Ovo je Ajvor Roberts - britanski diplomata čija je analiza kraja karijere Đukanovića napravila PRAVI BUM! Evo i zašto
Ovih dana u javnosti je odjeknula vest da je britanski diplomata, čuveni ser Ajvor Roberts, nekadašnji ambasador u Jugoslaviji, Irskoj i Italiji - najavio kraj političke karijere Mila Đukanovića. Zašto je baš Robertsova analiza izazvala toliku pažnju?
Jedna od razloga leži u tome što Robersta, koji je godinama "drmao" Balkanom, mnogi drže za osobu koja kad kaže nekom zbogom - to i zaista znači zbogom.
SNAŽNA PORUKA RUSIJE SRBIJI: Izdržaćete vi iskušenja!
- Kad na nekog više ne računamo, onda ser Ajvor potpiše tekst... - samo je jedan od komentara na značaj ovog vremešnog Britanca nakon njegove analize o Đukanoviću, naslovljene "Vreme je da najdugovečniji vladar u Evropi ode".
Reč je o jednom od najiskusnijih i najstarijih britanskih diplomata, odličnom poznavaocu prilika na Balkanu, autoru knjige o Slobodanu Miloševiću koga je nazivao "piromanom i vatrogascem", svedoku iz Haga, ali i političkoj figuri koja još pre više od deceniju predvidela podelu Kosova, odnosnu neku vrstu rešenja koje bi bilo dobro i za Srbe i Albance. Danas, 12 godina kasnije, mi se baš takvim temama bavimo.
Kada pročitate njegove stavove o Kosovu, Bosni, Srbiji, Velikoj Albaniji, Miloševiću, Mladiću, Haškom tribunalu... teško ćete se oteti utisku da je ovaj karijerni diplomata davno prevideo putanju kojom će se region kretati.
"Rešenje o Kosovu treba tražiti u nekoj vrsti podele, koja će obe strane ostaviti podjednako nezadovoljne", jedan je od Robertsovih stavova kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini izrečen još 2007. godine.
Lazanski: Putin se nije šalio - o tome neka sad razmišljaju oni koji su podržali širenje NATO do granice Rusije
On je svojevremeno u intervjuu za BBC rekao da bi bilo mnogo bolje da se podeli pokrajina i nanese bol obema stranama, nego da se usvoji "apsolutistički dekret Martija Ahtisarija". Njegovo mišljenje je da granice treba da se "pomeraju ako postojeće ne pruže osećaj sigurnosti i prosperiteta građanima".
Govorio je i da je tokom 20. veka, "ko god je bio glavni pas na Kosovu maltretirao je drugog", i da se to najviše videlo u slučaju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Svojevremeno je kazao i da je bilo teško zamisliti da će Beograd i Priština postići bilo kakav sporazum, "pošto je kosovskim Albancima već rečeno da njihov stav o nezavisnosti podržavaju SAD i EU".
- Kada je predsednik Buš posetio Albaniju, rekao je entuzijastima da Kosovo treba da bude nezavisno. Na taj način, uklanjajući bilo kakav podsticaj za kosovske Albance da kompromituju svoj stav o nezavisnosti, SAD su fatalno potkopale pregovore pre nego što su počeli. Imajući to u vidu, kada je Zapad uglavnom posvećen podržavanju kvalifikovane albanske nezavisnosti, a Rusija isto tako posvećena blokiranju bilo kakvog sporazuma u Savetu bezbednosti koji ne podržava Srbiju, možda je vreme da se razmotre maštovita alternativna rešenja - pisao je Roberts.
Lazanski otkrio zašto uzimamo beloruske "migove", a upozorio na SVETSKU OPASNOST: Putin ima DVA MINUTA! (VIDEO)
Pisao je i da je "status kvo" veoma nestabilan, i da se mora promeniti na način koji ga čini boljim, a ne lošijim.
- Kosovo treba da postane nezavisno, ali ne u okviru sadašnjih granica. U okviru pregovaračkog procesa, jedna od isključenih opcija (samonametnuta od strane međunarodne zajednice) je da Kosovo ne treba da bude podeljeno. Teško je razumeti intelektualnu potporu ove politike kada je stara Jugoslavija progresivno podeljena, i kada je predlog da se Kosovu da nezavisnost sama po sebi podela Srbije - smatra Roberts.
Govoreći o kosovskom problemu, on je još kazao da su Srbi "zbacili" Miloševića, da su nakon toga živeli u skladu sa pravilima međunarodne zajednice, ali i da su se nakon toga suočili sa "kažnjavanjem gubitkom skoro 20 odsto svoje teritorije”.
- To nije politika koja će verovatno ojačati već krhku biljku demokratije u Srbiji. Požari nacionalizma rizikuju da se ponovo zapale - pisao je Roberts.
Zašto Englezi MRZE SRBE? Odgovor je star skoro DVA VEKA, a ovo je razlog SRBOFOBIJE
Roberts je govorio i o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, rekavši da je kosovskim Albancima rečeno da im nije dozvoljeno da se u slučaju nezavisnosti ujedine sa Albanijom.
