MARINIKA ISPOLJAVA SVOJE FRUSTRACIJE NAPADAJUĆI USPEŠNE FIRME: Šta zapravo stoji iza napada na Telekom?
S obzirom na to da je tačno da Telekomu svakodnevno rastu prihodi i broj korisika, Marinika Tepić i Dragan Đilas očigledno više ne mogu da sakriju frustraciju.
Potpredsednica Đilasove Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić, ponovo planira da iznese nove lažne optužbe na račun Telekoma.
VAŽNI RAZGOVORI U PREDSEDNIŠTVU: Vučić se sastao sa ambasadorom Katara (FOTO)
SMER KOJI JE IŠKOLOVAO VIŠE OD TRI HILJADE INŽENJERA ZA PONOS: Katedra za vazduhoplovstvo proslavila 90 godina postojanja
"VUČIČ USKORO DOLAZI U TURSKU" Predsednik razgovarao sa Mustafom Šentopom (FOTO)
Ona je i ranije, nekoliko puta, izlazila u javnost sa "šokantnim otkrićima u vezi s poslovanjem Telekoma" koja su se, simptomatično, sve do jednog pokazala kao neistinita.
Nekom ko nije dovoljno upućen može se učiniti da se radi o čistom politikanstvu i sakupljanju jeftinih političkih poena iznošenjem očiglednih lažnih informacija u javnost. Pa iako u tome ima istine, iza napada na Telekom krije se još nešto mnogo važnije Tepićevoj i njenom gazdi Đilasu – finansijski interes.
Naime, Marinika Tepić je zaposlena u konkurentskoj firmi Telekoma, koja je "sasvim slučajno" u vlasništvu Dragana Đilasa. Zato potpredsednica Đilasove stranke, koja mu je istovremeno i zaposlenik, napada Telekom i državu Srbiju i to koristi u političke svrhe.
Prosto, plaćena je da to radi.
Što je Telekom jači, to manje novca za Đilasa i Mariniku
Na tržištu telekomunikacija u Srbiji prisutna je situacija koja je u ekonomskoj teoriji poznata kao "nulta suma" (dobitak ili gubitak jednog učesnika tačno odgovara gubicima ili dobicima drugog). To u praksi znači da povećanje broja korisnika Telekoma direktno šteti njegovoj konkurenciji, u ovom slučaju Đilasovoj i Šolakovoj kompaniji koja obavlja istu delatnost.
S obzirom na to da je tačno da Telekomu svakodnevno rastu prihodi i broj korisika, Marinika Tepić i njen poslodavac Dragan Đilas očigledno više ne mogu da sakriju frustraciju jer se državna firma pokazuje uspešnijom od njihove.
Otuda toliki napadi na Telekom, pod plaštom brige za tu firmu. Koliko god to apsurdno zvučalo, Đilas i Tepićeva hoće da nas ubede da se oni brinu za sudbinu kompanije koja im je direktna konkurencija, baš u trenutku kada ta kompanija beleži konstantan rast, dok njihova veže neuspeh za neuspehom.
Borba kompanija za korisnike je sasvim normalna stvar na slobodnom tržištu i, u normalnim okolnostima, ovde ne bi bilo ništa sporno. Međutim, Đilas i Tepićeva istovremeno pretenduju na vlast, govoreći kako Srbiji žele dobro, dok istovremneo zarad sopstvenog uskogrudnog interesa napadaju srpske uspešne državne kompanije.
Očigledno je da njima nimalo nije stalo ni do Telekoma, ni do Srbije. Naprotiv! Do Telekoma im nije stalo jer je to kompanija koja, uspešnim poslovanjem, direktno utiče na profit njihove neuspešne firme. Do Srbije im je još manje stalo, o čemu najbolje govori to da nikada za vreme svoje vlasti nisu gradili državne firme nego isključivo svoje, koje su bile konkurent državnim kompanijama i tako, na štetu države i građana, sticali enormno bogatstvo. O tome upravo najbolje govori slučaj Telekoma, koji je konačno stao na zdrave ekonomske noge kada se izvukao iz kandži Đilasa, Šolaka i njegovih kadrova.
Tržište prepoznaje kvalitet
Jasno je, dakle, da Đilas i Tepićeva pokušavaju da naštete Telekomu kao konkurentskoj firmi, istovremeno napadajući i vlast politički, ne bi li nekako izvukli korist "na dva fronta". Suština je da izvuku neku korist za sopstvenu kompaniju i frustracija što ne mogu više da kradu i uništavaju državne, dok njihove firme rastu.
Na njihovu žalost, politika im ne ide od ruke, baš kao ni poslovanje na uređenom slobodnom tržištu. Verovatno su toga sami i svesni i znaju da će na izborima proći kao i svaki put do sada, pa zbog toga pokušavaju da barem još malo napune džepove na štetu države.
Zato se napadi na Telekom mogu očekivati i u budućnosti, ali će svaki od njih proći kao i oni pre njega – otkrivanjem da se radi o čistim lažima.
Ekonomsko i političko tržište je neumoljivo i korisnici (birači) jasno prepoznaju razliku između kvaliteta i onoga što to nije.
