Strategija EU o Srbiji: Vladavina prava i sporazum sa Kosovom pod hitno
Evropski zvaničnici su proteklih dana jasno poručili i da nemaju nameru da "uvoze probleme u EU"
EU je predstavila tzv. strategiju proširenja, a objavljena dokumentacija je potvrdila da usvojeni tekst ima manje datuma i rokova nego što su imali nacrti.
Pročitajte i :
Takođe, kako je nekoliko sati pre prezentacije rekao prvi čovek EK Žan-Klod Junker, 2025. godina, o kojoj se piše već mesecima i koja se vezuje za Srbiju, predstavlja samo "najbolji scenario" i ne "implicira nikakav automatizam".
Što se Srbije tiče, taj "najbolji scenario" predviđa da se već u narednom koraku ka putu ka EU i to "hitno" postigne i "zaključi" pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, predviđen pregovaračkim Poglavljem 35, koje se tiče Kosova.
Iako uz tu rečenicu nema datuma, ona se nalazi odmah ispod broja 2018 i konstatacije da su - Crna Gora i Srbija dve zemlje koje su već otvorile pregovore.
Evropska unija JEDINSTVENA: Nuklearni sporazum sa Iranom mora biti očuvan
U nacrtima u koje su mediji imali uvid postojalo je nekoliko rokova, koji su konkretno bili vezani za neke korake, ali je u objavljenom dokumetnu prvi sledeći broj 2025. godina, uz koji piše "moguća perspektiva", a ispod njega se nalaze samo potpis Sporazuma o pridruživanju, njegova ratifikacija i sam ulazak u EU.
U saopštenju EK se navodi da je strategija za "Kredibilnu perspektivu proširenja i veće angažovanje EU na Zapadnom balkanu" usvojena sa namerom da potvrdi "evropsku budućnost regiona".
Kako se navodi, EK je najavila šest nosećih inicijativa, odnosno koraka koje će EU preduzeti u narednim godinama kako bi podržala napore da se Zapadni Balkan "transformiše uz uzajamnu korist".
Osim toga, inicijativa će se baviti borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, osnaživanja demokratskih institucija, pravosuđa, javne uprave i ekonomije.
Uslovi za članstvo
Podseća se da je Ugovorom o Evropskoj uniji predviđeno da svaka evropska država može da aplicira za prijem u članstvo ukoliko poštuje demokratske vrednosti EU i posvećena je njihovom promovisanju.
Takođe, navode se i uslovi koje države moraju da ispune kako bi postale članice EU.
- Stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje zaštite manjina, funkcionalnu tržišnu ekonomiju i kapacitet da učestvuje u takmičenju u tržišnoj utakmici EU, sposobnost da sprovodi obaveze propisane članstvom, uključujući privrženost za postizanje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije - navodi se.
Dodaje se da je neophodno da zemlje Zapadnog Balkana sprovedu reforme u ključnim oblastima.
- Vladavina prava, osnovna prava i upravljanje moraju da budu značajno ojačani. Sudske reforme, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i javna administracija moraju da daju stvarne rezultate, a funkcionisanje demokratskih institucija mora da bude ozbiljno popravljeno. Ekonomske reforme moraju da budu energično sprovedene i usmerene ka strukturnim slabostima, manjku kompetitivnosti i stopi nezaposlenosti. Sve države moraju da se posvete prevazilaženju tereta prošlosti, uz rešavanje otvorenih pitanja pre prijema u EU, a to se naročito odnosi na probleme oko granica - ističe se.
Preostalih pet inicijativa se tiču podrške i unapređenja bezbednosti i migracija, socio-ekonomskog razvoja, transporta i energetike, digitalne agende kao i održavanja dobrosusedskih odnosa i rešavanja bilateralnih razmirica.
Evropski zvaničnici su proteklih dana jasno poručili i da nemaju nameru da "uvoze probleme u EU", odnosno da među članicama neće biti mesta za one koje imaju nerešena pitanja sa susedima, počev od granica, ali i drugih pitanja.
EU se već "opekla" u slučaju Hrvatske i Slovenije, a i proteklih godina je manje ili više otvoreno poručeno - nema ulaska u EU, dok se ne reši pitanje granica.
Posebnu pažnju proteklih dana privlačili su i navodi o tome "koliko se o kojoj balkanskoj državi piše", naročito nakon informacije da je Španija tražila da se Kosovo ne tretira u dokumentaciji kao država.
U skladu sa poslednjim saznanjima, u objavljenim dokumentima su u fokusu Crna Gora i Srbija, kao kandidati koji su najbliži EU.
Iako je bilo reči o "datumima" koji su upisani za BiH, Albaniju i Makedoniju, u istom dokumentu se nalazi samo kalendar za Crnu Goru i Srbiju uz naznaku i ogradu da je u pitanju "moguća perspektiva za 2025. godinu".
- Ovo je indikativna ilustracija koraka neophodnih da Crna Gora i Srbija, dve zemlje koje su već otvorile pregovore, završe proces u okviru perspektive do 2025. godine. Ovo je čisto indikativni okvir zasnovan na scenariju najboljeg slučaja. Ilustracija ne implicira nikakav automatizam, proces će ostati objektivan i zasnovan na postignućima. On služi da ilustruje koliko brzo bi reforme trebalo da budu usvajane i implementirane kako bi se ovakav scenario ispunio. Progres svake zemlje će biti ocenjivan nezavisno i na osnovu postignuća, u skladu sa postavljenim uslovima - navodi se.
Kao "sledeći koraci" za dve zemlje navodi se da je ključan "još jači fokus na ispunjavanju uslova iz oblasti vladavine prava".
- Lideri zemalja moraju da se još jače i sa jasnijom posvećenošću suoče sa izazovima. U slučaju Srbije, prelazna merila koja se tiču normalizacije odnosa sa Kosovom (poglavlje 35) moraju da budu ispunjena, a pravno obavezujući sporazum mora da bude hitno postignut - piše u dokumentu.
Zatim, kao dalji koraci, slede zauzimanje zajedničkih pozicija i definisanje "tranzicionih mera" na putu ka EU, a u slučaju Srbije i "potreba da implementacija sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom značajno napreduje".
Na kraju tog odeljka jesu ucrtani zatvaranje pregovora, a zatim "u perspektivi 2025. godine" i definisanje Sporazuma o pridruživanju, njegova ratifikacija i ulazak u EU