- Ovo je apsurdno. Ako dve nezavisne zemlje slobodno žele da se ujedine i ne destabilizuju svoje susede na taj način, ne postoji opravdani razlog zašto bi ih trebalo sprečiti da idu napred. Bez obzira na pobožne nade Zapada i njegovih diplomata, multietničnost je propala u Bosni i na Kosovu. Ali, odlučnost da se poriče ovaj neuspeh dovela je do nepovezanih politika Zapada, podstičući na veću centralizaciju u Bosni da oslabi entitet bosanskih Srba u korist centralne vlade u BiH, dok ide u drugom pravcu na Kosovu do tačke secesije. Kako su se težnje Zapada za tolerancijom i multietničnošću na Kosovu pokazale kao toliko prazna retorika, moramo nametnuti rešenje koje nudi sigurnost obema zajednicama. To zahteva podelu Kosova - pisao je on za "Independent".
Ajvor Roberts je autor knjige "Razgovori sa Miloševićem", o nekadašnjem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, koga je nazvao lukavim i inteligentnim čovekom koji "nije imao dugoročnu strategiju".
Niš postaje vojni centar Balkana! Gleda pravo na Kosovo! Lazanski: Strateški važno! Ameri paniče: Ruska baza?
Pisao je kako je tokom svog službovanja u Jugoslaviji, "u vreme njenog izdisaja" od 1994. do 1997. godine, Miloševića često posećivao u njegovoj "gotovo napuštenoj i tmurnoj predsedničkoj palati u Beogradu, gde bi ga obično zaticao iza ogromnog praznog stola, na kojem je stajala fotografija odane supruge Mirjane".
Kako je pisao, Milošević je bio srdačan i šarmantan, ali je znao i da se "napije i da bude nasilan". Naglasio je da je paradoks Miloševićevog režima bio taj što se srpski lider povukao iz javnog života sredinom 1990-ih, kada je Roberts došao u Jugoslaviju, i što ga je bilo teško videti ili čuti u javnosti.
- Nevidljiv i nečujan, prikazivan je u svega nekoliko slika (u medijima) - rekao je on, ali i pored toga "njegovo turobno prisustvo se osećalo u svakom centimetru Beograda. Izgledalo je kao da je on jedina trodimenzionalna figura u srpskoj politici".
Međutim, naveo je i da je posedovao izuzetan šarm i da se mogao setiti detalja iz privatnog života ljudi.
SRBIJA IMA SVOG PRIKRIVENOG IGRAČA U EU! Učinjena vam je istorijska nepravda, ispravićemo to, ali... SLEDI VAM BORBA!
- On bi "fiksirao" posetioce svojim plavookim pogledom - navodio je Roberts.
Međutim, pisao je i da je iza "njegove očite pažljivosti i smisla za detalje bila je potpuna indiferentnost prema sudbini mnogih njegovih žrtava, među kojima je i njegov nekadašnji politički patron Ivan Stambolić".
- Bez dugoročne vizije o sopstvenom političkom opstanku, njegova je glavna strategija bila da igra ulogu i piromana i vatrogasca na Balkanu, raspirujući vatre kako bi ih zatim gasio - jedan je od Robertsovih utisaka.
Istakao je da je bio iznenađen što je u Miloševićevo doba vladala klima gotovo konstantnog "međusobnog rata" između političkih stranaka u Srbiji, između Miloševića i bosanskih Srba i među liderma srpske opozicije, koje on nije povezivao s izrazom "Zajedno".
Džihadisti briju brade i sa lažnim pasošima kreću put Srbije? Ozbiljno upozorenje BIA: Vraća se NAJVEĆI KRVNIK sa Balkana
- Pred kraj rata u BiH, još jednog od požara koje je Milošević pomogao da se rasplamsa, da bi ga potom gasio, srpski predsednik je bio sve tiši i ravnodušniji, ali i veoma ljut zbog svojeglavosti lidera bosanskih Srba "tri K": Koljević, Karadžić i Krajišnik - naveo je u knjizi.
Kada su 1995. bosanski Srbi zarobili pripadnike mirovnih snaga UN-a, prisetio se Roberts, Milošević je izgubio strpljenje i obavestio ih da ukoliko ne oslobode taoce, narediće da ih ubiju.
Kada je Srbija ponovo ušla u sukob, ovoga puta na Kosovu, pričao je britanski diplomata, Miloševićevo samosažaljivo raspoloženje se pogoršalo. On je uveravao i samog Robertsa da će Srbija bez njega biti "katastrofa", da bi mu na zadnjem sastanku rekao da je "previše verovao ljudima".
Prema njegovom sudu, Miloševića je sve više obuzimalo "sumračno" raspoloženje i činilo se da sebe vidi kao "novog kneza Lazara".
"Smestili su Srbiji Račak, a ćute o ZLOČINIMA OVK": Zaharova otkrila kako je ZAPAD doveo do BOMBARDOVANJA
Ser Ajvor Roberts bio je i svedok na suđenju Jovici Stanišiću, nekadašnjem pripadniku Državne bezbednosti (DB), koji je na čelu ove organizacije bio u periodu od 1991. do 1998. godine. U to vreme, i tokom ratnih devedesetih, Roberts je po sopstvenom priznanju učestvovao u pregovorima koji su vođeni "na terenu, u ime međunarodne zajednice, sa beogradskim vlastima".
