једну:

- Ако бих могао да бирам, волео бих да снимим дует са Синаном Сакићем - пожелео је Тадија.

- Ипак, како год, моја највећа жеља у животу је да када остарим, и напуним нпр. неких 60 година да дочекам једног дана унука са аутобуса и да му узмем торбу, а он трчкара око мене - тад ћу бити најсрећнији човек на свету, односно најсрећнији деда и то би био мој остварен живот, даље не морам ништа да постижем. То је мој највећи циљ - рекао је Тадија.

Цените своје ближње!

Поучен великим животним искуством Тадија као зрели младић је поручио својим вршњацима које су то праве животне вредности и на шта треба да усмеравају своју младост и животну енергију. 

- Омладина мојих година треба што више да се ишколује. Што је човек школованији то је више цењенији и себи може да обезбеди боље место за рад. Дакле, школа мора бити на првом месту. А друга ствар се тиче самог односа према родитељима. Неопходно је да их деца цене и поштују, ма какви да су им родитељи. Ако им родитељ да 200 динара за ужину, то мора да се цени! Ја на пример нисам имао ни то, све сам сам морао да зарадим. Значи, морате ценити оно што имати и ценити своје ближње - зрело је саветовао наш саговорник.

Све то је поручио младић Мануел Брат - који се сваком представља као "брат" - доступан свим људима који својим примером борбе у животу доказује да се до успеха сигурно стиже једним утабаним путем - радом и великом борбом.