Na suđenju Stanišiću je govorio o tome kako je u vreme kada je stigao u Beograd, 1994. godine, glavna tema bila narušeni odnosi između srpskih vlasti u Beogradu i rukovodstva bosanskih Srba.
Govoreći o Miloševiću i tim, ratnim godinama, rekao je da je njegov utisak da "Miloševićevi motivi za prihvatanje napora za iznalaženje mirnog rešenja nisu bili zasnovani na humanističkom ili altruističkom interesu za mir, već da je on bio itekako svestan toga da je vojna prilika za pobedu u bosanskom ratu propuštena, pošto se vojska bosanskih Srba doslovce raspadala".
Međutim, govorio je i o tome da je uprkos poremećenim odnosima između Beograda i bosanskih Srba, saradnja "na vojnom nivou, uključujući sve vrste razmene i podrške, bila nastavljena na uobičajen način".
UJEDINITI SRPSKU I RUSKU VOJSKU! Šešelj detaljno o planu za Kosovo i jedinoj nadi za povratak Srba iz Haga!
- I vojska, i policija, i Državna bezbednost su još uvek pomagale bosanskim Srbima. Tačno je da Milošević nije bio u stanju da kontroliše bosanske Srbe, delovalo je kao da više nije mogao da kontroliše čudovište koje je sam stvorio - rekao je Roberts.
Osvrtao se i na pojedine učesnike ratova devedesetih u BiH, poput Ratka Mladića, za koga je rekao da je toliko "poludeo zbog načina na koji je Britanija tretirala Srbe da je počeo da psuje britanske svilene košulje, tvrdeći da će prestati da ih nosi".
Ajvor Roberts je inače iz Liverpula, a školovao se na Sent Meri koledžu, kao i na Univerzitetu u Oksfordu, gde je i danas počasni saradnik. Diplomirao je i magistrirao na studijama modernih jezika, a još davne 1968. se pridružio Ministarstvu inostranih poslova i Komonvelta kao treći sekretar.
Njegova diplomatska biografija je veoma živopisna, jer je službovao gotovo u svim krajevima sveta: pohađao je studije arapskog jezika u Libanu, radio u Parizu, zatim u Luksemburgu, a pri Ministarstvu inostranih poslova bio je angažovan i u istočnoevropskom i sovjetskom odeljenju. Takođe, kroz svoju karijeru bavio se i Zapadnom Evropom, a kasnije i evropskim integracijama radeći na zajedničkoj poljoprivrednoj politici tadašnje Evropske zajednice.
"Srbija je KIČMA BALKANA, državice bivše SFRJ su NESPOSOBNE!": Poznati bezbednosni stručnjak ukazao na IZAZOVE pred nama
Bio je i prvi sekretar Velike Britanije u Australiji, kratko vreme je radio i u tada novoj, nezavisnoj državi Vanuatu (bivši Novi Hebridi) kao politički savetnik u vreme pobune. Odatle se ponovo vraća u Australiju i, nakon te "ture" od nekoliko godina, vraća se u London, odnosno u Forin ofis.
Ni tu ne ostaje previše dugo, jer se početkom devedesetih seli u Madrid, a nakon toga i u Beograd, najpre kao otpravnik poslova i generalni konzul u Beogradu gde, nakon priznanja SRJ od strane Velike Britanije, postaje ambasador.
Uvek na BRANIKU OTADŽBINE: Evo zašto Srbi MORAJU ponovo u vojsku
Tokom svog boravka u srpskoj prestonici vodio je pregovore u ime međunarodnih posrednika (Davida Ovena i Karla Bilta) sa jugoslovenskim vlastima i bosanskim Srbima. Beograd napušta krajem 1997. godine, nakon čega počinje da radi na oksfordskom koledžu, ali ne zadugo pošto odlazi u Irsku kao ambasador, gde provodi četiri godine (od 1999. do 2003. godine. Nakon te službe, poslednja mu je bila u Italiji, gde je do 2006. bio ambasador.
Nakon povratka u Veliku Britaniju, Roberts povlači iz diplomatske službe i penzioniše, ali tu njegov rad ne preestaje, jer postaje predsednik Triniti koledža u Okfordu. Iako je Britanac, on je 2007. godine, i nakon što je priča oko Bregzita počela da se odmotava, uzeo irsko državljanstvo, čemu može da zahvali ocu koji je rođen u Belfastu.
ZASTRAŠUJUĆI PLAN nevladinih organizacija: Hoće da Srbija ZAĆUTI i ZABORAVI sve zločine NATO OKUPATORA
Ajvori Roberts je bio i predsednik Veća britanske škole u Rimu i pokrovitelj Venecijanskog fonda “Peril”. Takođe, član je Odbora Kraljevskog koledža u Madridu i član Međunarodnog savetodavnog odbora Nezavisne novinske i medijske grupe.
Roberts inače ima suprugu i troje dece.
